A zašto ste vi došli?

Pred vama su se proteklih godinu dana našle velike raskrsnice. Teško je sa 18 godina znati šta očekujete od sebe i svog života. Ako čitate ovaj uvodnik jasno je da ste se na kraju odlučili za ekonomsku nauku i pritom odabrali najbolju moguću opciju, EKOF!

Tu se dileme ne završavaju. Sada se  postavlja novo ključno pitanje, a to je šta očekujete od EKOF-a. Odmah ću preći na stvar.

Ukoliko ste došli da naučite da fakturišete prodatu robu, popunite ček i menicu ili pak popunite carinske isprave nikako niste na pravom mestu.  Pa dajte. To se uči na radnom mestu, u roku od nekih desetak minuta, pa izvolite i zaposlite se, odmah.  Ako možete!!! Ha ha ha

Zato nikada nemojte sebi da dozvolite da izgovorite rečenicu: “A kad će meni ovo trebati u životu.” Ako ste pametni zatrebaće vam.

Ekof je institucija na kojoj predaju najbolji stručnjaci  i svakako bi bilo tupavo da se od tolikog znanja, integrisanog na ovom fakultetu , izvuku isključivo veštine potrebne za šalterske posliće. To možete kroz dualno obrazovanje. Ovaj fakultet ne nastoji da proizvodi bankarske i administrativne službenike, sekretarice i sl.  Ekof, tačnije predavači, su tu da vas nauče suštini ekonomske nauke, osnovnim mehanizmima makroekonomskih varijabli, da vas nauče da naterate sebe da jednog dana na svom radnom mestu na kreativan, efikasan i zdravorazumski način rešavate  teške probleme, donosite najbolje odluke i “gurate” vašu viziju ka prosperitetu.

Zato vam je moj savet da slušate. Ne postoji profesor koji ne predaje gradivo. Predaje ga on sigurno, samo možda ne još na način koji vi razumete. Pokušajte da ga shvatite, jer to je verovatno jedini pravi način da nešto naučite.

Najznačajnije šta sam naučio na ovom fakultetu, naučio sam baš tada kad profesor nije “predavao”, a to je, da je u retkosti vrednost i da ukoliko lekciju iz knjige znate da ispričate samo onako kako je zapisno, ispit ćete možda položiti, ali ćete u životu sigurno pasti.

Ovaj uvodnik zelim da završim stihovima Arsena Dedića. Ove stihove je u intervjuu za “MonopolList”, pre 20 godina, kao poruku studentima, izdvojio sadašnji dekan, prof. dr Branislav Boričić. Možda nema čvrste veze sa porukom ovog uvodnika, ali svakako “baca” na razmišljanje.

Njegova poruka je bila: “Ne daj se, mladosti moja! Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite, i ta će mi mladost teško pasti…Još malo šetnje uz more i…“

AUTOR: Stefan Rodić

Ocenite tekst: