AFORIZMI

N

e možemo se osloboditi nesposobnih. Njihove zasluge su najveće.

 

Da je pas čovekov najbolji prijatelj, mišljenje je čoveka, a ne psa.

Rade dvokratno, a kradu non-stop.

Još nijedan lopov nije promenio zanimanje.

Vlast kvari čoveka, ali joj ni on ne ostaje dužan.

Statističar lupa pesnicom o sto posto.

Nije ljudski, ali je pošteno.

Vaše primedbe su na mestu. Gde su bile, tu su i ostale.

Neprijatelj je pošteniji od nas. Još nas nije izdao.

Ako izaberemo najbolje, ko će raditi?

Mnogima je lakše da veruju u ono što čuju nego ono što vide.

Dinar je sredstvo plaćanja, a dolar – otplaćivanja.

Toliko je toga što nam bode oči da naprosto sumnjam u moć akupunkture.

Toliko su postigli pobeda da i im čak i Pir pozavideo.

Jesu li svetli trenuci kad munje sevaju?

Kakav lavirint; nikako da dođem sebi.

U ime naroda, a u svoje prezime.

I kad bismo izvozili bumerange oni bi nam se vraćali.

Laž je tačka u kojoj se seku dve istine.

Ja sam rekao što mislim i dobio sam zasluženu kaznu. On je govorio što drugi misle i dobio je nezasluženu nagradu.

Usamljeni su hrabri. Zato i jesu usamljeni.

Ko duže čeka posao, pre će ga dobiti.

Pukla tikva. Sad grickamo semenke.

Lako je biti prvi kada te drugi goni.

Ako živite u pogrešno vreme, greškom zauzimate pravo mesto.

Prijateljstva prestaju kada se ljudi upoznaju.

U cajtnotu smo baš zato što imamo vremena za sve.

Ako je vreme novac, onda znam koliko je sati.

Sve podeliše i nikom ništa.

 

Izvor: Ilija Marković – Aforizmi (1991)

 

Ocenite tekst: