N
e možemo se osloboditi nesposobnih. Njihove zasluge su najveće.
Da je pas čovekov najbolji prijatelj, mišljenje je čoveka, a ne psa.
Rade dvokratno, a kradu non-stop.
Još nijedan lopov nije promenio zanimanje.
Vlast kvari čoveka, ali joj ni on ne ostaje dužan.
Statističar lupa pesnicom o sto posto.
Nije ljudski, ali je pošteno.
Vaše primedbe su na mestu. Gde su bile, tu su i ostale.
Neprijatelj je pošteniji od nas. Još nas nije izdao.
Ako izaberemo najbolje, ko će raditi?
Mnogima je lakše da veruju u ono što čuju nego ono što vide.
Dinar je sredstvo plaćanja, a dolar – otplaćivanja.
Toliko je toga što nam bode oči da naprosto sumnjam u moć akupunkture.
Toliko su postigli pobeda da i im čak i Pir pozavideo.
Jesu li svetli trenuci kad munje sevaju?
Kakav lavirint; nikako da dođem sebi.
U ime naroda, a u svoje prezime.
I kad bismo izvozili bumerange oni bi nam se vraćali.
Laž je tačka u kojoj se seku dve istine.
Ja sam rekao što mislim i dobio sam zasluženu kaznu. On je govorio što drugi misle i dobio je nezasluženu nagradu.
Usamljeni su hrabri. Zato i jesu usamljeni.
Ko duže čeka posao, pre će ga dobiti.
Pukla tikva. Sad grickamo semenke.
Lako je biti prvi kada te drugi goni.
Ako živite u pogrešno vreme, greškom zauzimate pravo mesto.
Prijateljstva prestaju kada se ljudi upoznaju.
U cajtnotu smo baš zato što imamo vremena za sve.
Ako je vreme novac, onda znam koliko je sati.
Sve podeliše i nikom ništa.
Izvor: Ilija Marković – Aforizmi (1991)
