Alibaba pod znakom pitanja

Kineska ekonomija jedna je od najprivlačnijih za investitore. Ali, sa visokim stopama rasta dolazi i veliki rizik.


Alibaba-Goes-After-Everyday-Goods-Prema kineskom pravu, nezakonito je da stranci poseduju akcije u određenim kategorijama domaćih kompanija. U jednu od tih kategorija spada internet. Alibaba, najveći internet gigant u Kini, kao takav ne može imati inostrane akcionare. Kako onda može imati listirane akcije na američkoj berzi?

Šta su VIE?
U Kini su strana ulaganja i strano vasništvo ograničeni zakonom. Putem entiteta sa promenljivim kontrolnim udelom (Variable Interest Entites) implementiraju se restrikcije na investicije. One predstavljaju poslovnu strukturu u kojoj investitor ne raspolaže upravljačkim pravima. Cilj ovakvih ograničenja u Kini je da se zaštiti privreda zemlje od prevelikog broja inostranih investitora koji bi, shodno svojim ulozima, kontrolisali domaće kompanije. Međutim, svih deset tehnološki orijentisanih kompanija listiranih na Njujorškoj berzi (NYSE) koriste VIE sistem, čime osnivači štite svoja upravljačka prava, što je specifično za internet kompanije. Dosta je kineskih kompanija čijim se akcijama trguje na američkom tržištu. Investitori izvan Kine su uložili oko hiljadu milijardi dolara u preduzeća koja ih koriste.

Struktura je stvorena 2000. godine kako bi se izbeglo kinesko ograničenje ulaganja u određene industrije, poput tehnologije i komunikacija (npr. e-trgovina i online igrice). VIE strukture omogućavaju offshore kompanijama da konsoliduju domaće kineske firme u svojim finansijskim izveštajima stvaranjem izgleda vlasništva. Pored Alibabe, npr. Baidu (najveći kineski internet pretraživač), takođe, ima VIE.

Kontroverznost
U strukturi VIE američki akcionari ne učestvuju u vlasništvu. Oni su samo vlasnici kompanije koja ima ugovore koji bi trebalo da imitiraju kako bi izgledalo da poseduju kinesku kompaniju.

Ovo se može slikovito opisati na primeru tehnološkog giganta Alibabe. Ta kompanija pripada Kajmanskim ostrvima. Ona je 2014. godine listirala svoje akcije u Njujorku, ali ostvaruje 91% prodaje u Kini. Tamo je vlasnik pet velikih ćerka-preduzeća koje imaju ugovore sa pet odgovarajućih VIE. Ti entiteti sadrže dozvole koje su u vlasništvu Džeka Maa (Jack Ma) i Sajmona Zia (Simon Xie), dvojice osnivača Alibabe.

Dakle, kupujete holding koji se zove Alibaba Holdings, registrovan na Kajmanskim ostrvima, sa zahtevom za neke od Alibabinih dobitaka, ali nema stvarnog vlasničkog udela. Ne posedujete deonice u stvarnoj Alibabi i ne dobijate glas za to kako kompanija posluje, iako dobijate učešće u profitu kompanije Alibaba.

Većina kineskih građana ne može da investira u najdinamičniju granu svoje ekonomije.

Iako je većina VIE šema radila bez smetnji, osnovni rizici su se povećali u prethodnih pet godina. Nejasno je da li su VIE pravno dozvoljene u Kini.

Postale su važne: ukupna vrednost kompanija koje ih koriste se vinula kad je kineska internet industrija doživela bum. Alibaba je šesto preduzeće po svojoj vrednosti u svetu.

Propast građana

Za investitore postoje dva rizika. Prvi, ovi entiteti sa promenljivim kontrolnim udelima se mogu proglasiti nelegalnim. Ukoliko bi se to dogodilo, postojala bi mogućnost da preduzeća budu primorana da prodaju esencijalne dozvole i intelektualnu svojinu u Kini. Drugi rizik je taj što postoji opasnost da vlasnici entiteta pokušaju da ugrabe profite ili sredstva koja se nalaze u njima. Ako odbiju da sarađuju ili umru, preduzeća mogu da se suoče sa VIE ugovorima na kineskim sudovima.

Ipak je ovaj sistem, očigledno pun mana, opstao dvadeset godina. Kako je to moguće? Jedna teorija je da ga menadžeri vole zato što im daje više moći – a vlasnicima akcija van preduzeća je teško da prate šta se dešava sa entitetima.

Ali, iza svega ovoga postoje veći troškovi. VIE su primer kako slaba zaštita vlasničkih prava u Kini povređuje građane. Listirana internet preduzeća u inostranstvu znače da većina kineskih građana ne može da investira u najdinamičniju granu svoje ekonomije. Do sada su stranci zaradili najmanje 500 milijardi dolara kapitalnog dobitka od kineskog internet sektora, dok su svi lokalci isključeni. Kako kineska preduzeća postaju sve veća, nepravednost ovoga postajaće sve upadljivija.

Neka mala internet preduzeća su kupila nazad svoje akcije i povukla se sa berze u Americi i potom listirala u Kini, ali za velika preduzeća trošak bi bio isuviše visok. Kao alternativu, oni bi mogli da naprave dualno listiranje u Šangaju ili da oslobode akcije svojih ćerka-preduzeća, kako bi lokalci mogli da ulažu u njih. Ipak, pitanje zakonitosti njihovih VIE bi se otežalo.

AUTORKA: Natalija Popović

 

Ocenite tekst: