(A)Percepcija

Rekonstrukcija bilo kog „oštećenog“ sistema iziskuje troškove. Nekad veće, nekad manje.Problem „palog“ sistema na neispravnom računaru danas se smatra trivijalnim. Međutim, šta se dešava kada u jednom društvu kolabira sistem vrednosti? Po kojoj ceni i na koji način njemu pružiti prvu pomoć?

Svaki čovek doživljava pojave iz okruženja na različit način. Tako će, na primer, pronalazak izgubljenog (tuđeg) novčanika na ulici neko protumačiti kao sreću, neko kao priliku, a neko kao obavezu. Razlozi (ili opravdanja) za bilo koji od ova tri postupka mogu se pronaći u karakteru, vaspitanju, kao i u različitim verovanjima (u poštenje, u moral itd.). Međutim, par „slojeva“ ispod, nalazi se percepcija (lat. perceptio – poimanje, shvatanje). Kao urođen, psihički proces selekcije, obrade, interpretacije i tumačenja „signala“ primljenih iz okruženja posredstvom čula, ona predstavlja jednu od izvornih determinanti različitih manifestacija ljudskog ponašanja i odluka u određenim situacijama.

 

Između dve frekvencije

U izobilju stimulanasa iz okruženja, ljudi neprestano percipiraju. Nekad svesno, nekad nesvesno. Svaki novi percipirani stimulans (signal) iz okruženja nadograđuje se na prethodni stvarajući jasniju sliku tj. spoznaju o posmatranoj pojavi odnosno pojavama. Ipak, proces percepcije se ponekad „uspori“. Selekcijom „beskorisnih“ signala, slika koja se dobija postaje sve mutnija, a njeno tumačenje nemoguće. Takva je situacija, nažalost, u Srbiji. Zarobljeni između dve frekvencije, bez mogućnosti finog podešavanja, percepcijom „signala“ koji sunam nametnuti dobijamo samo „šum“ praćen prividnim osećajem komfora. Hipnotisani njime, zanemarivši činjenicu da se komfor i „dobra“ percepcija uglavnom „slažu“ samo u pozorištu (ili bioskopu), stvarni svet oko sebe uvelikoposmatramo kroz ružičasta sočiva (iako možda nemamo dioptriju).

Viši nivo percepcije

Percepcija je veština, tesamim timpostoji mogućnost njenog unapređivanja. Konačna faza uzdizanja percepcije do najvišeg nivoa jasnoće i razumevanja pojava oko sebe jeste apercepcija. Izraz je u upotrebu uveo G.V. Lajbnic postavljajući jasnu razliku između percepcije (koja može biti nesvesna) od apercepcije (koja nastaje kada postanemo svesni da percipiramo). Tokom vremena, mnogi velikani filozofije ( I. Kant, J.F. Herbart) su je objašnjavali na različite načine. U našem kontekstu, jedino je relevantna činjenica da se nivo tj. veština percepcije može unaprediti. Ključni faktori od kojih zavisi rezultat procesa percepcije su: posmatrač, predmet posmatranja i situacija u kojoj se odvija percepcija. Kako na našu „lokalnu situaciju“, u kojoj mi percipiramo, ne možemo da utičemo, a „predmete“ posmatranja nam u velikoj meri nameću, svoje napore i pažnju bi trebalo da preusmerimo na unapređivanje preostalog bitnog faktora – nas kao pojedinaca. Samo ulaganjem u sebe, sticanjem pravih znanja i iskustava, postepeno, možemo praviti kvalitetnu „podlogu“ za usvajanje novih, korisnih „stimulanasa“.Posle nekog vremena, nadajmo se doglednog, sa ustaljenim kvalitetnim sposobnostima percipiranja samo korisnih pojava, pronaći ćemo lek za naš, kolektivni sistem vrednosti. Vredi pokušati.

Marko Kovačević

Ocenite tekst: