Australijski gambit

Zločinac? Borac za pravdu i istinu? Ko je zapravo Džulijan Asanž?


Ponovo je u centru pažnje, njegova priča dobija novi zaplet. 11. aprila ove godine iz ekvadorske ambasade u Londonu policija je izvela možda najkontroverzniju ličnost našeg vremena i odvela je u pritvor. Mišljenja o njemu su podeljena, njegova istorija mutna, budućnost neizvesna. Mitovi, špekulacije, optužbe, hvalospevi okružuju njegov rad, ali ovde ćemo se baviti samo činjenicama višedecenijske epopeje najpoznatijeg novinara i hakera 21. veka. Pa da počnemo…

Mladost
Asanž je rođen 1971. u Taunsvilu, u Australiji. Već kao tinejdžer pokazao je interesovanje za rad sa kompjuterima i programiranje. Sa šesnaest godina počeo je da hakuje i pod pseudonimom Mendax učestvovao u hakerskom napadu na NASA-u. 1991. godine uhvaćen je u napadu na glavni terminal Nortela, kanadske multinacionalne telekomunikacione kompanije. Devedesete godine prošlog veka provodi na različitim poslovima gde se bavi programiranjem, pre svega baza podataka i internet pretraživača. U avgustu 1999. prodaje svoj patent tehnologije za skupljanje glasovnih podataka američkoj Nacionalnoj agenciji za bezbednost (NSA).

WikiLeaks
2006. godine Asanž osniva Vikiliks, neprofitnu organizaciju koja se bavi objavljivanjem poverljivih dokumenata dobijenih od anonimnih izvora. Šira javnost se upoznaje sa Vikiliksom 2010. godine kada ovaj portal objavljuje čak 750.000 poverljivih dokumenata američke vojske među kojima se, između ostalog, nalaze i snimci američkih vojnika koji iz helikoptera ubijaju osamnaest civila, od kojih dva novinara, ratne dnevnike američke vojske iz Afganistana i Iraka, oko 250.000 diplomatskih depeša, kao i dokumenta o Gvantanamu, zloglasnom američkom zatvoru na Kubi. Te godine Asanž dobija brojne nagrade za istraživačko novinarstvo (najznačajnije su Medijska nagrada Amnesti Internašnela UK i Volterova nagrada za slobodu govora) i biva proglašen ličnošću godine po izboru čitalaca magazina Tajm. FBI započinje tajnu istragu o Vikiliksu, a njegov osnivač je označen kao „terorista“.

Optužbe za silovanje
U avgustu 2010., u poseti Švedskoj, Asanž biva optužen, od strane dve žene, za seksualni napad. Švedska policija ga poziva na razgovor nakon kog su optužbe odbačene i dozvoljeno mu je da napusti zemlju.

Vikiliks 2010. objavljuje 750.000 poverljivih dokumenata američke vojske.

Međutim, u novembru iste godine državni tužilac ponovo pokreće istragu protiv njega i Interpol izdaje poternicu za njim. Asanž, koji se tada nalazio u Ujedinjenom Kraljevstvu, javlja se u policiju u Londonu na saslušanje gde mu biva određen pritvor. 19. juna 2012. ulazi u ekvadorsku ambasadu u Londonu gde podnosi zahtev za politički azil.

Godine u ambasadi
Nakon dobijenog azila, Asanž ostaje u ambasadi, bezbedan od policije. Postojalo je više pokušaja da ga državni tužioci Švedske saslušaju unutar same ambasade, što se i desilo tek u novembru 2016. Paralelno, Vikiliks je i dalje nastavio sa radom i objavljivanjem dokumenata. Komisija UN, na negodovanje zvaničnika Ujedinjenog Kraljevstva, donela je zaključak da je Asanž „neosnovano pritvoren“ i poziva britanske vlasti da prekinu „uskraćivanje slobode“. Maja 2017., Švedske vlasti povlače optužbe za silovanje protiv njega jer su „iskorišćene sve mogućnosti da se istraga sprovede“. Međutim, zbog Američkog zahteva za ekstradiciju, ambasada i dalje ostaje utočište za Asanža, sve do 11. aprila ove godine kada osoblje ambasade poziva policiju da uđe i izvrši hapšenje, nakon čega je sproveden u zatvor maksimalne bezbednosti. Hapšenje se desilo nakon objave Vikiliksa o korupciji u vrhu ekvadorske vlasti.

Šta dalje?
21. maja švedsko tužilaštvo ponovo pokreće postupak i podnosi zahtev za izručenje. S obzirom da i SAD imaju isti zahtev ostaje pitanje kome će na kraju biti izručen. Iako je zahtev SAD podnet pre onog koji je podnela Švedska, Švedski zahtev se oslanja prvobitno podnet zahtev iz novembra 2010. Na sudu, svaka strana bi imala ubedljive argumente za izručenje, a očekuje se da samo obrada zahteva SAD traje između dvanaest i osamnaest meseci. Ako na to dodamo i vreme koje će biti potrebno i za obradu zahteva Švedske, za očekivati je da će to biti proces pre procesa koji će trajati godinama. Istraživačko novinarstvo je dobilo direktan udarac njegovim hapšenjem. Poslata je poruka svim istraživačkim novinarima sveta šta je tačno crvena linija preko koje izraz „sloboda novinarstva“, čak i u razvijenim demokratijama zapada, postaje „špijunaža“ i izdaja. Koliko zapravo građanin može imati poverenja u sopstvenu državu kada ona na najbrutalniji način guši i cenzuriše medije koji se „osmele“ da objave istinu o njenim tamnim stranama? Vreme će pokazati. Do tada moramo mu odati priznanje za hrabrost, istrajnost u idejama i žrtvu koju zbog njih podnosi, kao pravi Australijski gambit.

AUTOR: Nikola Jevđević

Ocenite tekst: