Bitno je da prepoznate Vašu šansu – Intervju sa Živoradom Vasićem, potpredsednikom “Delta Holdinga”

O Beogradu, hotelijerstu, studentskim danima , o tome kako se postaje generalni direktor i još o mnogo čemu pričali smo sa Živoradom Vasićem, potpresednikom  “Delta Holdinga” i regionalnim  direktorom “InterContinental” grupe.


ML: Šta je ključ Vašeg uspeha u studentskim danima?

Iskustvo školovanja u Americi je nezamenljivo. Amerika je sistem, na njihovim univerzitetima je mnogo lakše biti dobar i uzoran student nego ovde. Evo iz kojih razloga. Tamo se insistira da dolazite na časove, u smislu da je dolazak na casove 20% ocene, da je 20% ocene participacija, pa je 20% ocene grupni rad, a 40% ocene su testovi. Testovi su u toku godine, nemate jedan ispit gde morate da savladate celokupnu knjigu i onda polažete ispit. Ideja je da nešto kroz vreme naučite. Ako student u Srbiji ima knjigu od 500 strana, koja ima 4 grafikona, i sve ostalo crni tekst, on to može da nauči, da dobije dobru ocenu, ali će već sutradan sve to zaboraviti. Ideja je da učite da radite sa drugim studentima u Americi, učite kroz dolazak na časove i slušanje profesora, tako da moj uspeh na Bostonskom Univerzitetu vezujem prvo za lakoću jednog sistema, a drugo za pravilno ponašanje u okviru tog sistema, kao i praćenje istog. Naravno, jednu od najvažnijih  stvari sam naučio da radim tako što me je jedan stariji student, isto srpskog porekla, po imenu Marko Hinić svakog dana vodio u biblioteku od 20 do 22 časova. Tako sam naučio da 6 dana nedeljno idem u biblioteku i od nedelje do petka od 20 do 22 časova sam učio. Dva sata dnevno je sasvim dovoljno, ali pod uslovom da je to stvarno 2 sata  svaki dan i nema preskakanja, pa da sledeći dan učite 4 sata jer ne možete 4 sata da budete ekspeditivni.

ML: Da niste studirali u inostranstvu, šta biste studirali u Beogradu?

Da sam ostao da studiram u Beogradu studirao bih verovatno ekonomiju na Ekonomskom fakultetu, jer mislim da je to naš najbolji fakultet i da ima najozbiljnije profesore.

ML: Koji savet biste dali sebi u studentskim danima danas?

Stalno ponavljam koliko je “networking” važan. Imao sam sreću da sam komunikativan i edino što bih promenio je možda da bih se na Bostonskom Univerzitetu upoznao sa još više studenata, a sve ostalo bih ponovio i danas kada bih mogao.

Da sam ostao da studiram u Beogradu studirao bih verovatno ekonomiju na Ekonomskom fakultetu, jer mislim da je to naš najbolji fakultet i da ima najozbiljnije profesore.

ML: Kako ste izabrali ugostiteljstvo kao svoj karijerni poziv?

Hotel menadžment sam izabrao da studiram već u srednjoj školi u Americi , u 3. godini, a to me je savetovao moj ujak. Išao sam u privatnu srednju školu, u internat. Tamo smo imali “dome parents” tj. roditelje spavaonice u kojima je bilo po 30 ili 40 studenata. Sin mojih “domaćina” je studirao na Univerzitetu Nevada, u Las Vegasu i to baš hotel menadžment. On je dolazio često za njihove praznike, za Dan zahvalnosti, za Uskrs, za Božić i pričao mi je koliko je lepo studirati hotel menadžment, tako da su moj ujak i taj momak jako uticali na to da ja znam šta želim da studiram od početka.

ML: Tokom karijere u hotelijerstvu ste prošli mnoge pozicije. Kada je bilo potrebno nosili ste i kofere, a sada ste generalni direktor. Na koji nacin Vam je to pomoglo na sadašnjem radnom mestu?

Uvek naglašavam da je izuzetno važno proći kroz sve i jako je bitno da krenete od početnih pozicija. Sećam se, kada sam i kao student radio u “Longboat Key Hiltonu”, na Floridi, da sam tada možda imao i najviše novca ikada. Nosio sam kofere za bogate bake i deke, i oni su stalno imali taj “štos” da zaborave  šifru na sefu, a ja sam imao mali kompjuter koji priključite na sef i tako im otvorite. Kada im otvorite sef, kao da ste ih spasili, pa Vas časte mnogo. Tada sam ja na bakšišu zaradjivao dosta i to je bilo jedno fantastično iskustvo. Mislim da niko nije rođen da bude generalni direktor, a da biste postali generalni direktor, morate da znate sve što vaši zaposleni rade. Zato je bitno da prođete kroz sve pozicije.

ML: Koliko mogućnosti za učenje i napredovanje pruža hotelijerstvo?

Hotelijerstvo pruža puno mogućnosti za napredovanje. Mislim da je sve stvar Vašeg truda, rada i naravno malo sreće. Moraju nekad malo neke kockice da se poklope, ali to uvek dođe jedno sa drugim. Pitanje je samo kada se to desi da li ćete prepoznati svoju šansu. Ja sam siguran da ako neko želi da se bavi hotelijerstvom, a nije mu teško da se dokaže i nije mu teško da ostane duže, nije mu teško da radi više od drugih, da će menadžeri to prepoznati i da će promocija doći sama od sebe, jedna pa druga, pa treća i to tako krene i onda postanete dobar hotelijer.

ML: Da li ste se dodatno doškolovali kako ste napredovali u karijeri? Ako jeste, da li možete podeliti sa nama da li je u pitanju MBA ili treninzi i obuke internog karaktera u kompaniji?

Doškolovao sam se na različite načine. Nisam siguran da li mi je to bilo potrebno za napredovanje u karijeri, ali mi je sigurno bilo potrebno da bih sam naučio neke stvari. Uzimao sam različite kurseve, letnje kurseve, “InterContinental” kurseve, “InterContinental GM” program, pa sam onda od “InterContinental” Grupe dobio i svog trenera, nekog ko je sa mnom radio od 2 do 3 sata mesečno na različitim stvarima, koje nisu moja jaka strana. Magistrirao sam i na Singidunumu, na šta sam jako ponosan i upisao doktorske studije. To su sve stvari koje  mislim da su bitne za neko Vaše jačanje ličnosti, za neki Vaš boljitak u tome u čemu niste dovoljno dobri, da li je to prezentacija, komunikacija, finansije ili nešto četvrto, to sad ja već ne znam, ali mislim da je jako bitno da nastavljate da se usavršavate.

ML: Da li imate neku neostvarenu karijernu želju? Šta Vam je sledeći cilj? 

Trenutno ne razmišljam o sledećem cilju. Cilj mi je da uspešno vodim hotele koje vodim, da naši zaposleni pružaju rezultate koji su obećani kompaniji, a onda će i nove šanse same od sebe da se ukažu, a ja se nadam da ću jednu od njih i iskoristiti.

ML: Šta je presudno za uspeh jednog tima?

Za uspeh tima potrebno je razumevanje, potrebni su kompromisi. Morate da znate da je motivacija vrlo individualna stvar, da nekog zadovoljava malo veća plata, da nekog zadovoljava da se iskreno zahvalite i kažete mu da je najbolji u tome što radi, nekoga zadovoljava to da mu budete pomoć i da može  da Vam se obrati u trenucima kada ne može da reši problem. U svoj tim i u  svoje rukovodioce  morate da verujete, morate da pustite da sami obave svoj posao i svoju dužnost, ali isto tako da im se nađete kada im je teško. Mislim da sam ja srećan direktor, jer stvarno imam tim koji ispunjava sve to o čemu sam pričao i koji uspeva da postigne neverovatne rezultate.

ML: Šta hotelijerstvo čini toliko atraktivnim sektorom, gde se i dalje ulaže velika količina sredstava i pored nekih pokazatelja koji su na žalos u opadanju?

Ja ne znam koliko se u Srbiji ulaže u hotelijerstvo, ali  u Beogradu se ulaže mnogo. Mislim da razlog tome nije samo odmah isplatljivost, već i cena nekretnina, jer onog trenutka kad izgradite hotel, on kao vrednost neke nekretnine, počinje puno da vredi i možda ta isplatljivost nije 7 ili nije 9 godina, možda je ona duža, ali je ono što je bitno je da je hotel jedna sigurna investicija i da je to nešto što će kroz vreme vratiti novac. Mislim da kompanije koje investiraju u hotelijerstvo mogu to da izdrže i zato sam ponosan na “Delta Holding”, koja sve svoje projekte završava po planu i u roku. Turizam je ovde u Beogradu u porastu i  to daje jedan dobar rezultat hotelima.

ML: Ističete da je “Delta Holding” veoma zainteresovan za ulaganje u kongresni turizam, koliki je potencijal Beograda za kongresni turizam i  šta možemo očekivati povodom rekonstrukcije Sava Centra?

Što se tiče “Delta Holdinga” i Sava Centra, mi smo, kao što znate, bili jedini ponuđači na neobavezujućem delu tendera, sada je drugi deo, obavezujući deo. Jako smo zainteresovani za rekonstrukciju Sava Centra. Mislimo da u Sava Centar treba da se uloži mnogo novca, preko 35 miliona eura, ali isto tako verujemo da će to doneti jedan neverovatan rezultat, ne samo za  “Crowne Plazu”, nego za sve hotele u Beogradu. Tada bi mogli da dovodimo pet, šest, sedam hiljada ljudi koji bi dolazili na kongrese i to bi punilo sve naše hotele. Budžet Srbije bi se tako povećao od PDV-a. Mislim da je za Beograd veoma bitno  da pored svih hotela, dobre avio konekcije sa Air Srbijom, dobrih restorana, muzeja, noćnog života, svega onoga što Beograd ima da pruži, napravimo i jedan kongresni centar jer nam to još jedino fali da bi mogli da dovedemo mnogo više turista u Beograd.

INTERVJU VODILE: Marija Vasiljević i Nevena Tomić

Ocenite tekst: