Blistave milijarde

Rođeni u plamenu Zemljine utrobe, večno blistaju i, poput feniksa, nikada ne umiru. Već vekovima krase žensku lepotu i ističu moć vladara, kao ponos bogataša i porodična zaostavština sa industrijom vrednom preko 80 milijardi dolara. Dok se nad nekima nadvija njihov sjaj, nad drugima se izdiže njihova senka, donoseći razaranja, ratove i smrt.


Put dijamanata, vredan milijarde dolara, počinje u rudnicima Južnoafričke Republike, Rusije i Kanade, dok preko Antverpena ili Londona završava u draguljarnicama poznatih juvelira. Mera kojom se određuje količina dijamanata i drugih dragocenosti je poznata pod nazivom karat i on teži 200 miligrama.

Ukupna proizvodnja u 2017. godini iznosila je oko 142,3 miliona karata.

Ponuda
Ponuda dijamanata kontrolisana je od strane nekoliko velikih kompanija i ne postoji velika konkurencija kao kod monopolskih tržištu ili kartela. Ključni snabdevači su DeBeers, ALROSA, Rio Tinto, Petra i Dominion, dok su prve dve najveće i snabdevaju tržište sa oko 75% sirovih dijamanata.

Na svetu postoji samo dvadesetak aktivnih rudnika dijamanata i oni se većinom nalaze u Africi, zatim u Kanadi, Rusiji i Australiji. Najveći rudnik, prema rezervama, nalazi se u Bocvani i odgovoran je za 15% svih proizvedenih dijamanata, a u vlasništvu je kompanije DeBeers. Takođe, od deset najvećih rudnika, pet se nalazi u Rusiji. Od svih zemalja, Rusija je najveći pojedinačni proizvođač i izvoznik dijamanata, sa preko 35% svetske proizvodnje i prodaje, a za njom sledi Bocvana sa oko 22%. Neki od svetskih centara obrade i trgovine dijamantima su Antverpen, London, Njujork i Moskva.

Proizvodnja dijamanata veoma je kapitalno intenzivna i zahteva velika ulaganja u istraživanja i skupu opremu, zatim infrastrukturu oko rudnika. Dakle, ovo je industrija koju odlikuju visoki fiksni troškovi i visoko učešće amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme.

Da bi održale kontinuitet proizvodnje, odnosno dugoročnu održivost i tržišnu vrednost, ove kompanije neprestano tragaju za novim izvorima ovog dragog kamena – čija je količina ograničena. Sve ovo znači da su ove kompanije veoma osetljive na promene u cenama i tražnji, naročito zbog visokih fiksnih troškova koji se ne mogu u kratkom roku eliminisati ili uskladiti.

Kontinuitet proizvodnje se obezbeđuje tako što se prave dugoročni ugovori sa velikim kupcima i bankama dijamanata koji deluju kao kreatori tržišta (Market maker) kada je tržište slabo. Sve nas ovo upućuje na zaključak da je ovo tržište sa visokim barijerama ulaska, prvenstveno zbog visokih neophodnih investicija, zatim zbog državne regulative, kao i zbog velikih logističkih zahteva. Iz ovih razloga, kao i zbog retkosti dijamanata, njihova cena je prilično visoka, pa se može primetiti da se ovi proizvođači ne reklamiraju masovno i agresivno, a to je upravo zbog njihovog monopolskog položaja.

Tražnja
Tražnja za dijamantima je diktirana makroekonomskim trendovima, odnosno stanjem kupaca. Tačnije, tražnja i cena su pod uticajem privrednih ciklusa – rastu u vreme ekspanzije i padaju u doba recesije. Takođe, pošto su dijamanti luksuzno dobro, tražnja za njima se kreće paralelno sa kretanjem BDP-a. Štaviše, dijamante, naročito dijamantski nakit, možemo posmatrati kao Gifenovo ili Vablenovo dobro, jer sa rastom cene postaju poželjniji.

Najveći svetski snabdevači dijamantima su DeBeers, ALROSA, Rio Tinto, Petra i Dominion, dok kartelizovano tržište vredi desetine milijardi dolara.

Tržište dijamanata je specifično jer se ne radi o homogenim proizvodima, već se mogu razlikovati po boji, obliku, čvrstoći, sjaju, veličini i masi. Sve ovo utiče na tražnju i cenu. Generalno, trenutno su cenjeni primerci od dva karata ili veći, i za njima postoji velika tražnja. Važno je istaći da mnogi dijamante posmatraju kao investiciju i čuvare vrednosti, što takođe utiče na tražnju. Kupci sirovih dijamanata su uglavnom veliki trgovci koji imaju dugoročne ugovore sa rudnicima, i tu se cene utvrđuju unapred, pa postoji određena rigidnost. Najveće cenovne fluktuacije postoje kod krajnjih prodavaca gde je značajnija konkurencija, te se odatle impulsi mogu preneti na rudnike i cene sirovih dijamanata.

Određivanje cene i vrednovanje dijamanata
Cena bilo kog proizvoda je određena zbirom svih relevantnih troškova i profitne margine. Međutim, možemo u potpunosti odvojiti brušene i nebrušene dijamante, kao i dijamante koji se prodaju u juvelirnicama. Što se nebrušenih dijamanata tiče, njih praktično prodaju kartelske kompanije. Ovo znači da te kompanije kroz regulisanje ponude regulišu i cene. One to rade kroz kompleksne modele prodaje nebrušenih dijamanata. Primera radi, DeBeers ima ugovore sa tzv. sajtholderima (eng. Sightholder), koji kupuju dijamante na veliko, u paketima od, na primer, 50 ili 100 karata. Veliki dijamanti su ređi, pa se za njihovu kupovinu organizuju aukcije. Pored toga, DeBeers prodaje dijamante preko onlajn aukcija. Dijamanti se prodaju i direktno na spot tržištu, opet pomoću Bid-Ask sistema ali uz određene specifične mehanizme. Dakle, cena se u principu određuje pomoću Bid-Ask sistema, gde kupci nude svoju cenu za određenu količinu.

Što se brušenih dijamanata tiče, cene se određuju u velikim centrima trgovine dijamantima. Cena brušenih dijamanata je više rezultat procene nego čiste kalkulacije, zbog toga što se njihova cena određuje ili, preciznije, procenjuje na osnovu četiri glavna kriterijuma: čistoća, boja, karat i sečenje (tzv. 4C  kriterijum: Clarity, Color, Carat, Cut). Ova odluka donosi se od strane Martina Rapaporta i njegovog tima brokera iz Belgije i objavljuje se u nedeljnom izveštaju pod nazivom Rapaport Diamond Report ili Rap List i faktički se uzima kao standard ili barem jedan od standarda za određivanje cene brušenih dijamanata.

Funkcionisanje tržišta
Kao i mnoga druga tržišta, tako je i tržište dijamanata segmentirano u nekoliko grupa: kompanije koje poseduju rudnike i iskopavaju, zatim sortiraju i prodaju grube dijamante, potom kupci tih sirovih dijamanata koji ih seku i poliraju kako bi im dali prepoznatljivi sjaj. Oni ih zatim prodaju juvelirima koji od njih prave nakit, te tek onda nastupaju prodavci na veliko i malo, koji gotov proizvod prodaju krajnjim kupcima (retailers). Dakle, grubo opisano ovako izgleda lanac vrednosti ove industrije. Sa razvojem trenda globalizacje i pojavom interneta, ovaj lanac se menja i granice između procesa se brišu. Tako juveliri i krajnji prodavci danas mogu direktno da kupe dijamante od proizvođača, tj. rudnika.

Treba istaći da je potrebno iskopati tone zemlje i kamena da bi se pronašao samo jedan karat dijamanata. Trgovci dijamantima koji ih seku i poliraju su drugi u nizu i oni kupuju nebrušene dijamante od rudnika. Tokom ovog procesa dijamant izgubi od 50 do 60 posto svoje težine. Za sečenje dijamanata koriste se sofisticirani komjuterski programi, a važno je i umeće i iskustvo. Jednom obrađeni, dijamanti se prodaju juvelirima, za proizvodnju nakita. Ovde ima preko 10.000 igrača, ali je samo par zvučnih imena. Brendiranje je veoma važno i tu se obrće veliki novac. Tako marketing dolazi do izražaja, jer, primera radi, Cartier ili Tiffany će imati čak 40% više premije od prodaje u odnosu na one juvelire koji nisu snažno brendirani, a takvih je oko 80%. Krajnji trgovci, koji takođe mogu biti juveliri, uglavnom su lokalnog opsega, a mogu biti i globalni igrači kojih ima znatno manje. Ukupno postoji 250.000 prodavaca krajnjeg proizvoda od dijamanata i većinom su manje poznati. Vreme je pokazalo da je ovo jedno dobro uhodano i razrađeno, mada ne i preveliko tržište, koje ima svoje mesto u budućnosti svetske ekonomije, jer dok bude ljudi biće i tražnje za dijamantskim sjajem.

AUTOR: Boris Simović

Ocenite tekst: