Blok u usponu – Evroazijska ekonomska unija

Evroazijska ekonomska unija postaje sve primetniji činilac međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa, sa kojim imamo dobru saradnju. Kako je formirana ova mlada ekonomska unija, sa kojim se izazovima suočava i može li da zameni Evropsku uniju, kada je naša zemlja u pitanju?


Ideja o političkom i ekonomskom umrežavanju evroazijskih društava prisutna je u Rusiji još od početka 20. veka, posebno među obrazovanom imigracijom. Ta misao bila je oličena u shvatanju da su ruskoj kulturi i društvu civilizacijski bliže azijske nego evropske vrednosti. Duga i turbulentna priča o stvaranju današnje Evroazijske ekonomske unije (EAEU) počinje više od tri decenije kasnije u odnosu na Evropsku ekonomsku zajednicu, osnovanu daleke 1957. godine uz energičan ekonomski rast prvih šest država članica. Dok deo teoretičara smatra da su ekonomski efekti udruživanja radi lakše razmene robe, usluga i kapitala višestruko značajni, drugi misle da je u pitanju samo inicijalni impuls rasta koji kasnije slabi.

Sve je počelo raspadom

Nadnacionalni ekonomski entitet koji danas poznajemo kao Evroazijsku ekonomsku uniju svoje korene vuče iz 1991. godine, kada dolazi do razdruživanja SSSR-a i opšteg sunovrata BDP-a nekadašnjih sovjetskih republika. Pravnom sukcesijom, dezintegracijom Saveza i saglasnošću političkih vođa sada nezavisnih država, otpočinje formiranje nove regionalne integracije –  Zajednice nezavisnih država (ZND).

Na početku, pravna forma ZND-a pronašla je svoj osnov u Sporazumu o osnivanju zajednice, a kasnije i Ustavu (CIS Charter) prihvaćenog između devet država članica, a to su: Azerbejdžan, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Jermenija, Moldavija, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan. Punopravna članica bila je samo država koja je ratifikovala Ustav ZND shodno članu 7, dok potpisnice Sporazuma o osnivanju, ali ne i Ustava, to ne mogu postati – što je slučaj sa Ukrajinom, Turkmenistanom i Gruzijom. Usled mnogobrojnih političkih i socijalnih problema u državama članicama ove zajednice, evroazijske integracije protiču sporo, uz postepen rast BDP po glavi stanovnika u ovim državama.

U kojoj meri je Ruska Federacija dominantna vidi se iz činjenice da na nju odlazi 87% BDP-a, 80% stanovništva i 85% teritorije čitave Evroazijske ekonomske unije.

Podstaknut time što samo jedan deo azijskih država beleži zadovoljavajući rast, doskorašnji predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev još 1994. predlaže ekonomsko i privredno udruživanje. To je bilo zamišljeno u okviru tada već postojeće Zajednice nezavisnih država, organizacije bivših sovjetskih republika. Najpre je formirana carinska unija 1995. između Rusije, Belorusije i Kazahstana. Potom je 2003. stvoren jedinstveni ekonomski prostor sa Ukrajinom, koji predviđa slobodan protok robe, usluga i kapitala. Ipak, sporazumi nikada nisu u potpunosti primenjeni i projekat je nakon tri godine napušten. Razlog je bilo razilaženje u interesima između Ukrajine, koja se sve više vezuje za Evropsku uniju i Rusije, Belorusije i Kazahstana, koji su hteli još dublju integraciju. Odustavši od „neposlušne“ Ukrajine, same su formirale carinsku uniju 2010, kao i jedinstveni prostor 2012.

Na novom putu

Ratifikacijom sporazuma o stvaranju EAEU između Ruske Federacije, Kazahstana i Belorusije došlo je do njenog zvaničnog nastanka prvog januara 2015. godine, dok su se u septembru pridružili Jermenija i Kirgistan, pre svega zbog olakšica u vidu slobodnog kretanja radno sposobnog stanovništva u nutar zajedničkog prostora. Unija, između ostalog, donosi jedinstvenu agrarnu i energetsku politiku.

Ruski politički lideri osnažuju nova proširenja. Tadžikistan, Uzbekistan, Moldavija, Gruzija, Južna Osetija i Turska su dobile otvorene pozive i izrazile interesovanje za pristupom i za sada ostvaruju slobodnu trgovinsku razmenu sa državama članicama. Upravo po uzoru na organizacionu strukturu EU, Sporazumom o osnivanju su predviđeni i organi EAEU: Skupština, koja je zadužena za harmonizaciju zakonskih rešenja; ekonomski savet, koji odlučuje o ciljevima i proširenju; komisija kao izvršno telo i sud koji čine po dvoje sudija iz svake države članice na mandat od devet godina. Predsedavanja EAEU se smenjuju tako što svake naredne godine različita članica predsedava Unijom, po azbučnom redu na ruskom jeziku.

Ekonomski pokazatelji

Evroazijska ekonomska unija je tržište od preko 180 miliona stanovnika, a ukupan BDP je oko 5 biliona PPP dolara (pet hiljada milijardi) ili 6.5% svetskog BDP-a. Time se nalazi na šestom mestu na svetu, iza Kine, EU, SAD, Indije i Japana. Od osnivanja, članice beleže stalni rast vrednosti međusobne trgovinske razmene.

Organi evroazijske ekonomske unije su definisali i izvesne makroekonomske ciljeve, pre svega smanjenje cena određene robe, sirovina i transakcionih troškova kako bi došlo do porasta privrednih aktivnosti na tržištu, smanjenja nezaposlenosti i promovisanja novih industrijskih tehnologija. Takođe, po uzoru na EU, uvedena su i određena fiskalna pravila. EAEU je među ključnim svetskim snabdevačima energentima i sirovinama – prva u svetskoj proizvodnji prirodnog gasa i nafte sa udelom od 14.5% i 20.7%, a četvrta u proizvodnji električne energije.

Izvoznom potencijalu Unije, kao i obimu spoljne trgovine, koja je u 2018. godini iznosila 753 mlrd. dolara, takođe doprinosi tradicionalno snažna industrija poljoprivrednih proizvoda: treća u svetskoj proizvodnji mleka i peta u ukupnoj proizvodnji žitarica, pre svega šećerne repe i suncokreta.

Uprkos rastućem značaju Evroazijske ekonomske unije i dobrim odnosima sa Srbijom, ona ipak ne može biti ekonomska alternativa. U Evropsku uniju odlazi gotovo 70% našeg ukupnog izvoza, dok na tržište EAEU odlazi tek oko šest odsto. Takođe, od 3.4 milijarde evra direktnih stranih investicija u 2018, iz EU je došlo oko 60%, a nepunih sedam odsto iz Rusije.

Investiciona politika država EAEU je ekstenzivna, a najveći investitor je Rusija, koja planira da u narednih pet godina preko 100 milijardi dolara bude uloženo u železničku i drumsku infrastrukturu. Kapitalne investicione projekte podržava i Evroazijska razvojna banka, čija je vlasnička struktura izražena u akcijama Ruske Federacije oko 65%, Kazahstana 32% i ostalih država, a sama banka je do sada već investirala oko pet milijardi dolara.

Zahvaljujući sve prisnijoj saradnji, kako unutar Unije tako i sa trećim stranama, otvara se i pitanje uspostavljanja zajedničkog finansijskog tržišta i valute. Organi EAEU smatraju da je implementacija ideje o jedinstvenoj valuti „altin“, uz političku podršku, sasvim izvesna do 2025. godine.

Izazovi

Rastući uticaj EAEU naročito je usmeren ka saradnji sa Istočnom Azijom jer je prepoznata prilika za osvajanje ovih tržišta. Južna Koreja i Kina otpočele su pregovore sa Unijom o olakšicama u snabdevanju energentima, dok je sa liderima Izraela i Indije dogovoreno formiranje ekspertskih timova kako bi se povećala postojeća razmena.Tako su i pregovori o potpisivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između EAEU i Republike Srbije započeti još 2016. Međutim, vrednost trgovinske razmene između Srbije i EAEU je 2018. godine iznosila svega 3.4 milijarde dolara i pretežno se ogledala u prehrambenim proizvodima, proizvodima od celuloze, aluminijuma i, naravno, nafte i gasa koje uvozimo iz Rusije.

Jedan broj ekonomista smatra da je obim trgovinske razmene bio veći pre uspostavljanja EAEU i da je dominantan činilac Rusija koja obavlja 96.8% trgovinskih aktivnosti unutar EAEU, dok samo 3.1% čini trgovinska razmena između ostalih država članica. To navodi na preispitivanje svrhe ovog ekonomskog udruživanja. Prema podacima MMF-a, Jermenija je jedina država koja je uspela da uveća obim svoje spoljne trgovine i to sa 15.6% na 27% prethodne godine. Međutim, od dve milijarde dolara vrednosti trgovinske razmene Jermenije u 2018. godini, čak 1.92 mlrd. je razmenjeno sa Rusijom, dok je sa Kirgistanom ostvareno jedva milion dolara trgovine.

Bez obzira na disproporciju u veličini teritorije, stanovništva i resursa između Ruske Federacije i ostalih država članica EAEU, ruska ekonomija se ipak ne oslanja previše na spoljnu trgovinu sa ovim državama što pokazuje i podatak da samo 8% spoljne trgovine Ruske federacije čini trgovina sa državama EAEU, dok je to kod Belorusije 51%, Kirgistana 37% i Jermenije 27%.

AUTORI: Milan Smikić i Ivan Radanović

Ocenite tekst: