Bolest koja je osuđena

2009. godine po broju samoubistava na 100.000 stanovnika nalazili smo se na desetom mestu u svetu. Zbog čega smo kotirani toliko visoko?


Depresija predstavlja narušenu psihičku i socijalnu stabilnost, koje opet, dovode do ugrožavanja fizičke stabilnosti. Nastaje usled izostanka većine pozitivnih osećanja, odnosno usled učestalog i jakog stresa. Osobe koju istu osećaju, ne vide rešenje, izlaz, podršku, ponekad realnost. Ona, pre svega, proizilazi iz nezadovoljstva sobom. Svakako, lično nezadovoljstvo izvire iz osobe koja ga oseća, ali uzrok vrlo često dolazi iz okruženja. Depresija jeste subjektivna, ali nije isključivo vezana za pojedinca koji je preživljava. Ljude koje (ne)namerno, ali svakodnevno, srećete u školi, na fakultetu ili poslu čine najveći deo bliskog okruženja. Dakle, podsvesno ili ne, pomenuta grupa značajno utiče na nepredvidiv razvoj psihe, kratkotrajno ili dugotrajno raspoloženje. Podrazumeva se postojanje neizostavnog uticaja porodice, prijatelja i partnera, ali tada postoji izbor.

Zašto nastaje?
U svetu iskrivljenih životnih standarda i normi, mnogo, možda i previše pojedinaca upada u depresiju ili neki njen blaži oblik. Ipak, pored ubrzanog rasta intenziteta i razmera depresije mnogo targetiranih pojedinaca ne razmatra ili odustaje od obraćanja stručnoj pomoći. Zbog čega su psihički problemi tabu tema? Da li prosečan stanovnik treba da se „plaši” prilikom odlučivanja u vezi sa razgovorom sa psihijatrom ili psihologom? Da li zbog toga treba da bude okrivljen? Uzročno-posledičan sled jeste svaljivanje krivice depresivne osobe na samu sebe. Društvene norme, okruženje koje ne biramo, uglavnom dovode do pogoršanja već poljuljanog stanja depresivnih osoba. Nerazumevanje, manjak (sa)osećajnosti i nemarnost predstavljaju bitne faktore koji mogu navesti pojedinca da „sakrije” depresiju. Danas je pružanje pomoći maksimalno dostupno i olakšano, ali ipak primećujemo izostanak reakcije. U nekim situacijama teško da možete primetiti kako se vaš prijatelj ili poznanik oseća. Šta mislite, zašto ne možete?

Bolest ili ne?
Narod u Srbiji je sklon osuđivanju depresije, nekih njenih oblika ili drugih problema koji nisu isključivo fizički. Većina građana smatra da sa psihičkim problemima, pojedinac koji ih doživljava, vrlo lako može da se izbori. Klinička depresija se izjednačava sa određenim telesnim bolestima. Dakle, obavlja se pregled, postavljanje dijagnoze, odgovarajuća terapija u vidu razgovora i/ili lekova (antidepresiva) dok se bolest ne iskoreni. Depresija se neće ponovo pojaviti u identičnom intenzitetu i obimu kakva je bila u trenutku dijagnostifikovanja. S druge strane, postoje osobe koje su razvile iluziju depresije sopstvenom panikom ili panikom bliskih ljudi iz okruženja. Često pomenute osobe nisu depresivne, već se nalaze u prolaznom teškom stanju, dok to stanje može biti izazvano skorijim događajima- gubitkom bliskih ljudi, raskidom partnera, gubitkom posla, neposedovanjem novca, odnosno trenutnim nezadovoljstvom. Tada, prolazno teško stanje naziva se depresivna reakcija na akciju, gde pojedinac depresivno reaguje na neprikladne situacije. Možete je prepoznati po tome što poseduje umerene simptome depresije. Veoma bitna pojava jeste „emocija na emociju”. Možemo ih nazvati lančane emocije, odnosno kada se pojedinac oseća loše, to jeste jedna emocija, međutim on se zbog saznanja da nije u redu, oseća opet loše, što je druga emocija, i tako u krug. Ovaj fenomen dodatno otežava pojedincu da se „oslobodi” neprikladnih misli i osećanja.

Otkud to odjednom?
Gomila depresivnih ljudi gotovo svakodnevno po glavi prebira suicidne misli. Skupina faktora okruženja utiče na raspoloženje prosečnog građanina, kojem, ponekad, prostruji kroz glavu takva misao. Dakle, postoje situacije kada su potencijalne štetne misli prolazne i zaboravljene u hodu. Ali, šta kada nisu? Šta nastupa kada se dostigne tačka pucanja? Događa se samoubistvo. Naravno, samoubistvo ne vrše isključivo osobe koje su u velikom obimu i u dužem vremenskom periodu psihički poljuljane. Svedoci smo naizgled neočekivanih, ničim izazvanih samoubistava. U skorije vreme, manenkenka Marija Ćurčić (25) iz Beograda odlučila se na pomenuti čin. Javnost je bila šokirana i začuđena postupkom takve uspešne, mlade i ispunjene žene. Zapravo, da li je bila ispunjena? Dolazimo do još jednog fenomena: skrivene depresije. Postoje osobe koje ne žele ili ne mogu pokazivati poljuljano psihičko stanje u kojem se nalaze, te time dodatno pogoršavaju sopstvenu situaciju. Depresivna osoba ne može sama da se izleči. Okruženje treba da prepozna depresiju i ukaže na značaj izlečenja, kao i da nema potrebe za krivicom i sramotom zbog sopstvenog stanja. Sklonite otuđenost, pokažite velikodušnost.

AUTORKA: Maša Savić

Ocenite tekst: