Bože, spasi Terezu Mej

 “Svi su gubitnici zbog Brexita, i to nema nikakvu dodatnu vrednost. Svako razdvajanje izaziva nesigurnost kod onih koji se razdvajaju, a sporazum koji smo ispregovarali donosi sigurnost”. -Mišel Barnije


Ne, ne i ne. Tako glase svi odgovori britanskog parlamenta proteklih nedelja Terezi Mej. Predviđeni rok za izlazak iz EU je veoma blizu, gotovo da više i nema vremena, ali dogovor, bar za sada, ne izgleda kao da je moguć. To što Britanci uporno odbijaju sve dogovore Tereze Mej sa EU ne znači da će u jednom trenutku morati da “poviknu” da.

Šta VB želi?
Nemogućnost postizanja dogovora između Ujedinjenog Kraljevstva i EU, ali i sam izlazak košta mnogo, posledice su bezbrojne na svim područjima, kako ističe Barnije.

Proteklih dana, poslanici su odbacili mogućnost izlaska bez sporazuma sa EU, takođe veoma ubedljivom većinom odlučeno je i da se ne želi novi referendum po pitanju izlaska iz zajednice (334 poslanika i poslanica je bilo protv, naspram 85 koji su glasali za), najtesnije je bilo po pitanju amandmana o alternativnim opcijama za Brexit, njih 314 je bilo protiv, dok je 312 glasalo za. Sve ovo prethodilo je glasanju britanskih parlamentaraca za odlaganje roka , koji je predviđen za 29. mart.

“Opozivanje člana 50 i samim tim ostanak u EU bi značilo kršenje rezultata referenduma, a to ova vlada neće učiniti”- Tereza Mej

Tereza Mej je tom prilikom izjavila da bi rok za izlazak mogao biti odložen za 30. jun, ukoliko poslanici podrže njen plan prilikom narednog glasanja. Međutim, veoma brzo je stigao i odgovor Evropske komisije. Evropska komisija će veoma brzo održati sastanke, ali već sada su mnogi evropski lideri izričiti po pitanju datuma izlaska VB iz EU. Zapravo, ukoliko VB ne napusti EU do maja, tačnije do izbora za Evropski parlament, VB će morati da učestvuje u izborima kako se legitimitet izbora ne bi doveo u pitanje, a to podrazumeva i glasanje za britanske predstavnike u EP. Isto tako su izričiti u stavu da se svako odlaganje mora “debelo” opravdati od strane Britanskog parlamenta.

Niko nije pomislio da se ovako složeni proces može rešiti lako, bez dugih pregovora, izglasavanja i pritiska na obe strane.

Šta sve predstavlja problem? Gde se mimoilaze zahtevi EU i želje VB? I oko čega se sve to ne slažu britanski zakonodavci?

Sve muke Tereze Mej
Sporazum britanske premijerke Tereze Mej sa zvaničnicima EU je pravno (zakonski) obavezujući dokument na 585 strana. Sporazum sadrži uslove koje VB mora da ispuni prilikom “razvoda” sa Unijom, zatim status državljana EU koji borave na teritoriji Velike Britanije i obrnuto, zatim procenjuje dug od 39 milijardi funti prema EU, ali i predlaže metode izbegavanja tvrda granice između Velike Britanije i Irske.

Pomenuta granica je zapravo najveći problem oko kojeg nastaju nesuglasice između dveju strana. Svojim izlaskom VB napušta jedinstveno tržište i carinsku uniju, na taj način ona vraća potpunu regulatornu autonomiju i nezavisnu politiku, međutim istovremeno ne želi granicu sa Irskom. To, bar što se tiče EU neće moći. Evropska Unija je ponudila niz preloga, za rešenje ovog problema, međutim britanci imaju problem da se usaglase sa tim. Pre svega, ideja da Severna Irska ostane u okviru jedinstvenog tržišta EU i carinskoj uniji daleko je od prihvatljive, pre svega za Terezu Mej, koja je izjavila da tako nešto ne bi prihvatio ni jedan premijer VB jer bi ta situacija stvorila ekonomsku podelu unutar samog Ujedinjenog Kraljevstva. Isto tako neprihvatljiva je i situacija sa rampama i carinskom infrastrukturom. Britanci po svaku cenu žele da izbegnu tvrdu granicu sa Irskom. Sa druge strane evropski zvaničnici ne žele da popuste VB i ističu da su jedino rešenje privremene odredbe, kao i pronalazak alternativnih rešenja tokom prelaznog perioda.

No-deal Brexit
Na osnovu člana 50, Lisabonskog ugovora dve strane imaju tačno dve godine za postizanje dogovora oko načina izlaska VB iz EU. Kako je britanska premijerka Tereza Mej pokrenula ovaj proces 29. marta 2017.

godine, izlazak mora biti okončan do 29. marta 2019. godine, najkasnije u 23h po britanskom vremenu. Nakon neuspeha Tereze Mej da svoj dogovor sa evropskim liderima “provuče” kroz parlament malo je verovatno da će se konačan izlazak desiti do prvobitno dogovorenog roka (bar ne sporazumno). Toga su svesni i britanski parlamentarci koji su izglasali odlaganje pomenutog roka. Međutim, taj zahtev se mora obrazložiti EU. On jeste moguć, ali za to je potrebna saglasnost svih članica EU, koju čini se neće lako dobiti. Jasno je da je evropljanima dosta pat pozicije koju drži Velika Britanija. Mnogi evropski lideri, uključujući Barnijera, Junkera i Angelu Merkel su saglasni sa tim da novih dogovora neće biti, kao i da su pregovori koji su trajali više od godinu i po dana sasvim dovoljni. Glavni pregovarač EU, Mišel Barnijer je pri čvrstom stavu da je već postignut dogovor (između EU i vlade premijerke Tereze Mej) jedino rešenje, isticajući da ne treba potcenjivati rizik od Brexit-a bez sporazuma.

Svojim izlaskom VB napušta jedinstveno tržište i carinsku uniju, na taj način ona vraća potpunu regulatornu autonomiju i nezavisnu politiku, međutim istovremeno ne želi granicu sa Irskom.

Suština dogovora između VB i EU jeste izgradnja novog temelja odnosa između njih. Taj dogovor treba da omogući što bezbolniji izlazak iz zajednice, kako za građane, tako i za čitavu ekonomiju kroz uspostavljanje zdravih (stalnih) trgovinskih odnosa. U slučaju “no-deal Brexit-a” Velika Britanija bi se našla u veoma nezavidnoj poziciji. Automatski bi bili prekinuti svi odnosi sa EU sa trenutnim učinkom, bez prava na prelazni period i garancija za boravak građana. Ovakav izlazak iz EU bi zasigurno doveo do problema u trgovinskim odnosima i ostalih problema u poslovanju. Privreda već uveliko upozorava na sve probleme sa kojima će se susresti u slučaju da sporazum ne bude postignut.

AUTOR: Stefan Rodić

Ocenite tekst: