Bukvar održivog razvoja

Student četvrte godine Andrijana Arsić osvojila je prvo mesto na nacionalnom takmičenju Mladi Eko-reporteri sa svojim radom „Bukvar održivog razvoja”. Čekajući rezultate međunarodnog takmičenja, otkriva nam kako je nastala ova ideja.


ML: Zašto baš projekat „Mladi Eko-reporteri”? Složićeš se da je malo naših studenata aktivno u ovoj oblasti i da je uopšte malo onih koji imaju svest o zdravom ekološkom razvoju?

Po zavšetku srednje škole bila sam isključivo fokusirana na ekonomiju i brojeve i želela sam da izađem iz tih okvira i pomerim sopstvene granice. Bila sam učesnik brojnih radionica i debata na temu globalnog zagrevanja i ta tema me je fascinirala i privukla. Tada sam još počela da istražujem o samom održivom razvoju. Čim sam upisala fakultet, raspitala sam se o organizacijama koje postoje i odmah sam znala da želim da radim još nešto pored redovnog učenja.

ML: Član si brojnih organizacija, učestvovala si na raznim manifestacijama, šta je tu konkretno tvoj posao i kako sve postižeš?

Još kao srednjoškolka aktivno sam učestvovala na takmičenjima organizacije „Dostignuća mladih u Srbiji”. Trenutno sam nacionalni koordinator njihovog Alumni kluba i izuzetno sam ponosna što sam dobila potvrdu da moj rad i drugi vide i vrednuju. Kada sam osvojila prvu svetsku nagradu na takmičenju Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, dobila sam status najmlađeg ambasadora u Srbiji. Bila sam pozvana u sastav tima UN Environment’s Sustainable Lifestyles and Education prilikom lansiranja omladinskog projekta Faces4Change, čiji je cilj inspirisati druge i širiti svest o održivom razvoju. Preko našeg Casestudy tima rešavala sam studije slučaja u raznim kompanijama. Član sam i tima za saradnju Marketing radionice na našem fakultetu i ono najvažnije – redovan sam student Ekonomskog fakulteta. Ispunjavaju me vannastavne aktivnosti i sigurna sam da se dobrom organizacijom sve može postići.

ML: Ti zapravo već treći put zaredom osvajaš nagradu Eko-reportera, šta je to što te svake godine vraća na ovo takmičenje?

Ono što je krucijalan razlog jeste moja želja da se o problemima koji postoje govori i da se radi na osmišljavanju rešenja za svaki od tih problema. Posebno mi je drago što samo takmičenje podrazumeva podelu takmičara u tri starosne kategorije, pri čemu najmlađa kategorija jesu osnovci koji još u tim godinama shvataju kako priroda funkcioniše i koliki je zapravo značaj i kakva je uloga samog čoveka u njoj.

ML: Kako je nastao „Bukvar održivog razvoja”? Pre svega, ime je jako zanimljivo i zvučno. Kako si došla na ideju i kako si je realizovala?

Moja ciljna grupa su mladi i želela sam da im omogućim da na jednom mestu imaju sve bitne pojmove u vezi sa održivim razvojem. Takmičenje organizuju Ambasadori održivog razvoja i životne sredine pod nazivom „Mladi Eko-reporteri” i svi takmičari izveštavaju o ekološkom zagađenju. Ideja je nastala tako što sam najpre uočila ekološki problem u svom okruženju i razmišljala o mogućnostima njegovog saniranja. Kako je ovogodišnja tema takmičenja bila energetska efikasnost, shvatila sam da je to tlo izuzetno pogodno za uzgajanje ratarskih biljaka čiji se delovi mogu iskoristiti za proizvodnju biomase.

Moja zamisao je da na samom početku budu istaknuti najbitniji pojmovi i da se jasno navede njihovo značenje, neki vid rečnika osnovnih pojmova, potom da budu navedeni pozitivni primeri saniranja problema iz prakse, kako bi se i drugi ljudi motivisali na isto, kao i primeri društveno odgovornih kompanija koje pružaju pomoć.

Međutim, smatram da bi prikupljanje otpada kratkoročno rešilo ovaj problem, pa sam odlučila da kreiram „Bukvar održivog razvoja”, u želji da pre svega podignem svest ljudi o potrebi očuvanja životne sredine. Zatražila sam mišljenje stručnih ljudi u toj oblasti kako bih bila sigurna da sama realizacija ove ideje zaista može da podigne kvalitet života i, na samom kraju, pronašla sam partnere, organizacije i edukacione centre, koji bi mi pomogli da do realizacije zaista i dođe.

ML: Kako je Bukvar koncipiran, šta on konkretno sadrži?

Bukvar zapravo još uvek ne postoji u svom materijalnom obliku, još uvek je to ideja, ali težim tome da ga što pre realizujemo i da bude svima dostupan. Moja zamisao je da na samom početku budu istaknuti najbitniji pojmovi i da se jasno navede njihovo značenje, neki vid rečnika osnovnih pojmova, potom da budu navedeni pozitivni primeri saniranja problema iz prakse, kako bi se i drugi ljudi motivisali na isto, kao i primeri društveno odgovornih kompanija koje pružaju pomoć.

ML: Da li su fakultet i kolege upućeni u tvoje uspehe? Imamo nekako previše organizacija, previše svega, da li u tebi ponekad proradi revolt što se dovoljno pažnje ne posvećuje ovim temama?

Kada sam dobila prvu svetsku nagradu, tek sam upisala fakultet i nisam htela da o tome previše govorim kolegama, jer nisam želela da steknu sliku o meni da sam neko ko se hvali. Vremenom sam shvatila da sam još tada mogla da zatražim profesorima bilo kakav vid pomoći i da bih je sigurno i dobila. Posebno sam zahvalna profesorki Biljani Jovanović Gavrilović, sa kojom sam često govorila na temu zaštite životne sredine i čiji komentar sam citirala u svom radu.

Posebno sam zahvalna profesorki Bijani Jovanović Gavrilović, sa kojom sam često govorila na temu zaštite životne sredine i čiji komentar sam citirala u svom radu.

Jednostavno, ne potenciram da svoje uspehe ističem svima, jer sam uvidela da pravi ljudi nekako pronađu informaciju o samom uspehu, pa ukoliko su zanteresovani, neretko me dodatno pitaju. Ne bih rekla da se na našem fakultetu dovoljno pažnje posvećuje ovoj temi, ali trenutno je u pripremi projekat „Ekofologija”. Trebalo bi da se realizuje u septembru na našem fakultetu, pa ovom prilikom pozivam sve zainteresovane studente. Sve informacije će biti blagovremeno dostupne.

ML: Četvrta si godina, uskoro završavaš, kakvi su ti planovi za budućnost i zaposlenje?

Želim da, najpre, završim osnovne studije i upišem master studije. Da li će to biti u našoj zemlji ili inostranstvu još uvek nisam odlučila iako sam svesna da nemam još mnogo vremena. Istovremeno, radim na projektima organizacija čiji sam aktivan član, ali napredujem i u realizaciji svojih ideja. Ono u šta sam sigurna jeste to da ne želim da izađem ili biram između tema ekologije i preduzetništva, jer smatram da su usko povezane i da su jedna drugoj potpora.

ML: Za sve one koje zanima ili će posle ovog intervjua zanimati tema održivog razvoja da li imaš preporuku odakle bi mogli da počnu i gde mogu da volontiraju i uključe se u slične programe?

Sajt Ambasadora održivog razvoja i životne sredine – oni sprovode različite programe i zainteresovani se mogu prijaviti, takmičiti, kao i slušati o aktuelnim temama u ovoj sferi, instagram profil Ekofologija, koji na izuzetno kreativan način približava ovu temu svojim pratiocima, a kada „Bukvar održivog razvoja” bude dostupan, odmah ću vas obavestiti. Smatram da je ovo oblast koju ne smemo zanemariti i čije promene moramo pratiti.

INTERVJU VODILA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: