Cafe de flore

Bogovi bacaju kocku i ne pitaju želimo li biti u igri ili ne.


Priznajem da nisam neki filmofil, prvenstevno zbog lošeg sadržaja koji se plasira, a zatim i zbog obaveza koje mi retko kad dozvoljavaju da sebi priuštim takvo zadovoljstvo. Ne volim klasične priče, niti ekstremno nestvarne, naučno fantastične.

Relativno skoro, slučajno naiđoh na film sa jednom neobičnom tematikom, koju su, po mom mišljenju, na maestralan način prikazali profesionalci kanadske industrije filma. Prvo što me je privuklo jeste to što sam film nema veze sa holivudskom produkcijom. Dakle, nije kliše. U pitanju je nešto drugačije, pa se odlučih da zavirim malo u sam sadržaj filma, ne bih li se uverila da ću tih par sati svog života zaista kvalitetno potrošiti. Vreme je novac, bar su nas tako učili.

No, na moje veliko iznenađenje, sadržaj ne samo da je uspeo da me zadrži, već sam se tek onda zagrejala za samu priču. Naime, cela priča vrti se oko dobro nam poznatog izraza – karma. Primetila  sam da ljudi koristi svakodnevno ovaj izraz, a da ni sami ne znaju šta on zapravo predstavlja. Karma je izraz preuzet s Istoka, koji je pre svega povezan sa verovanjem u proces reinkarnacije. Budisti veruju da smrt nije kraj, odnosno, duša nastavlja svoje putovanje rođenjem u nekom drugom telu. Na tom putovanju duša uči, pamti i sazreva. Duša pamti sve kroz šta je nekada prošla, kako dobra, tako i loša iskustva. Ono što je zanimljivo za sam proces reinkarnacije jeste to, da oči, bez obzira na broj reinkaranacija, uvek ostaju iste. Otuda i ona čuvena rečenica koju ste verovatno mnogo puta čuli i izgovorili – oči su ogledalo duše. Reinkarnacija bi mogla da se razume i kroz zakone fizike, koji govore  da se energija ne može uništiti niti stvoriti. Zanimljivo je i da postoje ljudi koji se bave regresijom – procesom vraćanja u prethodne živote, koji omogućava duši da se oslobodi loše karme koja je prati u sadašnjosti. Sama karma bi bila zakon uzroka i posledica. Ono što smo nekada nekome učinili, vratiće nam se. Možda ne u ovom životu i možda ne kroz istu osobu, ali poenta je da se sve vraća i da se sve plaća, jer duša pamti. Nismo svesni bola koji nanosimo drugima, dok isti ne osetimo na svojoj koži. Zbog toga se karma uglavno ispoljava u negativnom kontekstu, no međutim postoji i pozitivna strana karme, koja bi mogla da se opiše kao neki vid nagrade u narednom životu za sva ona dobra dela učinjena u prethodnom ili sadašnjem.

Elem, da se vratim na film. Film na jedan jako intrigantan način paralelno prikazuje dve radnje vremenski skroz nepovezane. Imamo priču iz sadašnjosti, koja prati život mladog DJ-a i njegove porodice, i imamo priču koja se odvija četrdesetak godine ranije, priču o majci i njenom sinu koji boluje od Daunovog sindroma. Ono što povezuje ove dve priče jeste ljubav prema istoj melodiji – Cafe de flore. To je možda i jedan od trenutaka kada kreću nagađanja u našoj glavi. Vremenski horizont koji stoji između dve priče dodatno potpaljuje našu maštu i već počinju slutnje.

Prva priča govori nam o jednom čoveku i dve žene, njegove dve velike ljubavi. Priča o čoveku koji je sve stavio na kocku zbog ljubavnice. Priča o ljubavi, otpuštanju i praštanju. Klasična borba srca i razuma, gde čovek ipak kreće putem emocija, ostavljajući rane koje teško zarastaju.

Druga priča je priča o bezuslovnoj majčinskoj ljubavi, o brobi za bolju budućnost, o veri u bolje sutra. Priča o strahu, pomalo sebičnosti i velikom žrtvovanju. Priča o ožiljcima koji nastavljaju da žive i kroz neke naredne živote.

Film drži pažnju sve vreme, vodeći nas čas kroz prošlost čas kroz sadašnjost. Teško je predvideti dalji tok, posebno ukoliko niste bili upoznati sa pričom o karmi. Međutim, sam kraj filma razrešava misteriju, klupko se odmotava i mi postajemo svesni toka događaja i povezanosti između glavnih junaka. Još jednom se potvrđuje ono da svako zašto ima svoje zato. Potvrđuje se Njutnov zakon, sila akcije jednaka je sili reakcije.

Kanadski producenti na jedan originalan način uspeli su da prikažu suštinu karme i procesa reinkarnacije, koja apsolutno ne mora da bude tačna, ali koja definitivno otvara mnoga pitanja. Postoji li kraj ili je kraj zapravo samo još jedan početak. Film koji ostavlja utisak, menja tok misli i navodi nas da se zapitamo ima li života posle života. Topla preporuka u ovim još toplijim danima.

AUTORKA: Tamara Kojić

Ocenite tekst: