Čistim

Američki obrazovni reformator, filozof, psiholog i jedan od protagonista pragmatizma Džon Djui (John Dewey) tvrdio je: „Umetnost je najefikasniji način komunikacije koji postoji“. Zašto nam je umetnost važna? Da li nam je potrebna? Čemu li nam služi? Razmišljanje o tome uvek je pravi izazov.


Retrospektivna izložba „Čistač“ Marine Abramović održava se u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, stecištu umetničkog izražaja brojnih jugoslovenskih i srpskih stvaralaca. Zašto su mladom mislećem čoveku potrebni radovi Marine Abramović? Koliko su značajni? Da li imaju ikakvog smisla? Postoji nešto što se smatra jako značajnim, a to je simbolika.

Poseta izložbi

Marinini radovi su prožeti simbolikom na jedan unikatan način. Nivoi percepcije se razlikuju, jasno je da nisu svi sposobni da ih protumače na jedan dublji način, gde se akcenat stavlja na simboličko, a ne subjektivno prosuđivanje da li je nešto lepo ili nije. Umetnost je relativna – usuđujem se da to kažem. Pravi je izazov spoznati ono što se nalazi iza pojavnog, iza onoga što je nekome eklatantan primer šegačenja, glupiranja, besmislenosti. Njeni radovi  otvaraju oči, vode ka preispitivanju namera, želja, stremljenja, veličanju svakog trenutka u životu. Jedna od najvažnijih postavki, nalazi se na poslednjem spratu, gde nas Marina upućuje na odvajanje sočiva od pirinča i brojanje zrna. Cilj takve aktivnosti jeste pokušaj da individua shvati da tako jednostavna radnja zapravo u velikoj meri doprinosi koncentraciji i fokusu na sadašnjost. Odlična vežba koja podstiče filozofiju življenja u sadašnjem trenutku. Još jedan od radova koji može ostaviti dubok utisak jeste rad – Rhythm 0. U Napulju 1974. u jednoj galeriji Marina je bila objekat performansa. Stajala je na sredini prostorije nepomično 6 sati dok su posetioci mogli da koriste 72 predmeta na njoj. Neki od njih bili su: makaze, ruža, skalpel, med, hleb, grožđe, parfem, kao i pištolj sa jednim metkom. Bestidni postupci na njenom telu jesu predmet našeg promišljanja. Sve dok je nepomično stajala, njeno telo je posmatrano kao objekat ličnog zadovoljstva. Nakon isteka vremena, kada je počela da hoda, prema njenim rečima – ljudi su se razbežali. Na kakva smo suočavanja sa drugim ljudskim bićem spremni, ukoliko taj neko nije aktivan učesnik u tome?

Šta posle Marine?

Po završetku izložbe, što je 20. januara 2020, Muzej će biti zatvoren na mesec dana zbog složenosti demontaže njenih radova. Muzej savremene umetnosti svake godine otkupljuje nove i trenutno ima kolekciju od 8500 umetničkih radova jugoslovenske umetnosti, a izbor iz te kolekcije će biti predstavljen publici. Početkom marta sledeće godine, ponovo se otvara za posetioce.

O nastanku Muzeja

Muzej savremene umetnosti prikuplja, čuva, publikuje i izlaže radove jugoslovenske i srpske umetnosti, koji su nastali u periodu od početka XX veka sve do danas. Moderna galerija – bio je prvi naziv kojim se započinje delatnost 1958. kada je doneta odluka Saveza za kulturu narodnog odbora grada Beograda, tela čiji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti pomenutog doba. Osnivač i prvi upravnik bio je Miodrag B. Protić – slikar, teoretičar i umetnički kritičar.

Pravi je izazov spoznati ono što se nalazi iza pojavnog, iza onoga što je nekome eklatantan primer šegačenja, glupiranja, besmislenosti.

Zgrada je građena tokom šezdesetih godina, a 1987. proglašena je kulturnim dobrom. Predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja posleratnog graditeljstva i možda najznačajniji primer muzejskih objekata na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Originalnost se prepoznaje po kaskadnom rešenju poluspratova i međunivoa. Izložbeni prostor je formiran bez unutrašnjih pregrada, kako bi posetiocima bilo omogućeno lako kretanje. Spoljašnjim izgledom objekta dominira forma od šest zasečenih dvospratnih kubusa sa izjednačenom gornjom kotom krova. Kubusi su zarotirani u odnosu na pravougaono prizemlje pod uglom od 45 stepeni. Ovom rotacijom, kao i dijagonalnim zasecanjem vrhova kubusa, ostvaren je specifičan kristalomorfni utisak. Zastakljivanjem zasečenih površina krova obezbeđeno je adekvatno dnevno osvetljenje izložbenog prostora.

Vremenom, javila se potreba za obnavljanjem zgrade. Prva faza renoviranja otpočela je 2007. i trajala je deset godina. Svečano je otvoren 20. oktobra 2017. i nalazi se na ušću reke Save u Dunav – na Novom Beogradu, naspram Beogradske tvrđave.

AUTOR: Luka Savić

Ocenite tekst: