Čitanje kao luksuz vremena ili ukorenjena navika

Online anketa, sprovedena u novembru 2015. u kojoj je učestvovalo 803 studenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu, imala je za cilj da utvrdi čitalačke navike studenata. Njeni rezultati imaju za cilj ne samo da utvrde stanje, nego i da podignu svest među studentima o značaju knjige i čitanja u izgradnji jednog potpunog i kvalitetnog čoveka na prvom mestu, a zatim i akademskog građanina.

Stavovi studenata po pitanju slobodnog vremena za čitanje prilično su ujednačeni, sa par izuzetaka. Gotovo polovina anketiranih studenata na svim godinama, uključujući i apsolvente, izjavila je da bi volela da ima više vremena za čitanje, ali da ne stiže u meri u kojoj bi volela. Da ima dovoljno vremena, ali ga koristi na drugi način, izjavilo je u proseku 12 – 15% studenata kako sa druge, tako i treće, četvrte godine, uključujući i apsolvente. S druge strane, gotovo 1/4 studenta sa prve godine svoje slobodno vreme radije koristi na drugi način, poput sporta, druženja, izlazaka. Studenti koji uvek pronađu dovoljno vremena za čitanje imaju sličnu strukturu po godinama studija, gde se procenti kreću 16 –18%, s tim da se nešto niži procenat zapaža kod anketiranih prvaka (14,7%), a nešto viši kod apsolvenata (21,5%). Najviši procenati anketiranih studenata koji su se izjasnili da nemaju vremena za čitanje jer je dovoljno zahtevna i obimna obavezna literatura, čine studenti treće (24%) i druge (20%) godine, dok je najniži procenat kod apsolvenata 14%. Na pitanje šta najviše čitaju u slobodno vreme: da ne čita, izjasnilo se 4% anket. studenata, blogove, časopise, novine čita približno 31%, beletristiku čita 20,4%, klasike 15%, drame 13%, stručnu literaturu u slobodno vreme čita 6,7% studenata, a naučnu fantastiku 3,5% i stripove 0,4%. Pod kategoriju ostalo (gde su studenti najčešće navodili psihologiju, filozofiju, triliere, epsku fantastiku) spada približno 6%. Na pitanje koliko knjiga su pročitali okvirno u poslednjih godinu dana, izuzev obavezne literature: 8,7% nije pročitalo nijednu knjigu (70 studenata), 21,5% je pročitalo jednu ili dve knjige, 34,5% je pročitalo 3 – 5 knjiga, 22% se izjasnilo da je pročitalo okvirno 6 – 10 knjiga, 7,6% od 11 do 15 knjiga, a 5,7% je izjavilo da je pročitalo više od 16 knjiga.Na pitanje šta obično od ponuđenog koriste za učenje i spremanje ispita, gde je student imao mogućnost da odabere više odgovora među ponuđenima (obavezna literatura, beleške sa predavanja/ vežbi, skripte, tekstovi na internetu, stručni časopisi, video snimci u vezi sa tematikom i sl, knjige relevantne za temu o kojoj je reč), kao najčešće kombinacije među anketiranim studentima navode se: obavezna literatura, skripte, beleške sa predavanja/vežbi – 288 studenata, samo obaveznu literaturu koristi 123 studenta, a obaveznu literaturu i beleške sa predavanja/vežbi koristi 121 student. U procesu sticanja akademskog obrazovanja i građenja profesionalnih kvaliteta, osim zvanične i obavezne literature, mali procenat svih anketiranih studenata se izjasnio da čita stručnu literaturu u slobodno vreme, svega 6,7%. Procenat onih koji pri učenju i spremanju ispita koriste dodatne i ostale knjige relevantne za temu o kojoj je reč, iznosi skromnih 5,5%. U brzom tempu življenja današnjice, čitanje možda nekima deluje kao luksuz vremena, međutim, s obzirom na sve veću dostupnost knjiga nego ikada (elektronske knjige, audio izdanja i sl), sada taj “luksuz” sebi može da priušti svako ko to želi. Okviri svesti koje sami postavite biće granica vaših mogućnosti. Čitanjem širite svoje granice i ne dozvoljavate da vam sliku sveta kroje spoljašnji činioci po svojoj meri. “Ostati ravnodušan prema knjizi, značilo bi lakomisleno osiromašiti svoj život.” (I.Andrić) *Struktura anketiranih studenata prema polu: 24,2% su muškog pola, 75,8% su ženskog pola.

Ocenite tekst: