Ćutanje produžava agoniju

Mehanizam koji je poznat na globalnom nivou poprima enormne razmere u svim sferama društva postavljajući naglasak na novonastalu situaciju – trpeti ili delovati. Nasilje je u epicentru življenja.


Svedoci smo mnogobrojnih dešavanja na životnoj sceni, okruženi različitim tipovima ličnosti i izloženi različitim situacijama. Međutim, za određene situacije neophodno je preduzeti i konkretne mere koje će sprečiti da koren slučaja postane jači.

Nasilje
Ističe se činjenica da je svaki čovek u detinjstvu iskusio neki vid nasilja, bilo da je u ulozi vršioca, onaj koji trpi ili je jednostavno očevidac. Nasilje predstavlja svaki oblik ponašanja koje ima za cilj namerno povređivanje ili nanošenje bola, fizičkog ili psihičkog. Za razliku od nasilnog, agresivno ponašanje je jednokratno; može biti samo nekontrolisana reakcija ili odbrana. Nasilno ponašanje ima obično isti ili sličan sadržaj, ali traje duži vremenski period.

Oblici nasilja
Kada govorimo o nasilju među mladima, kao opštoj pojavi, važno je istaći da postoje različiti vidovi njegovog ispoljavanja: fizičko nasilje (stvarno ili potencijalno telesno povređivanje deteta), seksualno (uključivanje dece u seksualnu aktivnost koju ona ne shvataju i za koju nisu razvojno dorasli), psihičko (trenutno ili trajno ugrožavanje psihičkog i emocionalnog zdravlja), elektronsko (zloupotreba informacionih tehnologija, posebno na društvenim mrežama) i socijalno (isključivanje deteta ili dece iz grupe). Svaka primena bilo kog oblika nasilja izaziva dugotrajne posledice ukoliko se o tome jasno ne govori i ukoliko se ne preduzimaju konkretne mere u cilju sprečavanja svakog delikta. Nasilje nad ženama, nasilje nad starim licima, nasilje nad muškarcima, nasilje nad decom su samo neki primeri opštepoznate situacije o kojima se priča tek kada dospeju u medije.

Surovo vršnjačko nasilje: Kad se počne „ Iz šale “, a završi se povredama.

Prema podacima sociologa i psihologa, dve trećine dece koja su zlostavljana mlađa su od tri godine što govori da razmere nasilja ne poznaju granice. Međutim, postavlja se pitanje da li je nasilje među mladima uzrok ili posledica nezadovoljnog društva?

Jedan od novijih modela koji objašnjava nasilno ponašanje među mladima je prisutnost nasilja u medijima. Rezultati pojedinih istraživanja u ovoj oblasti ističu da postoje moguće kratkotrajne i dugoročne posledice nasilnih sadržaja na ponašanje i stavove mladih. To su: učenje novih oblika nasilnog ponašanja, učenje o obeležjima nasilja u stvarnom životu, oponašanje nasilnih ponašanja viđenih u medijima, pojačavanje agresivnih misli.

Adolescencija
Prekretnica ka nasilnom ponašanju je period adolescencije, od dvanaeste godine života. Sa biološkog aspekta, adolescenti doživljavaju sve veće hormonske promene, povezano samosvesnim upravljanjem vlastitim emocionalnim stanjima i impulsima, pa tako i agresijom. Osnovna karakteristika adolescencije jeste sve veća samostalnost.
Upozoravajući znakovi nasilničkog ponašanja kod mladih osoba: ne poštuju autoritete, nemaju razvijen osećaj za druge, probleme rešavaju nasilnim ponašanjem, postižu loš uspeh u školi, konzuimraju alkohol/drogu, učestvuju u tučama, krađama.

Uloga roditelja ili nadležnog organa, kao što je Centar za socijalni rad, je od važnosti jer se utiče na podizanje samosvesnosti kod mlađeg dela populacije.

Prevencija nasilja
Prekidanje i zaustavljanje nasilja je obaveza svih koji imaju bilo kakvo saznanje ili sumnju da se nasilje odvija. Istraživanje Unicefa iz 2015. godine je pokazalo da u osnovnim i srednjim školama u Srbiji postoji rodno zasnovano nasilje i da je široko rasprostranjeno. Istraživanje je sprovedeno u 50 škola širom Srbije koje su deo mreže programa „ Škola bez nasilja “. Ispitano je četrnaest oblika nasilja čiji je raspon od rodnih predrasuda do seksualnog uznemiravanja. U istraživanju je učestvovalo 13.609 učenika osnovnih škola i 8.755 učenika srednjih škola (69 odsto učenika osnovnih škola i 74 odsto srednjoškolaca doživeli su barem jedan od ovih oblika nasilja).

Ovi i mnogi drugi podaci svedoče da bi trebalo preduzeti hitne mere i dugoročne reforme. Neophodno je uspostavljanje redovnih i obaveznih obrazovnih programa o tome kako prepoznati nasilje i na koji način pristupiti rešavanju tog problema. Jedan od načina bilo bi iznošenje svakog mogućeg delikta i uticanje na samosvesnost kod roditelja i kod mladih, kako se ne bi došlo u situaciju „ Šta posle? “

AUTORKA: Tanja Isailović

Ocenite tekst: