Da li je kraj jos jednoj oazi mira?

„Kad ocenjujem neko umetničko delo, odnesem ga i stavim pored nečega što je Bog stvorio, pored drveta ili cveta. Ako je neskladno, znači da nije umetnost.“ Mark Šagal


U Srbiji je sve više ljudi koji hvale i pokazuju divljenje prema bogatstvima drugih zemalja, želeći da ih što pre posete, i u tome nema ništa loše. Međutim, zanimljivo je kako često zatvaramo oči pred nečim što je takoreći ispred nas, zanemarujući njegovu vrednost. A kada nastupi kriza i neko treći krene da narušava blagodeti naše zemlje, svi otvaramo oči i tek tada uviđamo vrednost našeg bogatstva.

Kap po kap
U protekla dva meseca, vesti bruje o tužnoj situaciju da je Zaovinsko jezero nestalo. Hidroelektrana „Bajina Bašta“ je ispustila veliku količinu vode kako bi proizvela veću količinu struje od prosečne. Iako je jezero po samom nastanku veštačko ono što se desilo nije bila očekivana i normalna pojava. Osim toga što je jezero isušeno, situacija se pogoršala aktiviranjem klizišta koje je onemogućilo vikendašima i meštanima prilaz njhovim kućama.
Jezero Zaovine su činile još jednu oazu mira, lepota okružena šumom Pančićeve omorike koja je od 2015. godine i zvanično prirodno bogatstvo Nacionalnog parka Tara. Sada će svaki promotivni program morati da izbaci ovu lepotu iz njenog sadržaja, jer to više nije istina koja bi mogla da se prikazuje i da privuče turiste. Sva lepota ovoga sveta sadržana u prirodi sada nestaje, ostalo je prazno, tužno i depresivno, to su opisi koji sada pristaju ovom jezeru. Već postoje žalbe od strane turista na neočekivani prikaz jezera, neke ekskurzije i aranžmani su otkazani i svi brinu za bezbednost. A ljudi, koji više ne mogu prići svojim kućama, oni odlaze sa stvarima koje su mogli da ponesu sa sobom, jer na sadašnjem tlu jezera ni kamen nije siguran usled klizišta koje je sve veće. A pitamo se šta je sa ribama? Da li su klizišta osim materijalne štete i razočaranih ljudi, naštetile flori i fauni sa tog područja, koliko je ekosistem narušen? Izgleda da će se posledice uznemiravanja prirode tek videti u narednom periodu. Meštani kažu da se ptice više ne čuju, kao da je ceo svet ekosisitema nestao. Kažu da je ovo početak ekološke katastrofe.

Da li se ispravno postupilo?
Zaovinsko jezero se nalazi na planini Tari, napravljeno osamdesetih godina prošlog veka. Ono služi za akumulaciju reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“ u Perućcu, odnosno za proizvodnju električne energije. Za njeno funkcionisanje zaduženo je javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”. Nadležni kažu da je biološki minimum koji EPS mora da poštuje 815 metara i da je nivo vode bio na 830 metara, tako da oni nisu prekršili zakonske regulative i da su vođeni svrhom jezera. Ali niko ne može da ospori ono što svi vidimo, ako je jezero isušeno do te mere, da su čak i klizišta nastala i da se više jezeru ili barem onome što je ostalo od njega ne može ni prići, zar je sve išlo po planu? Da li su ljudi mogli biti obavešteni i pripremljeni za ovakvu situaciju? Iako znamo primarnu svrhu ovog jezera, postavlja se pitanje da li je zaista bilo neophodno da se to sada uradi, da li su prioriteti bili takvi u zemlju da se povuče tolika količina vode? Odgovore ne možemo dobiti uskoro, voda će biti vraćena, ali šta je sa posledicama? Situacija je izazvala stres, razočaranost, ljutnju, narušen je živi svet, nastale su materijalne štete usled klizišta, promocija Srbije je ugrožena, turista će evidentno biti manje u tom delu zemlje, čak i kada se bude vratilo materijalno oštećenim licima, šta je sa osećanjima i drugim bićima, tome povratku nema. Možda za kraj moramo biti srećni što niko od ljudi nije povređen.

Dalje nećes moći
Priroda nam daje opcije: da uživamo u njoj, da je podelimo sa drugima, čak i da stvorimo profit od nje, da svi imamo korist, zauzvrat ona traži pažnju, da je volimo, ne zagađujemo i da je ne uznemiravamo uzalud. Takođe je i jako surova, protiv nje se ne možete boriti ili barem neuspešno. Ako je mi stalno zagađujemo, stavljamo u poslednji plan, gasimo reke za izgradnju hidroelektrana, sečemo drveće radi projekata koje narod ni ne želi, pokazujući tim putem našu moć, zar se nimalo ne plašimo njene moći, da nam vrati jednoga dana? Na kraju ostajemo sa mnogim pitanjima, ali možda nam baš priroda može dati odgovore. Možete slikati, snimati prirodu, proći i ne zapaziti nijedan cvet, nijedno drvo, ali samo Vi možete čuti njene odgovore. Njeni odgovori se nalazi tu, ispred Vas, u njenoj tišini, u zvuku vode, u vetru, u miru koji stvara i deli sa Vama tajne života. Zato, kada Vam kažu da zažmurite pred isečenim drvećem, isušenim rekama i jezerima, Vi im recite da ste protiv razaranja lepote i bogatstva, Vi im recite da govorite u ima prirode!

AUTORKA: Bojana Kljajčin

Ocenite tekst: