Debakl kreativnog računovodstva

Možda najveći finansijski skandal u istoriji napravio je krajem 2001. američki „Enron“ i time postao simbol korporativnog kriminala. Sve do samog kraja, kompanija je delovala uspešno i sa najvišim ocenama revizorskih i rejting agencija.


U izradi ključnog računovodstvenog dokumenta – finansijskog izveštaja, potrebno je poštovati načela i principe istinitosti, jasnosti, konzistentnosti itd. Ipak, prostora za zloupotrebu ima. Namerna manipulacija podacima poznata je kao „kreativno računovodstvo“. Iako nema opšte definicije, ono podrazumeva svesnu primenu računovodstvenih tehnika kojimа se odstupa od standarda izveštavanja. To se radi da bi se eksternim korisnicima finansijskih izveštaja predstavila željena, a ne stvarna prinosna i finansijska snaga preduzeća. U tome se Enron snalazio kao riba u vodi.

Enron je bio energetski gigant osnovan 1985. spajanjem dveju regionalnih kompanija u gradu Omaha, Nebraska, da bi sedište kasnije prešlo u Hjuston. Iz energetike započeo je širenje na poslove sa optičkim vlaknima i informatikom. Bio je miljenik Vol Strita i američke administracije u Vašingtonu, gradio je naftovode i električne centrale širom Amerike i sveta. Sa gotovo trideset hiljada zaposlenih, važio je za 17. kompaniju u SAD.

Enronomija
Do procvata je došlo 90-ih godina, zahvaljujući deregulaciji i liberalizaciji na tržištu električne energije ali i njenoj bitnoj karakteristici – ne može se skladištiti. Takođe, tražnja za električnom energijom u kontinuitetu fluktuira. Obostranu korist za učesnike donosili su dugoročni ugovori (fjučersi) o snabdevanju električnom energijom po unapred poznatoj, nepromenljivoj ceni. Kompanija bi potom fjučersima trgovala.

Na svom vrhuncu, u godišnjem izveštaju 2000. godine Enron je iskazao vrednost imovine od 65,5 milijardi dolara i prihode od preko 100 milijardi dolara. Akcije su dosegle rekordnu cenu od 90,75 dolara. Više puta je od strane poslovnog časopisa Fortune proglašen za „najinovativniju kompaniju Amerike“. Niko nije ni slutio da su najinovativniji, zapravo, bili računovođe i revizori.

Naime, Enron je iskazivao tek prividan uspeh time što bi prilikom donošenja odluke o izgradnji nove elektrane, u finansijskim izveštajima prikazivao projektovanu vrednost profita i njegovih komponenti – prihoda i rashoda, koristeći princip fer (tržišnih) vrednosti. Ukoliko bi ostvareni prihod bio manji od projektovanog, matična kompanija bi – ne preuzimajući razliku – premeštala imovinu u izveštaje preduzeća poznatih kao entiteti za posebne namene (special-purpose entities). Oni se osnivaju radi obavljanja nekog posebnog posla, najčešće u svrhu zaštite od finansijskog rizika. Ova preduzeća Enron je koristio da bi od investitora i poverilaca sakrio negativni rezultati preduzetih aktivnosti, toksičnu imovinu i nagomilani dug. Osnovni cilj je bilo održanje visoke cene akcija na tržištu.

Pred sudom savesti
Saučesnik u čitavom poduhvatu bila je revizorska kuća Arthur Andersen. Prilikom revizije Enronovih izveštaja ignorisali su zloupotrebu računovodstvenih principa i pomenutih entiteta, pritom pružavši i konsultantske usluge. Kada su nastale sumnje i istraga otpočela, relevantna dokumenta su brže-bolje uništavana u sekačima papira. Davanjem pozitivnih mišljenja, izigrali su osnovne postulate revizije. Cena je bila ogromna – Artur Andersen gubi licencu i ispada iz „velike petorke“ (danas „četvorke“ koju čine Deloitte, Ernst & Young, PwC i KPMG) i, nakon masovnog otpuštanja, nikada se nije povratio.

Da je bila reč o sistemskoj prevari, govori i umešanost glavnih nadzornih i regulatornih tela američkog finansijskog sektora zbog neblagovremenog reagovanja; agencija za kreditni rejting zbog nagrađivanja kompanije najvišim ocenama uoči kraha i investicionih banaka zbog pozitivnih izveštaja berzanskih analitičara, po osnovu kojih je došlo do velikih ulaganja u kompaniju. Indikativno je i to što su, pred sam kolaps, ključni ljudi sa vrha prodavali svoje akcije.

Epilog
Krahom vrednosti akcija sa preko 90 dolara na samo 26 centi, Enron je bankrotirao. Osim posla, hiljade radnika preko noći je izgubilo životnu ušteđevinu i uloge u penzionom fondu u vrednosti od preko milijardu dolara. Preko 60 milijardi dolara tržišne vrednosti kompanije isparilo je, dok se ukupna šteta procenuje na oko 76 milijardi dolara. Čelnici kompanije su pohapšeni ili novčano kažnjeni.

Celokupna saga oko Enrona pokazala je manjkavosti tadašnje regulative. To je dovelo do njenog revidiranja i usavršavanja, pa je nastao niz propisa kojima se interesne grupe štite od lažnog izveštavanja a podstiče etičko ponašanje.

AUTORKA: Sanja Marković

Ocenite tekst: