Debata je sport – ona se uči, razvija i trenira

Debatni klub Ekonomskog fakulteta osnovan je još 2010. godine. Nakon još jednog i više nego uspešnog turnira Monopol, razgovaramo sa predsednikom Dekofa Aleksandrom Vićentijevićem, proglašenim za najboljeg govornika na pomenutom turniru, tradicionalno održanom u prostorijama našeg fakulteta.


ML: Kako je koncipiran debatni klub, kako međusobno delite obaveze i funkcionišete u okviru tima?

Naša struktura je specifična, jer mi nismo klasična organizacija. Imamo nekoliko segmenata – administrativni deo, promotivni deo, na kojem trenutno i najviše radimo, i deo vezan za treninge i obuke članova. Naši članovi su u trenutku prijema potpuno jednaki, nema hijerarhije. Svi prolaze kroz obuku i tek nakon toga se odlučuje ko ide a ko ostaje. To znači da neko ko ne želi da bude aktivan član kluba i da se dalje takmiči, može svakako da prolazi našu obuku, nazovimo to kursom za debatu.

ML: Koliko tim trenutno ima aktivnih članova i koji je zapravo optimalan broj koji vam je potreban?

Recimo da je broj zvaničnih članova uvek preko dvadeset ljudi, do trideset, a onih koji baš aktivno rade u ovom periodu oko petnaest. Da bi održao jednu debatu potrebno je osmoro ljudi, tako da sa prevelikim brojem ljudi postaje komplikovano da se organizuje. U jednom trenutku smo imali znatno manje članova, ali sada se više reklamiramo i situacija je mnogo bolja, imamo dovoljno članova, ali i kapacitet za još ljudi koji žele da nam se priključe. Svakako da nam je bolje da imamo više članova, ne moraju svi biti aktivni u debati, mogu da obavljaju i neke od administrativnih poslova ako se tu osećaju lagodnije i žele da odmore od debate.

ML: Koliko debata godišnje imate, gde se održavaju i koje teme pokrivaju?

Učestvujemo na tri veća takmičenja svake godine, koja se održavaju kod nas i na našem jeziku u saradnji sa FPN-om, FON-om i Pravnim fakultetom. Debatna godina počinje isto kada i fakultetska, od oktobra. U decembru se održava Decembarac i on je namenjen onima koji do sada nisu debatovali, odnosno onima kojima je to prvi put, gde i pokazuju kako su savladali naše treninge. Ove godine osvojili su ga Miloš i Marko Jovanović. Nakon toga ima raznih turnira, neki su domaćeg, a neki međunarodnog karaktera, gde takođe šaljemo svoje predstavnike. Naročito smo ponosni što smo bili deo Evropskog prvenstva u debati, gde smo se takmičili sa timovima sa Oksforda i Kembridža, a fakultet nam je izašao u susret i pomogao nam da platimo kotizaciju. Nakon toga sledi naš najveći događaj – Monopol, koji mi organizujemo i dovodimo učesnike na naš fakultet. Uspeli smo da dovedemo i učesnike iz regiona. Ove godine smo imali goste iz Crne Gore, Bosne i Hrvatske.

ML: Kako izgleda vaš prijem članova, na osnovu kojih kriterijuma odlučujete da li nekoga primate ili ne?

Mislim da većina ima pogrešnu pretpostavku o tome da za debatu morate da imate bogzna kakve veštine i sjajan javni nastup. Čest je slučaj da oni koji nam dođu uplašeni procvetaju posle određenog vremena, upravo kod ovakvih osoba mi imamo i najveći potencijal za napredak. Debata nije besedništvo – ti moraš da daš analizu da bi sudije uzele u obzir ono što govoriš i to nema nikakve veze sa tim da li si ti bučan. Način govora mora da bude jednostavan i razumljiv, na tome je akcenat.

ML: Kako zapravo izgleda jedna debata, od početka do kraja?

Prvo se svi učesnici podele u timove koje čine dvoje ljudi. Ulazite u prostoriju u kojoj se debata održava i čekate da dobijete temu. Temu dobijate tek petnaestak minuta pre početka i ne možete je znati ranije, čak ni iz koje je oblasti. To može da bude neko ljudsko pravo, ekonomija ili, recimo, neki psihološki fenomen. Timovi su prva vlada, druga vlada, prva i druga opozicija. Kada dobijete temu, vi saznajete i koji stav treba da zastupate, to vam je, takođe, dato i vi morate to da odbranite iako je možda vaš lični stav na tu temu potpuno drugačiji. Imate petnaest minuta da se pripremite i onda počinje debata, vaše pravo na reč traje sedam minuta. Sudije su stariji debateri, koji su već prošli kurs i imaju dovoljno kompetencija da mogu da sude. Sve je izuzetno regulisano i ima svoju šemu, iako možda ne deluje tako. U toku vašeg govora prvi i šesti minut su zaštićeni, a tokom ostalih pet minuta suparnički timovi mogu da vas prekidaju i postavljaju pitanja, vi birate da li ćete im to dozvoliti ili ne.

ML: Ako ne znaš koja će ti tema biti zadata, kako uopšte možeš da se pripremiš za nju?

Tema će svakako uvek biti takva da je izbalansirana i da za nju postoje argumenti sa obe strane. Iako za temu ne možeš da se pripremiš direktno, uvek možeš da čitaš časopise, knjige, da na neki način budeš u toku sa informacijama i pratiš ih. Nema formalne literature i sve je zdrava logika. To su većinom specifična saznanja o okruženju koje, jednostavno, ili imaš ili nemaš.

ML: Kada ćete praviti novi prijem članova?

Decembra ove godine smo organizovali javnu debatu prezentacionog karaktera, gde su svi zainteresovani mogli da vide kako zapravo izgleda jedna debata. Novi prijem članova planiramo u istoj formi, odmah u oktobru kada krene godina. Bili smo zadovoljni odzivom i od onih koji su došli, otprilike, polovinu smo primili na obuku. Nadalje očekujemo još veći odziv, jer smo počeli da radimo na reklami, konkretno pokrenuli smo instagram stranicu. Pozivamo sve zainteresovane članove da dođu i pokušaju, nema starosne niti bilo kakve druge granice. Shvatite debatu kao sport – ona se uči, razvija i trenira.

INTERVJU VODILA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: