Decembarske čarolije Narodnog pozorišta

Ukrašena božićna jelka, zimska idila, pahulje, nestvarni kostimi sa bajkovitom scenografijom su samo upotpunjujući elementi baleta „Krcko Oraščić“. Pravu bajku igraju umetnici Narodnog pozorišta, među kojima glavne uloge imaju Teodora Spasić i Igor Pastor.


U Narodnom pozorištu, celovečernja predstava „Krcko Oraščić“ prvi put je izvedena 24. aprila 1937. u koreografiji Margarite Froman. Predstava koja se danas izvodi, posle tridesetogodišnje pauze, vraćena je na scenu 2014. od strane koreografa Konstantina Kostjukova.

ML: Šta mislite o Čajkovskovom stvaralaštvu i o muzici, konkretno za ovaj balet?

Igor: U pitanju je balet u dva čina sa efektivnim trajanjem od ukupno dva sata. Kostimi i koreografija su za svaku pohvalu, verno prikazuju svu bajkovitost kako priče, tako i muzike. Sam Čajkovski je ovaj balet pisao po narudžbini i deluje kao da ga je manje cenio od prethodna dva komada, Uspavane lepotice i Labudovog jezera. Međutim, vreme je pokazalo da ovaj balet i te kako vredi. U generalnom artističkom smislu, ovaj komad Čajkovskog predstavlja jedinstven svet gde muzika i igra postaju jedno. U pitanju je delo koje opravdava čoveka što je, između ostalog, i uloga svih velikih dela u umetnosti. Život ima smisla dok god ovakva muzika i igra opstaju. Zbog toga su dela Čajkovskog upravo doživotna.

Teodora: Muzika za balet Krcko Oraščić bila je naručena od Čajkovskog. Njegova umetnička sloboda bila je ograničena zadatim tempima, formama, trajanjima i strogim uputstvima koja mu je dao koreograf Marijus Petipa. Čajkovski nije previše voleo pisanje baletske muzike što ga nije sprečilo da napiše genijalna dela poput Labudovog jezera, Uspavane lepotice i Krcka Oraščića.

Za mene je Čajkovski nepresušan izvor inspiracije koji mi pomaže da publici dočaram baletske pokrete, emociju, čaroliju koju baletska predstava nosi. Veliki je izazov ispratiti muziku Čajkovskog. Što se tiče stvaralaštva Petra Iljiča Čajkovskog citiraću Serža Lifera: „Ne zna se čemu se treba više diviti kod Čajkovskog: simfonijskoj vrednosti njegovih baleta, njihovim igračkim kvalitetima ili snazi izraza i emocije. To su prave igračke drame“.

ML: Šta ovaj balet čini posebnim?

Teodora: Ovaj balet odiše bajkovitošću i magijom koja se dešava na sceni. Ono što ga izdvaja od ostalih baleta je to što ovu magiju i priču mogu razumeti svi uzrasti – namenjena je i deci i odraslima. Na taj način, deca mogu da se dublje, sa razumevanjem smisla upoznaju sa ovom umetnošću. Od malih nogu im se pruža mogućnost da zavole balet, kao i Čajkovskog.

ML: Kako vi doživljavate vaše uloge?

Teodora: Lik Maše je satkan od najiskrenijih dečijih osećanja. Zanimljivo je to što se sve dešava između jave i sna, a ipak ona svaki trenutak istinski proživljava. Od borbe dobra i zla, smenjivanja svetlosti i tame do trenutka kada njen Krcko Oraščić postaje princ. Jednostavna dečija želja za ljubavlju i sigurnošću. Bajkovita ljubavna priča ispraćena mnoštvom raznolikih emocija jedne devojčice.

Igor: Za mene uloga Krcko Oraščić jeste zahtevna, potrebno je na sceni opravdati sve tehničke zadatke. Ipak, smatram da je najveći izazov ove uloge stvoriti lik i preneti ga kroz čitav komad kako bi gledalac mogao da ostvari kontakt sa njim, da ga upozna i oseti. Nije dovoljno samo dobro vladati tehnikom, morate biti umetnik, i što je najbitnije, morate uspostaviti dubok odnos sa partnerom.

ML: Da li ste zadovoljni koliko mladih ljudi gleda balet?

Teodora: Mislim da bi broj bio veći ukoliko bi se baletske predstave približile ljudima što podrazumeva više prostora u medijima. Za razliku od glumaca koji se, pored svojih pozorišta, publici predstavljaju kroz serije i filmove, baletski umetnici, ipak, imaju samo scenu u pozorištu. Otuda neupućenost u baletski svet. Raduje me to što sve veći broj škola organizuje dolaske na baletske predstave.

ML: Šta biste, pored ovog baleta, preporučili za gledanje ove sezone?

Teodora: Pored redovnog repertoara, izdvojila bih predstavu koja je ove sezone premijerno izvedena. Reč je o predstavi „Jedan“ na maloj sceni Narodnog pozorišta „Raša Plaović“. U organizaciji Festivala koreografskih minijatura, koreografkinja Sanja Ninković kroz savremeni baletski pokret dočarava problematiku koju današnje savremeno društvo nameće čoveku.

INTERVJU VODILA: Marija Mladenović

Ocenite tekst: