Dekadencija društva

Luis Bunjuel, smatran jednim od najvećih režisera ikada, filmovima izaziva kontroverze i danas, opčinjavajući gledaoce i osvajajući ih za sva vremena. Kao levičar biva prognan iz rodne Španije, te stvara filmove u Francuskoj i Meksiku. Nakon ostvarenja Nazarin, koje su mnogi smatrali prokatoličkim, pristalice Bunjuela ubeđuju Franka da mu dozvoli povratak u zemlju. Umesto da se dodvori Franku, Bunjuel stvara delo koje oslikava propast društva, Viridiana. Film je okarakterisan bogohulnim i opscenim, pa je njegovo prikazivanje bilo zabranjeno u Španiji. Erotične scene s pravom izazivaju bes i zgražavanje vernika širom sveta. Kritičari su uspeli da prepoznaju remek-delo, pa 1961.godine dobija Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu.

Pokušaj određenja filma
Vekovima su mislioci pokušavali da pruže definiciju klasika, ali neslaganja postoje i danas. Ukoliko ne možemo formulisati pojam, još smo nemoćniji u pogledu određivanja I klasifikovanja umetničkih dela. Tomas Eliot iznosi tvrdnju da su samo dela rimskog pesnika Vergilija klasik, jer su stvorena u doba kada je i društvo dostiglo najviši stepen zrelosti, naime, na vrhuncu moći Rimskog carstva. Mi nećemo biti oštri u meri u kojoj je to bio Eliot. Klasik ćemo posmatrati kao tvorevinu koju je vreme osveštalo, delo koje nam kazuje nešto relevantno za sadašnji trenutak. Ta odrednica je od najvišeg značaja. Mi živimo danas, stoga, ne možemo razumeti, bar ne u potpunosti, okolnosti i vrednosti koje su postojale onomad. Viridiana se s pravom može uvrstiti u red klasika. Ono što je važilo u doba fašističkog vođe u Španiji, važi i danas. No, pronicljiv posmatrač uočava da se društvo prikazano u filmu može uopštiti na ceo svet. Bogati veleposednik, devojka koja je oličenje moralne uzvišenosti, sluškinja koja čini sve kako bi zadržala posao, i beskućnici, bednici koji izazivaju haos-baš kao da je svet prikazan na filmu. Ali, avaj, haos ne izazivaju bednici, iako je to eksplicitno prikazano. Haos izaziva bogati zemljoposednik kršenjem osnovnih načela društva, bez kojih bi sve veze bile poljuljane. Bogati ujak pokušava da obljubi svoju štićenicu, buduću monahinju. Drogiranu je dodiruje, ljubi, a potom izvršava samoubistvo, primoravajući je da ostane na imanju, i ostvarujući prvobitni cilj.

Uzvišenost ili licemerje
Viridiana, devojka koja se odrekla blagodeti života, može se posmatrati kao otelotvorenje dobrote, ali i licemerja. Ona spava na podu, nosi grubu košulju koja nanosi štetu nežnoj koži, ali istovremeno je gorda i ponosna. Želi da pomogne beskućnicima, ali nije jasno zašto to želi. Zbog istinske dobrote svoga srca ili zbog želje da popravi, da uredi, da da svom životu smisao? Superiorna u odnosu na bednike koje podučava i kojima pomaže, ona je sve ono što oni nisu. Viridiana se ne prepušta niskim strastima, ne galami, ne uživa. Smerna i pokorna, ali samo u odnosu spram Boga. Ljudi kojima je pomogla pokušavaju da je siluju i ona konačno shvata da svet nije onakav kakvim ga ona vidi. Njen duh je slomljen i odlazi ka sinu svog ujaka želeći da njen pad bude konačan.

Zaključak
Bunjuel maestralno ukazuje na nemogućnost vere i pojedinca da promeni svet u kojem obitava. Bez obzira na veličinu duha, napori poput tog su uzaludni. Reč je o sceni koja duboko potresa osetljive na patnju životinja. Sin Viridianinog ujaka uočava da je ispod kočije zavezan umoran, zapušten pas, primoran da prati svog gospodara, te kupuje psa želeći da ga spase. Nakon što okrene leđa, prolazi još jedna kočija, a ispod nje-umoran, zapušten, zavezan pas.

AUTORKA: Aleksandra Štrbac

Ocenite tekst: