Democrația românească

Kako je duboko korumpirana i zaostala Rumunija, kao nekrunisana sirotinjska četvrt Evropske unije, održala čas demokratije i tolerancije svim evropskim zemljama?


Nedelju dana nakon opipavanja pulsa građana Makedonije oko izmene imena sopstvene države, u centru pažnje našla se Rumunija. Šestog oktobra raspisan je referendum, kojim su građani upitani žele li ustavnu promenu definicije braka. Naime, prema članu 48. rumunskog ustava, brak se definiše kao zajednica supružnika, a referendumom se nastojao redefinisati kao zajednica muškarca i žene. Kontroverzno pitanje istopolnog braka u Rumuniji se, tako, pokušalo „rešiti“ njegovim stavljanjem van ustava. Budući da rumunski zakoni, kao akta niže snage, svakako ne priznaju homoseksualnu zajednicu, ovom bi se promenom sklapanje takvog braka učinilo nemogućim, sve i da se jednog dana promeni zakon u korist homoseksualaca.

Ovu, prema nekima represivnu inicijativu protiv istopolnih brakova, pokrenula je Koalicija za porodicu (Coaliția pentru Familie), udruženje tridesetak konzervativnih nevladinih organizacija okupljenih oko ideje o braku kao isključivo heteroseksualnoj zajednici. To je učinila 2016. godine, sakupivši tri miliona potpisa građana koji su je podržali, imajući u vidu da je minimalni broj potpisa za iniciranje referenduma petsto hiljada, što predstavlja značajnu društvenu energiju. Pomenutu koaliciju podržale su vlada i rumunska pravoslavna crkva. Referendum je prvobitno trebalo da bude raspisan prošle godine.

Rezultat
Iako je referendum trajao neuobičajenа dva dana, to nije motivisalo građane Rumunije da glasaju. Do kraja prvog dana, izlaznost je iznosila svega 5,72 odsto. Referendum je u nedelju, sedmog oktobra uveče završen. Gledano po okruzima, kojih je 41 u Rumuniji, izlaznost se kretala od 8,2 odsto naviše – pri čemu je donji prag izlaznosti premašen u samo jednom (30,7 odsto). Kako je ukupna izlaznost bila oko 21 odsto, inicijativa je doživela neuspeh.

Odluka građana Rumunije da bojkotuju glasanje, a time se i usprotive zabrani istopolnih brakova, ispostavila se logičnom. Naime, u junu ove godine, Evropski sud pravde presudio je u korist Rumuna Adriana Komana, koji se u Belgiji oženio svojim američkim partnerom kome je uskraćena porodična viza kada je par pokušao da se preseli u Rumuniju. Povrh toga, rumunski ustavni sud presudio je da bi gej parovi trebalo da imaju ista prava kao i heteroseksualni. Predstavnici opozicije, koja je pozvala na bojkot referenduma, trijumfalno su ocenili da su građani pokazali da su veći Evropljani od sopstvenih lidera i da Rumunija, kao evropska zemlja, odbija da se vrati korak unazad.

Dok rumunski ustav brak definiše kao dobrovoljnu zajednicu supružnika, u Srbiji je, prema članu 62. Ustava, brak zajednica muškarca i žene.

Kao što obično biva, ceo referendum se, nezavisno od sadržine postavljenog pitanja, poprilično ispolitizovao. Jedna od opozicionih stranaka, Savez za spas Rumunije, optužila je vlast da je svrha referenduma bila skretanje pažnje javnosti od korupcijskih skandala koji mesecima potresaju javnost. Samim tim, tražena je ostavka vlade zbog potrošenih 40 miliona dolara javnih sredstava za fantaziju, kako su nazvali referendum.

Šta je trulo u zemlji Rumuniji?
Zapravo, ovaj politički sukob oko referenduma samo je jedno poglavlje političkog previranja koje se već nekoliko godina odvija u Rumuniji, o čemu se u Srbiji nedovoljno izveštava. Iako poznata po endemskoj korupciji, Rumunija se odnedavno sve odlučnije bori protiv nje. Tačnije, od 2013. godine, kada na čelo Nacionalnog antikorupcijskog direktorata (Direcția Națională Anticorupție) dolazi Laura Kovesi, danas već čuvena tužiteljka. Otkad je na čelu ovog tela, godišnje se prosečno obavi preko hiljadu istraga u vezi sa državnim zvaničnicima, dok se preko 90% procesuiranih i osudi. Radi se o optužnicama protiv desetina bivših ili aktuelnih gradonačelnika, poslanika, ministara i premijera, kao i samih tužilaca i sudija. Za svoj rad, tužiteljka Kovesi pohvaljena je od strane Evropske komisije, a o njoj su pisali Njujork Tajms, Gardijan i drugi, a pre dve godine dobila je i najviše francusko odlikovanje, orden Legije časti.

Istopolni brakovi danas su potpuno zakoniti u 13 zemalja Evropske unije.

Uprkos snažnoj depopulaciji, lošoj infrastrukturi i nadasve velikoj dohodnoj nejednakosti, čini se da Rumunija ipak polako ide u pravom smeru. Prošle godine ostvaren je najviši privredni rast u Evropi, od gotovo 7%, čime je agregatni BDP od 200 milijardi dolara pretekao grčki. Iako ne rade sve rumunske institucije harmonično i saglasno sa raspoloženjem javnosti, postoje progresivne društvene snage. One se tek sporedno uočavaju u odbijanju građana da se mešaju u tuđe živote i privatnost. Raduje činjenica da se u našem komšiluku razvija dinamično građansko društvo, koje maligne društvene promene prepoznaje i na njih masovno reaguje. Na tome mu mnoge učmale demokratije, poput naše, mogu pozavideti.

AUTOR: Ivan Radanović

Ocenite tekst: