Diploma, da ili ne?

 

Da li ste znali da  6 od 10 najbogatijih ljudi nije završilo fakultet? I da oko 30% milijardera širom sveta nema fakultetsku diplomu?

Ovaj i slični podaci, koji se često spominju u medijima, prikazuju varljivu sliku o uticaju studiranja na poslovni uspeh.  Međutim, na jednog Stiv Džobsa koji odustane od fakulteta kako bi se posvetio svojim idejama, postoji mnogo drugih kojima takav put nije doneo uspeh. Očigledno da  fakultet predstavlja jedan od velikog broja faktora koji treba da se usklade da bi neko bio uspešan, ali da li je presudan?

Teorija signaliziranja
Danci bi, u šali, rekli da je nivo uspeha koji žele da dostignu onaj  kada mogu da priušte drugi BMW. Zamislimo nekoga ko želi sličan nivo uspeha,  za to ne mora da osnuje novi  Fejzbuk, već je dovoljno da se zaposli na dobro plaćen posao. Još da zamislimo da takvo radno mesto osim što je adekvatno plaćeno, bude i ugodno za rad. Možemo, onda pretpostaviti da  postoji veliki broj kandidata za takvo radno mesto. Tada poslodavac pribegava promatranju ključnih odlika kandidata. A ključna odlika, po teoriji signaliziranja, za koju je dobijena Nobelova nagrada za Ekonomiju 2001. godine, jeste da je kandidat završio fakultet. Naime, tokom selekcije, zaduženima da angažuju nove radnike, kandidati sa fakultetskom diplomom šalju signal, kako su spremni da ispunjavaju date rokove, da su odgovorni i sposobni  da rešavaju komplikovane zadatke i da na konceptualni način pristupe rešavanju problema. Teoriji signaliziranja možemo još dodati, kako je bolji kandidat onaj sa svim desetkama, u odnosu na onog kod kojeg dominiraju niže ocene.

Univerzitet je samo skup zgrada,okupljenih oko biblioteke/čitaonice –Šelbi Fut, američki pisac

U takvoj situaciji, birajući strogo po navedenim kriterijumima dolazi do toga da neće uvek bolji kandidat dobiti posao. Mada ako smo mi čuli za teoriju signaliziranja, verovatno su čuli i poslodavci, koji u poslednje vreme sve češće primećuju da ne postoji direktna veza između dobrog studenta i dobrog zaposlenog.  Zato su sve češći testovi  na konkursima za posao, umesto standardnog slanja biografije.  Složićete se, ovo su bile grube pretpostavke, gde je zanemarna činjenica da su svršeni studenti verovatno stekli dovoljno znanja i veština i da je veoma moguće da će u najvećem broju slučajeva oni biti podobniji za određeni posao.

Šta želiš da budeš?
Mladi ljudi sa svojih 18-19 godina često nemaju jasnu sliku čime tačno žele da se bave.  Nakon završene srednje škole, umesto da upišu neki fakultet, mogu  samostalno pokušati da otkriju  koja ja njihova željena karijera. Možda u prodavnici sretnu svog budućeg mentora ili  baka direktora uspešne IT firme živi u Vašem komšiluku. Međutim za to su šanse male.

To u ovom vremenu predstavlja razliku, koja studentima izuzetno znači.  Nigde, sem na fakultetu, niste u stalnom, direktnom kontatku sa stručnjacima iz raznih oblasti. Gde se vozite liftom zajedno sa nekim, koga biste inače samo videli na televiziji ili u novinama.

Mnogo studenata se upozna sa svojim profesorom tek na ispitu, dok semestar i ispitni rok provedu u čitaonici. Sem što moraju da plate školarinu, ako ne polože ispit, nema mnogo razlike između takvih studenata i onih ljudi koji su samouki.

Ovaj, i ako iskarikirani primer, pokazuje jednu od ključnih mana savremenog studiranja. Sve dok je tokom studiranja akcenat na reprodukovanju gradiva iz 30 različitih predmeta , a ne da se stvarno savladaju određene veštine i znanja, diploma na tržištu rada će sve manje i manje značiti.

AUTOR: Aleksandar Ćurčić

Ocenite tekst: