Dok si rek’o keks

Ako možemo poslati selfi koji je odmah dostupan prijateljima na mreži, zašto ne bismo mogli i novac? Više od pola godine u Srbiji postoji sistem kojim možemo obavljati plaćanja za nekoliko sekundi, u svakom trenutku. Kako instant plaćanje zapravo funkcioniše?


Izveli ste simpatiju na piće i usred razgovora shvatate da nemate novca na kartici? Zakasnili se da platite prijavu ispita, a pošta baš danas ne radi? Ovakve nelagodnosti polako postaju prošlost. Danas je moguće plaćanje tako da novac primaocu postaje dostupan odmah.

Kako je danas
Standardna platna procedura na koju smo navikli funkcioniše otprilike na sledeći način. Kada uplatite novac na šalteru ili karticom, on odlazi iz vašeg poseda. Međutim, ne stiže odmah primaocu, odnosno banci čiji je klijent, već se u iznosu vaše uplate vrši rezervisanje sredstava u informacionom sistemu banke u kojoj plaćate. Dalje, banka šalje poruku informacionom sistemu Narodne banke Srbije. Ta poruka predstavlja zahtev za prenos sredstava sa vašeg na primaočev račun. Pre toga, banka toj poruci dodeljuje jednu od nekoliko mogućih kategorija prioriteta, od čega zavisi brzina kojom će informacioni sistem poslovne banke, a potom i informacioni sistem Narodne banke Srbije, obraditi i izvršiti zahtev, odnosno pustiti plaćanje. Veće uplate poslovne banke procesuiraju u realnom vremenu. Stoga, cela procedura može se završiti do kraja radnog dana. Ali, ako nešto uplatite u petak uveče, banka uplatu ne može da procesuira. To je zato što informatička infrastruktura NBS, koja predstavlja jezgro kroz koje instrukcije prolaze, radi radnim danima od devet do šest poslepodne, što dobrim delom i određuje radno vreme filijala pošte i banaka. Zahvaljujući tome, vaša uplata čeka da prođu petak, subota i nedelja, da bi tek u ponedeljak u jednom trenutku tokom radnog vremena uplata prošla, a novac konačno „legao” na račun primaoca. Kao studentima, ovo nam možda i nije tako važno, ali kompanijama koje imaju probleme sa naplatom i likvidnošću može biti kritično.

Instant plaćanje
Od 22. oktobra u Srbiji funkcioniše tzv. IPS NBS sistem instant plaćanja (Instant Payment Settlement), koji donosi brojne prednosti građanima i privredi. To omogućava plaćanja po modelu 24/7/365. Zahvaljujući njemu, uplaćen novac trenutno postaje raspoloživ onome kome je poslat, bez obzira na to jesmo li uplatu izvršili vikendom, praznikom ili tokom noći. Ovo ne znači da se komunikacija između banke uplatioca i banke primaoca sada odvija bez posrednika. Najpre banka preko koje uplaćujete novac šalje zahtev za prenos sredstava IPS sistemu, po osnovu instrukcije za plaćanje poslate e-banking ili m-banking aplikacijom.

Koliko je pravovremeno učinjen korak u digitalizaciji vidi se iz činjenice da je NBS uvela instant plaćanja pre Evropske centralne banke, koja je sa korišćenjem ovog sistema otpočela 30. novembra.

Potom, sistem utvrđuje tehničku ispravnost zahteva i proverava ima li dovoljno novca na računu koji banka ima u IPS NBS sistemu. Ako se utvrdi ispravnost, IPS prosleđuje poruku ka banci čiji klijent treba da primi uplatu. Gotovo istovremeno, banka prosleđuje novac na račun svog klijenta kome je novac namenjen. Time se transakcija završava. Ovaj uprošćeni sled pokazuje da međubankarske poruke prolaze sličnu putanju kao i pre, s tim što banke primaoci uplate aktivno učestvuju u transakciji. Najveća razlika je u unapređenoj informacionoj infrastrukturi koja radi 24 časa dnevno i transakcije izvršava u roku od nekoliko sekundi. Kao i kod „tradicionalnih” platnih sistema (kao što su RTGS i kliring), operator IPS sistema je Narodna banka Srbije.

Budućnost je cashless
Na svom sajtu Narodna banka Srbije ističe da je izuzetno ponosna na realizaciju ovog projekta, jer je od strateškog značaja za dugoročnu modernizaciju platnog sistema i u skladu sa trendom digitalizacije. Sistem raste i zasada dobro funkcioniše. Mesečni promet je porastao sa 4,8 milijardi dinara u januaru na 6,8 milijardi u aprilu, a broj plaćanja porastao je sa 354 hiljade na 451 hiljadu. Prosečno vreme za koje IPS NBS sistem obrađuje transakciju je ispod jedne i po sekunde.

U Švedskoj su mnoge prodavnice prestale da primaju gotovinu, prihvatajući samo elektronski novac. Da li će ova zemlja, koja je 1661. prva u Evropi uvela papirni novac, biti prva koja ga je i ukinula?

Pored pogodnosti koje sistem pruža sada i u perspektivi, najvažnije je to što se njime obezbeđuju uslovi za znatno unapređenje bezgotovinskih načina plaćanja na domaćem tržištu. Naredni prodori mogu se očekivati u pravcu korišćenja QR kodova kako za plaćanje komunalnih i drugih javnih usluga tako i za plaćanje na prodajnom mestu trgovaca. Aktivno se radi na implementaciji novih rešenja, pri čemu Narodna banka pruža svu neophodnu pomoć učesnicima na bankarskom tržištu. Unapređenje bezgotovinskog plaćanja, koje Narodna banka Srbije sprovodi u skladu sa strategijom digitalizacije društva, zasigurno će umanjiti korišćenje gotovine i platnih kartica, a u korist naprednije tehnologije instant plaćanja.

AUTOR: Ivan Radanović

Ocenite tekst: