Dolaze bolja vremena za privredu – Intervju sa prof. Zoranom Grubišićem

Prema izveštaju o poslovanju banaka za 2017. godinu koji objavljuje Nаrodna banka Srbije, bankarski sektor imao je dobru godinu sa stanovišta profitabilnosti, uknjiživši neto dobit od preko 500 miliona evra. O značaju rastućeg bankarskog sektora, novinama koje nas očekuju, ali i sve boljem poslovanju Narodne banke Srbije, MonopolList  je razgovarao sa Zoranom Grubišićem, profesorom Beogradske bankarske akademije, ali i nekadašnjim asistentom na našem fakultetu.


ML: Prema poslednjem izveštaju NBS o poslovanju bankarskog sektora u 2017. godini, poslovne banke ostvaruju odlične rezultate. Budući da je zabeležen rast kreditiranja privrede veoma skroman, čemu se može pripisati natproporcionalno veći rast rentabilnosti banaka?

 Za rast profitabilnosti je stvorena zdrava osnova prethodnih godina, u kojima je većina banaka očistila bilanse i smanjila nivo problematičnih, tzv. nenaplativih kredita (NPL-ova). Sa druge strane, beleži se značajniji porast kreditne aktivnosti prema građanima, što je uz rastući trend dovelo do rekordnog nivoa kreditne aktivnosti u drugom kvartalu ove godine za poslednjih osam godina. Svemu ovome, treba određenu ulogu pripisati i nastavku integracionih procesa na bankarskom tržištu kroz nove akvizicije koji poslovično vode smanjenju troškova (tzv. cost cut strategija). Naravno da bi za opštu privrednu klimu bilo mnogo bolje da možemo da komentarišemo i značajniji rast u corporate-u, što bi predstavljalo stabilan signal pojačane investicione aktivnosti privrede, ali mi se čini da, sa postignutom makroekonomskom stabilnošću i dobrim očekivanjima za budući period, i ta vremena polako dolaze.

ML: U narednom periodu planira se raspisivanje tendera za privatizaciju Komercijalne banke, koja je u prvoj polovini ove godine ostvarila profit od 31 milionа evra i drži 11% domaćeg bankarskog tržišta. Da li, prema Vašem mišljenju, ovu domaću banku treba prodati ili je postojanje državnih banaka u privredi ipak poželjno?

Dilema, prema mom mišljenju, ne bi smela da bude da li je poželjno postojanje državnih banaka u privredi, već da li je za državu pravi momenat da privаtizuje Komercijalnu banku, a to ne zavisi samo od onoga koji nešto prodaje već i od interesa na strani tražnje. Uvek mi je u takvim situacijamа asocijativna čuvena replika iz kultnog filma Kum – „Dao sam ponudu koja se ne odbija.” Komercijalna banka je u prethodnom periodu „utegnuta” za prodaju, nivo NPL-ova je značajno smanjen i, kao rezultat te stabilnosti, dolazi do rasta profitabilnosti. Postizanje prave ili „fer” cene za prodaju banke donekle komplikuje složen odnos sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i nekoliko investicionih fondova koji imaju manjinsko učešće, ali i aktivna put opcija koju ovi fondovi imaju prema državi, koja je u obavezi da im, u slučaju nesaglasnosti, otkupi učešće po znatno višoj ceni od berzanske. Iz tog ugla, jako je teško prognozirati dinamiku događaja sa najavljenim tenderom, možda pravi kupac sa „ponudom koja se ne odbija” mirno čeka tender, pa svi budemo iznenađeni brzom realizacijom posla.

ML: Kako komentarišete osetno jačanje dinara kome svedočimo poslednjih meseci? Da li je ono posledica svesne politike jakog dinara, tj. intervenisanja Narodne banke ili slobodnog delovanja sila ponude i tražnje na deviznom tržištu?

U poslednjih nekoliko meseci imamo stabilan kurs na granici od oko 118 dinara za evro, a kurs bi verovatno bio i još niži – odnosno, dinar bi bio jači – da NBS u prethodnom periodu nije više intervenisala na strani tražnje kupujući devize i uvećavajući po tom osnovu devizne rezerve zemlje. Time sam i odgovorio na pitanje da li je NBS doprinela jačanju dinara.

Odnedavno država ima i dinarsku desetogodišnju obveznicu, što je u nekom periodu ranije delovalo nezamislivo – da će postojati investitori spremni da se na tako dugi rok vežu prinosom za našu domaću valutu.

U našem režimu fleksibilno rukovođenog deviznog kursa ključnu ulogu u pojačanoj ponudi deviza na slobodnom tržištu, koja je dovela do apresijacijskih pritisaka, imaju atraktivne dinarske državne hartije od vrednosti. Te hartije su ušle i u neke indeksne korpe i tako još više privlače pažnju stranih investicionih fondova, koji traže atraktivan prinos za dati nivo rizika. Odnedavno država ima i dinarsku desetogodišnju obveznicu, što je u nekom periodu ranije delovalo nezamislivo – da će postojati investitori spremni da se na tako dugi rok vežu rinosom za našu domaću valutu.

ML: Prema izveštajima Narodne banke, dinarska štednja je u poslednjih šest godina utrostručena, sa 18 na 54,4 milijarde dinara. Da li se rast dinarske štednje može očekivati i u budućnosti, i koje su prednosti dinarizacije privrede?

Uzimajući u obzir prethodno iskazan interes stranih fondova za ulaganje u našu domaću valutu, ne bi trebalo da iznenađuje i napred izneti podatak, pogotovo uzimajući u obzir i činjenicu da se na dinarsku štednju ne plaća porez na prihode od kamata. Sve je to donekle povezano sa strategijom dinarizacije koju sprovodi NBS, a koja ima za cilj da smanjii inače prisutne valutne rizike u privredi. Treba, ipak, napomenuti da, koliko god prikazani rezultat i porast od 200% deluje impresivno, učešće dinarske štednje je i dalje jako skromno na nivou od oko 5% od ukupne štednje. Rekao bih da su sećanja na poslednju hiperinflaciju kod starije populacije još uvek sveža i da za njih dinar i dalje predstavlja „meku” valutu, a da se štedi samo u „čvrstoj” valuti. Očekujem da će se taj stav menjati vremenom i da će se rastući trend dinarske štednje produžiti i u budućem periodu. Na kraju, svi treba da se zapitamo zašto samo stranim fondovima da ostavimo da „skidaju kajmak” ulaganjem u dinarske državne hartije od vrednosti.


ML:
Najavljenim ukidanjem zakona kojim su plate i penzije 2014. godine umanjene može se očekivati relaksacija fiskalne politike vlade. Koliko su monetarna politika, čiji je Narodna banka Srbije nosilac, i ekonomska politika vlade koordinisane?

Mislim da ta najavljena relaksacija fiskalne politike ipak neće značiti prelazak na nekadašnje tzv. meko budžetsko subvencionisanje i generisati tendenciju rasta budžetskog deficita. Na kraju, ako i treba da dođe do određenog rasta budžetskog deficita, bolje bi bilo da on bude razvojnog karaktera, odnosno da bude posledica rasta državnih investicija. I tu treba biti oprezan, upravo zbog veze sa monetarnim sektorom, kako ne bi došlo do efekta istiskivanja privatnih investicija sa tržišta kapitala.

Trenutni nivo deviznih rezervi Narodne banke obezbeđuje sedam meseci pokrivenosti uvoza, što je duplo više od standarda adekvatne likvidnosti deviznih rezervi.

Zato ta ulaganja treba vršiti prvenstveno u sektore sa izraženim multiplikativnim efektima, gde državne investicije prate i značajne privatne investicije. Mislim da su ekonomska i monetarna politika koordinasane jer to i makroekonomska stabilnost omogućava, pa kao rezultat imamo činjenicu da su kamate na istorijskom minimumu, što sigurno deluje stimulativno za zaduživanje i privrede i stanovništva. Naravno, u svemu tome nezavisnost monetarne politike se podrazumeva, jer ona kroz svoje poluge prvenstveno deluje da inflacija ostane u zadatom koridoru. Stoga je NBS oprezno u prethodnom periodu spuštala referentnu kamatnu stopu, održavajući inflaciju stabilnom, a istovremeno doprinoseći ekspanzivnoj putanji privrednih ciklusa.

ML: Devizne rezerve Narodne banke su porasle na možda istorijski maksimum, dostižući bezmalo 11,5 milijardi evra. Kako Narodna banka te rezerve koristi i zašto je važno držati ih na visokom nivou?

Devizne rezerve zemlje obezbeđuju stabilnost finansijskog sektora i njih uvek merimo u procentu pokrivenosti novčane mase (preko 200%) i pokrivenosti uvoza u mesecima (tu je trenutno 7 meseci). Pri ovom rekordnom nivou deviznih rezervi, treba napomenuti rastući trend i dostizanje od blizu 10 milijardi neto devizne aktive, što se dobija kada se odbiju obaveze prema međunarodnim finansijskim institucijama i obavezne rezerve banaka. Koliko je to značajan rast posebno apostrofira činjenica da je u nekom od poslednjih aranžmana sa MMF-om jedan od targeta bio da devizne rezerve ne padnu sa određenom dinamikom ispod nivoa od 6 do 8 milijardi evra.

ML: U kojim sve oblicima Narodna banka Srbije drži devizne rezerve i koji je najvažniji?

Devizne rezerve se tradicionalno drže u visokokonvencionalnoj investicionoj strategiji, najvećim delom u tzv. prvoklasnim državnim hartijama od vrednosti (zemalja sa rejtingom AA ili AAA) i u zlatnim polugama. Sa zlatnim polugama Srbija dominira u regionu sa nekih 5% učešća u odnosu na ukupne devizne rezerve. Paralele radi, Hrvatska uopšte nema zlato u svojim deviznim rezervama: priča kaže da su na preporuku jednog profesora ekonomije prodali kompletne zlatne poluge pre krize, uz objašnjenje da zlato ima troškove deponovanja, a da ne donosi prinos kao hartije od vrednosti. Upravo nakon takve odluke, cena zlata je višestruko porasla i mislim da je ova priča poučna iz ugla objašnjenja potrebne konzervativnosti u upravljanju deviznim rezervama. Uzimajući u obzir strukturu naše spoljnotrgovinske razmene, kao i strukturu javnog duga, najveći deo naših deviznih rezervi je u evro zoni jer smo kao privreda najviše vezani za evro.

ML: Rok za besplatno obavezno izdavanje domaće Dina platne kartice klijentima banaka istekao je 17. avgusta, čime Narodna banka namerava da zaoštri konkurenciju na kartičarskom tržištu, gde dominiraju Viza i Masterkard brendovi. Koje su očekivane prednosti, ali i nedostaci eventualnog prelaska na domaću platnu karticu i kakav će to efekat imati na domaći platni sistem?

Namera države je prilično jasna i objašnjena u samom pitanju, ali ostaje da se vidi kakvi će biti rezultati na terenu nakon nekih šest meseci. Ideja iz ugla maloprodajnih objekata da uvedu Dinu je potpuno jasna u smislu uštede u proviziji, ali zbog samih inicijalnih troškova postupka razlikovaće se situacija sa velikim trgovinskim lancima i manjim prodavnicama. Sa druge strane, ostaće sigurno značajne prednosti Vize i Masterkarda u transakcijama u inostranstvu, plaćanjima preko interneta, rezervisanju hotela, plaćanju avio karata, itd. Imajući u vidu da je po Zakonu sada Dinu neophodno uzeti od banke, da bi se uz poseban zahtev korisnika dobile ili produžile Viza i Master, mislim da je na samim korisnicama da pametnim korišćenjem nađu za sebe optimalnu meru u korišćenju ovih kartica.

ML: Šta biste, za kraj, poručili studentima Ekonomskog fakulteta koji će čitati ovaj intervju?

Svojim mlađim kolegama bih preporučio ono što su meni neki profesori preporučili, a to je da uvek čitaju knjige prvoklasnih autora, u originalu ili prevedene, da samostalno razmišljaju i razvijaju svoju ekonomsku logiku. To je moguće samo ako su adekvatno informisani, čime se gradi sopstveni stav prema većini ekonomskih vesti i debata. U ekonomiji stvari nisu kao na šahovskoj tabli, uvek crno-bele, i potpuno je normalno da se i najveći ekonomski umovi današnjice razlikuju u mišljenjima na određene ekonomske teme.

INTERVJU VODIO: Ivan Radanović

Ocenite tekst: