Domaći IKT sektor je jedan od najzdravijih segmenata ekonomije

Savremenu ekonomiju odlikuje trend rastućeg interesovanja za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), u smislu zasebnog poslovnog sektora, ali i kao sredstva za poboljšanje poslovanja kroz realizaciju inovativnih poslovnih ideja u industriji, trgovini i dr. O informaciono-komunikacionim tehnologijama, problemima njihove primene u Srbiji i potencijalu koji poseduju, MonopolList je razgovarao sa Slobodanom Markovićem, tehničkim savetnikom za digitalnu upravu pri Programu Ujedinjenih nacija za razvoj.


 ML: Da li biste nam rekli nešto više o UNDP-u i onome što radite?
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (United Nations Development Programme) je agencija UN koja već duže od pola veka pruža razvojnu podršku državama širom sveta, a trenutno je prisutna u preko 170 zemalja. Razvojna podrška koju UNDP pruža usmerena je na ispunjavanje ciljeva održivog razvoja i delovanje na planu smanjenja siromaštva, razvoja demokratskih institucija, vladavine prava, borbe protiv klimatskih promena, zaštite životne sredine itd.

Moj posao – tehnički savetnik za digitalnu upravu – jeste, pre svega, podrška primeni informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u oblasti razvoja dobre uprave. Najveći deo vremena trenutno provodim na projektu podrške državnim institucijama za otvaranje podataka u mašinski čitljivom obliku, ali i podrške širem krugu korisnika (druge državne institucije, tehnička zajednica, privreda, akademska zajednica) da upotrebljavaju otvorene podatke. Glavni partner na ovom projektu je novoosnovana vladina Kancelarija za IT i e-Upravu, koju podržavamo i u drugim aktivnostima, poput razvoja državne mreže, državne cloud infrastrukture, servisa za razmenu podataka između institucija itd.

ML: Koliko je danas internet dostupan i sveobuhvatan u Srbiji, postoji li osnova za razvoj e-prodaje i ostalih sadržaja koje internet pruža korisnicima?
Mislim da je internet u Srbiji danas prilično dostupan, a u prilog tome govori podatak da preko dve trećine građana koristi internet. Međutim, internet-aplikacije zahtevaju sve veće propusne opsege i manja vremena odziva, tako da postoji potreba za stalnim investiranjem u nove pristupne tehnologije – bilo da se radi o mobilnim mrežama nove generacije ili optičkim mrežama. Iako ovaj razvoj najviše guraju privatni operateri, država ima važnu ulogu u donošenju zakonskog okvira i razvojnih programa, koji bi ubrzali i pojeftinili postavljanje fiksnih i mobilnih mreža nove generacije, posebno u oblastima koje su sada nedovoljno pokrivene.

Kada je u pitanju e-trgovina, situacija stoji nešto drugačije. Iako najveći broj firmi u Srbiji koristi internet, tek trećina ga koristi za neki vid elektronske trgovine. To znači da nas čeka još dosta posla na više frontova – pre svega na planu stvaranja povoljnog zakonskog okvira (npr. za elektronska plaćanja), ali i obrazovanja za primenu IKT u svim segmentima vezanim za poslovanje (upravljanje proizvodnjom, marketing, korisnička podrška, analitika itd).

ML: Kako, uopšteno, ocenjujete IKT sektor u Srbiji i da li je on još uvek kadrovski deficitaran?
Domaći IKT sektor je jedan od najzdravijih segmenata ekonomije. Razvija se i dalje u najvećoj meri bez državnih subvencija i dotacija, uprkos prilično ograničenom zakonskom okviru i sporom sprovođenju državnih planova u ključnim oblastima, kao što su, recimo, razvoj širokopojasne infrastrukture i elektronske uprave. Sa jedne strane, to je dobro, zato što je scena usmerena na inostranstvo, što generiše rast izvoza i povećanje broja ljudi i firmi koji rade na poslovima za globalno tržište. Sa druge strane, to je loše, jer propuštamo priliku da većom primenom IKT u zemlji povećamo produktivnost naše privrede, efikasnost naših institucija i kvalitet svakodnevnog života svakog od nas. Globalna i domaća tražnja za IKT i dalje raste i to se neće skoro menjati, a kapacitet naših obrazovnih institucija je ograničen. Država i privatne firme treba više da ulažu u obrazovanje stručnjaka za primenu IKT u različitim oblastima, ali veći broj IT stručnjaka neće, sam po sebi, rešiti pomenuti problem sa slabom primenom IKT u zemlji.

Bavljenje problemima primene IKT na nivou države i dalje više zavisi od spleta srećnih okolnosti i lične inicijative nego od postojanja institucija koje sistemski i koordinirano deluju.

ML: Koliko bi Srbija, kao zemlja sa komparativnim prednostima u poljoprivrednoj proizvodnji, trebalo da se oslanja na IKT sektor? Koji su mogući načini saradnje između ova dvaju sektora i da li nešto po tom pitanju već funkcioniše?
Primena IKT temeljno transformiše veliki broj ljudskih delatnosti. Tehnologije kao što su autonomna vozila, mreže senzora, analiza velike količine podataka i mašinsko učenje, uveliko menjaju i oblast poljoprivredne proizvodnje. Dovoljno je posetiti sajt našeg Instituta Biosense i videti kako to izgleda u praksi. Postoje i domaće tehnološke kompanije koje uspešno razvijaju platforme u oblasti poljoprivrede, kao što su, na primer, Farmia (za povezivanje kupaca i prodavaca stoke) ili BeeWeb (za povezivanje pčelara, ratara i voćara). Međutim, čini mi se da su ovo više izuzeci, nego pravilo u srpskoj poljoprivredi, koja, kao i ostatak privrede, generalno kuburi sa primenom savremenih tehnologija u proizvodnji.

ML: Koliko je institucionalni okvir u našoj zemlji razvijen i spreman da podrži i podstiče tehnološke inovacije koje donosi razvoj IKT?
Zakonski okvir postoji, ali nije do kraja zaokružen, tako da je bavljenje određenim IT poslovima lakše, nego nekim drugim. Problemi nisu locirani na jednom mestu, već se zapravo radi o nizu manjih ili većih prepreka u čitavom nizu propisa i procedura, koji prate različite segmente poslovanja. Na primer, pružanje programerskih usluga je relativno lako, dok je oblast trgovine i dalje u priličnoj meri opterećena propisima koji insistiraju na papiru i pečatu. Ljudi i dalje nisu zadovoljni regulativom za prekogranična plaćanja, kao ni ponudom bankarskih usluga za elektronsku naplatu… Bavljenje ovim problemima na nivou države i dalje više zavisi od spleta srećnih okolnosti i lične inicijative (npr. izbor predsednice Vlade koja forsira digitalizaciju, preduzimljivost nekog ministra ili direktora javne ustanove i sl.), nego od postojanja institucija koje sistemski i koordinirano deluju u produženom vremenskom periodu. Bitno je znati i da ništa od pobrojanog ne sprečava ljude da se bave IKT, lepo posluju i žive od toga. Za svaki problem može da se nađe neko (zaobilazno) rešenje. Međutim, ozbiljnija promena načina na koji država pristupa politici IKT doprinela bi da se sve podigne na jedan daleko viši nivo i da veći broj ljudi oseti koristi od primene IKT, a ne samo oni najuporniji.

ML: U kojoj meri je, prema Vašem mišljenju, javni sektor sposoban da predvodi razvoj IKT? Da li bi privatno vlasništvo bilo efikasnije?
Mislim da ne treba razmišljati u okvirima dominacije privatnog nad javnim sektorom, ili obrnuto. Veliki broj različitih aktera, sa različitim ulogama i na različitim nivoima – od lokalnog do globalnog – stupa u međusobni odnos. Svet u kome živimo ne oblikuju samo tehnološke kompanije, niti samo države, već i online zajednica (npr. zajednica slobodnog softvera), organizacije civilnog društva i aktivisti, akademske institucije i istraživači, fluidne grupe na društvenim mrežama itd. Vrsta, broj i priroda izazova takva je da nijedan od ovih aktera ne može samostalno da se izbori sa njima ili ostvari trajniju dominaciju širih razmera. To važi kako za informacionu bezbednost, tako i za uticaj društvenih mreža na političku scenu ili uticaj novih tehnologija na promene u oblasti radnih i proizvodnih odnosa. Potrebno je ne samo da svako radi svoj posao najbolje što može nego i da komunicira i sarađuje sa drugima više nego ikad.

ML: Poznato je da IKT pruža mogućnost manje razvijenim zemljama da preskoče razvojne korake i približe se onim razvijenim. Da li u Srbiji postoje proizvodne inovacije koje potencijalno mogu doprineti efikasnijem poslovanju u odgovarajućoj grani?
Svakako da postoje, ali na putu razvoja u igri je još bitnih faktora, kao što su, na primer, vladavina prava, poštovanje ljudskih prava i sloboda, snažne demokratske institucije itd. Informaciono-komunikacione tehnologije i inovacije tu svakako mogu da budu od značajne pomoći, ali ne mogu magično da nas izvedu na „zelenu granu”.

ML: Popularna tema u svetu danas su i kriptovalute. Kakvo je u Srbiji interesovanje na tom polju i koliko smo udaljeni od savremenih tokova u korišćenju kriptovaluta?
U Srbiji postoji relativno mala, ali dosta aktivna zajednica zainteresovana za kriptovalute i blockchain. Okupljaju se, razmenjuju ideje, eksperimentišu, osnivaju nove firme… UNDP u Srbiji, takođe, sprovodi jedanglobalno jedinstven projekat primene blockchain tehnologije za prekogranične finansijske transakcije. Deluje mi da su kriptovalute i blockchain tehnologija, kako globalno, tako i u Srbiji, još uvek u fazi dinamičnog razvoja i tek će pokazati svoj transformativni potencijal u godinama koje dolaze.

ML: Šta biste, za kraj, poručili studentima Ekonomskog fakulteta?
Hteo bih da vam se zahvalim na prilici za intervju i pozovem vas da ozbiljno počnete da razmišljate o temama koje smo pokrenuli. Uopšte nisu lake, a od ključnog su značaja za našu zajedničku budućnost.

INTERVJU VODIO: Ivan Radanović

Ocenite tekst: