Don Kihot je u penziji

Prvi sastanak svetskih eksperata povodom problema i mogućih načina rešavanja energetske krize održan je 5. marta 1998. godine u Austriji. Od tada, svake godine na ovaj dan obeležava se Svetski dan energetske efikasnosti. Energetska efikasnost podrazumeva korišćenje energije bez narušavanja komfora, standarda života, ekonomske aktivnosti i izazivanja klimatskih promena.



Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku procenjuje se da će se potrošnja energije na globalnom nivou povećati za 40% tokom naredne dve decenije, te je imperativ vlade svake zemlje sveta da sprovodi posebne mere kako bi se roba i usluge dobijale uz manje korišćenje energetskih resursa. Za našu zemlju ovo je posebno važno s obzirom na to da Srbija već sada troši dvostruko više energije od svetskog proseka, a čak šest puta više od nekih zemalja Evrope.

Energetska efikasnost i obnovljiva energija su dva stuba održive energije. Sprovođenje politike održive energije podrazumeva razne mere, ali jedan od najvažnijih koraka koji je naša zemlja napravila u tom pravcu čini izgradnja vetroparkova. Vetroparkovi se sastoje od međusobno povezanih vetrogeneratora koji su izloženi istom vetru i koji služe za stvaranje obnovljive energije.

Energija vetra korišćena je još od momenta kada su jedra prvi put postavljena na brodove. Bitnu ulogu imala je i u pokretanju vodenih pumpi i mehaničkog rada u mlinovima. Sa nastankom električne energije, vetrenjače se počinju upotrebljavati u svrhu njene proizvodnje, ali njihov značaj svakako je drastično porastao sa problemima zagađenja životne sredine. Međutim, očuvanje životne sredine nije jedini razlog rasta trenda upotrebe obnovljivih izvora energije. Opasnosti korišćenja nuklearne energije i iscrpljivanje rezervi fosilnih goriva takođe je izuzetno uticalo na potražnju za alternativnim izvorima energije.

S obzirom na veliki potencijal vetra u našoj zemlji, nije iznenađujuće da postoje brojni planirani projekti za izgradnju vetroparkova, a neki od njih su već započeti ili završeni.

Sprovođenje politike održive energije podrazumeva razne mere, ali jedan od najvažnijih koraka koji je naša zemlja napravila u tom pravcu čini izgradnja vetroparkova.

Čibuk 1, Alibunar i Vršac
Izgradnja vetroparka „Čibuk 1” koji se nalazi na 50 kilometra od Beograda trenutno predstavlja najveći projekat te vrste u Srbiji i na zapadnom Balkanu. Za izgradnju ovog parka koji će se sastojati od 57 vetroturbina odgovorna je kompanija General Electric, a ovaj projekat će proizvoditi električnu energiju za oko 113.000 domaćinstava, što će smanjiti emisije ugljen-dioksida za više od 370.000 tona. Srbija ima obavezu da do 2020. dostigne 27% proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, a pola od toga će se proizvoditi u vetroparku „Čibuk 1”. Završetak ovog projekta planiran je za 2019. godinu.

U Alibunaru trenutno je u toku izgradnja 21 vetrenjače koje će predstavljati drugi po redu vetropark u ovoj oblasti. Belgijska kompanija Elicio je već završila svoj prvi i manji projekat „Malibunar” čime je završena i počela sa radom treća elektrana koja koristi energiju vetra u Srbiji. Vetropark „Alibunar” bi trebalo da bude završen do kraja ove godine.

U okolini Vršca u toku je izgradnja trećeg vetroparka italijansko-srpske kompanije MK Fintel Wind pod nazivom „Košava”. Ova kompanija u vlasništvu ima već dva vetroparka – „Kula” u blizini Kule i još jedan u okolini Vršca pod nazivom „La Pikolina”. Izgradnja Košave odvijaće se u dve faze i finalno bi trebalo da ima 40 vetrenjača.

Šta još treba uraditi?
Pored navedenih vetroparkova, čiji su pozitivni efekti brojni, u planu su i mnogi drugi širom Srbije. Međutim, energija vetra nije jedini faktor koji doprinosi rešavanju problema energetske krize i stvaranju sistema održive energije. Potreban je fokus i na mnoge druge izvore obnovljive energije poput solarne energije, energije koja se proizvodi u hidroelektranama i termoelektranama, kao i rad na povećanju energetske efikasnosti zgrada. Koraci su napravljeni i u tom smeru kroz projekte poput izgradnje novog dela termoelektrane „Kostolac”, obnove hidroelektrane „Đerdap” i slično.

Važno je da svetski trendovi i ciljevi koji se postavljaju na globalnom nivou više nisu samo daleka budućnost za našu zemlju. Iako na ovom planu treba još puno raditi, sigurno je da se Srbija kreće ka ozbiljnijem korišćenju zelene energije.

AUTORKA: Tijana Ilić

Ocenite tekst: