Društvo bez države je moguće – Intervju sa Dejvidom Fridmanom

 

Prošlog meseca održana je velika godišnja konferencija „LibertyCon”, pri organizaciji „Evropski studenti za slobodu”. Sedma po redu, ove godine konferencija je održana u Beogradu, okupivši više stotina studenata iz celog sveta, dok su teme bile startap kompanije, legalizacija marihuane, kriptovalute, zaštita podataka na internetu i druge. Isprativši ovaj događaj, MonopolList je razgovarao sa vodećim govornikom konferencije – Dejvidom Fridmanom, ekonomistom, teoretičarom prava, sinom nobelovca Miltona Fridmana.


ML: Kada govorimo o akademskoj ekonomiji, sa kojom školom mišljenja se najviše poistovećujete, pored Vaše pozicije u političkoj teoriji?

Sa čikaškom školom ekonomije.

ML: Da li su Vam studije fizike, koje ste najpre završili, pomogle u shvatanju ekonomije i koliko?

Nisu puno. Međutim, omogućile su mi da se bavim ne-matematičkom ekonomijom a da ne budem optužen da se plašim matematike.

ML: Poznati ste kao teoretičar anarho-kapitalizma, prema kome je poželjno društvo bez vlade. Koje istorijsko društvo je funkcionisalo najbliže tom idealu?

Ne postoje savremeni primeri. Društvo Somalilenda, u severnoj Somaliji, imalo je tradicionalni sistem bez države, sa prilično dobro organizovanim sistemom za ostvarivanje prava i razrešenje sporova. Takođe, društvo srednjovekovnog Islanda iz vremena saga (10–13. veka) imalo je neke slične karakteristike. Postojao je jedinstveni zakonski kodeks i sudski sistem. Uprkos tome, većina međuljudskih sporova rešavana je van formalnih okvira, dok su ostvarivanje prava i prinuda vršeni potpuno privatno.

ML: Srbija je jedno od postsocijalističkih društava, bez duge demokratske tradicije i snažnih ekonomsko-političkih institucija. Koliko mislite da su ideali liberalnog, ili čak anarho-kapitalizma, ostvarivi u takvim okolnostima, kako u Srbiji tako i u regionu?

Ne vidim razlog da ne budu potpuno ostvarivi.

ML: Jedna od prednosti bitkoina i njemu sličnih kriptovaluta jeste to što ne postoji centralni autoritet koji bi doštampavanjem mogao da mu umanji vrednost. Druge prednosti odnose se na anonimnost i sigurnost transakcija. Koji su glavni nedostaci koji bi morali da se otklone kako bi ovaj način plaćanja bio univerzalno prihvaćen?

Pre svega, bitkoin nije baš anoniman. Postoje predlozi za uvođenje aranžmana kako bi bitkoin postao anonimniji, kao i predlozi za druge kriptovalute koje su dizajnirane da budu skoro potpuno anonimne.

Takođe, da bi potpuno zamenila konvencionalne valute, kriptovaluta bi morala da ima niske transakcione troškove. Nažalost, nisam dovoljno pažljivo pratio kriptovalute i skorije predloge za njihovo usavršavanje, da bih rekao koliko smo blizu ostvarenja svega toga.

Gubitak niskokvalifikovanih poslova usled širenja tehnologije je nemoguće izbeći.

ML: Koliko bi omasovljenje kriptovaluta moglo da umanji efikasnost monetarnih politika i poslovanje centralnih banaka širom sveta?

To je pitanje i efikasnosti i efektivnosti. Široka upotreba kriptovaluta može smanjiti sposobnost centralnih banaka da utiču na svoje ekonomije. Da li to rezultuje povećanju ili smanjenju ekonomske efikasnosti tih ekonomija zavisi od toga da li napori tih centralnih banaka, u proseku, čine stvari boljim ili lošijim.

ML: U kom pravcu bi inovacije mogle da se kreću u narednim decenijama tako da se promeni viđenje savremenog sveta? Koliko kriptovalute doprinose tom trendu?

Očigledno, kriptovalute su značajan faktor. Drugi važan činilac su posebne ekonomske zone koje se stvaraju. Ali, rast trenda enkripcije po javnom ključu mogao bi otežati kontrolu ekonomske aktivnosti od strane vlada.

ML: U narednim decenijama očekuje se da robotizacija preuzme dobar deo poslova niskokvalifikovanih radnika. Izvesno je da će zbog toga porasti rejting populističkih stranaka koje će obećavati borbu protiv ovog trenda, što će dalje stvoriti brojne geopolitičke probleme. Može li se ovakav ishod izbeći i kako?

Mislim da se povećana upotreba tehnoloških rešenja u pravcu smenjivanja niskokvalifikovane radne snage ne može sprečiti – to je proces koji se, na kraju krajeva, odvija sada već vekovima. Što je ekonomija fleksibilnija, a pogotovo tržište rada, manji će biti problem. To će biti problematično zemljama kao što su Nemačka ili Francuska, koje imaju preregulisana tržišta rada, zbog čega su i nefleksibilna, a još se i suočavaju sa prilivom imigranata. Ne znam dovoljno o Srbiji da bih procenio kakav će efekat ovaj trend imati. Koliko je lako započeti mali biznis, zapošljavati i otpuštati radnike? Odgovori na ta pitanja bi olakšala analizu.

ML: Jedno od mogućih rešenja za narastajuće promene je i univerzalni osnovni dohodak. Smatrate li da je to dobar pravac za redefinisanje uloge socijalne države koja postaje sve neefikasnija?

Ne.

ML: Za kraj, šta biste poručili studentima Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji će čitati ovaj intervju?

Nažalost, više toga nego što mogu reći u intervjuu. Puno mojih radova i predavanja se mogu naći na mojoj internet stranici davidfriedman.com.

INTERVJU VODIO: Ivan Radanović

Ocenite tekst: