Dva dinara druže

Krajem aprila mnogi od nas su ostali zatečeni dok su stojeći na kasama sa gomilom robe u rukama saznali da će robu moći da ponesu u kesama, samo ako ih plate. Da li se to opet trgovinski lanci bogate na našoj muci i nevolji? Navodno ne. Kako se to naša zemlja ekološki osvešćava?


U Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije odlučeno je da se zabrani prodaja tankih plastičnih kesa i otpočne naplata biorazgradivih, kako bi se potrošnja kesa po stanovniku smanjila na 90 do 2019. godine. Trenutna situacija je takva da naš prosečan građanin dnevno potroši 7 kesa, što bi na godišnjem nivou iznosilo 2.555 ovih ljupkih, teško razgradivih zagađivača naše okoline.

Kao pravi pioniri po pitanju smanjenja upotrebe kesa istakle su se „DM“ drogerije koje još od juna 2012. kupcima nude da pri kupovini u njihovim objektima izaberu trajnu pamučnu torbu. Ukoliko se ova torba pocepa ili ošteti, može se besplatno zameniti za novu. Pored toga, uveli su slogan „Bolje torba u ruci, nego kesa na grani” i naplaćivali velike plastične kese motivišući kupce da se odluče za ekološki prihvatljivije rešenje.

Među prvima je od 16. aprila naplatu kesa od po dva dinara primenila kompanija Delhaize Srbija u svojim „Shop&Go” prodavnicama. Njihovi kupci sa računima preko 1000 dinara su do 15. aprila, odnosno do isteka zaliha, dobijali besplatne pamučne cegere kao trajnu alternativu za plastične kese.

Trgovinski sektor procenjuje da se u Srbiji godišnje potroši oko 20 miliona evra za nabavku plastičnih kesa, a da se 30 do 40 odsto njih baci. Jedna kesa košta trgovca u proseku jedan dinar.

Kompanija Merkator-S u okviru koje posluju IDEA, RODA i Merkator hipermarketi, još uvek traži idealno rešenje za smanjivanje upotrebe kesa u skladu sa navikama potrošača.

U Univerexportu navode da su obične plastične kese odavno zamenili biorazgradivim, ali da smatraju da potrošači još uvek nisu spremni za ukidanje gratis kesa.

Na zapadu svašta novo

U Kaliforniji je na referendumu 2016. godine sa 53,27% izglasana zabrana distribucije plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu u prodavnicama namirnica, lekova i prodavnica u komšiluku. Uz to se zahteva naknada od najmanje 10 centi za kupce koji koriste cegere. U trgovinama u Velikoj Britaniji kupcima se od računa odbija 0,1 funta ukoliko ne žele kesu ili imaju svoju. Nemačka vlada je potpisala ugovor sa maloprodajnom industrijom ostavljajući kompanijama slobodan izbor pri određivanju cene plastičnih kesa.

Kompanije širom sveta koje proizvode cegere predlažu trgovcima da u svojoj ponudi imaju raznovrstan izbor atraktivnih cegera sa motivacionim ekološkim porukama koje bi potrošači kupili.

Kakve priče kase kriju?
Koliko je uzvišena vrsta, kupci, bila spremna na ovakve promene, najbolje znaju radnici sa druge strane kase koji su proteklih mesec dana svakodnevno ljubazno pitali da li poštovani želi kesu koja se naplaćuje dodatna dva dinara. Svakako je izražena voljnost za borbu za svoja osnovna prava na besplatne stvari. Mogli smo videti zastoje na kasama zbog individualnih protesta protiv dodatnih plaćanja, mogli smo čuti jasno izražavanje nezadovoljstva, čak i pozivanje menadžera da reaguju. Ipak, najveći broj kupaca iz prodavnica izlazi sa otprilike istim brojem plastičnih kesa kao i pre. Kako se tanke plastične kese za odvajanje voća i povrća još uvek nigde ne naplaćuju, naglo se povećao njihov promet na pokretnim trakama. Na kraju, mogli smo videti i poneki stidljivi ceger u moru galame i sveopšte svesti o tome koliko je zaista zaštita životne sredine ovde bitna.

Kuda moje kese lete?
Laka plastična kesa će graciozno otplesati nošena vetrom iz kanti, kontejnera, kamiona za smeće, čak i deponija i na ovaj način prevaliti nekad velike udaljenosti preko kopna. Često se njihov put ne zaustavlja dok ne dođu u dodir sa nekom vodenom površinom, recimo rekom ili okeanom. U takvim slučajevima ovakva priča dobija dramatičan ishod gde se nerazgradiva kesa rastvara na manje delove i ispušta toksine. Konzumacijom od strane riba, kornjača, kitova, ti toksini pronalaze svoj put do lanca ishrane. Plastične kese danas nose prestižno drugo mesto među najsmrtonosnijim pretnjama morskim kornjačama, pticama i morskim sisarima, dodeljeno od strane Centra za ekološko obrazovanje (Center for Environmental Education). Budite slobodni da se zapitate da li ste ikad „pojeli neku kesu”, da li ste ikad nemarno ugrozili neku životinju i da li je možda danas ipak pravi dan da bez srama prošetate taj ceger do obližnjeg marketa.

AUTORKA: Sara Jovanović

Ocenite tekst: