Ekonomija Buridanovog magarca

Još jedna godina privrednog mesečarenja sa svim važnim i nezatvorenim pitanjima je na izmaku, a već se iza novogodišnje jelke nazire nova središnja dnevnopolitička razbibriga – promena Ustava.


Ustav jedne države, svi znamo, najznačajniji je pravni dokument kojim se uokviruje njen društveni poredak. Njegovo valjano uspostavljanje i sprovođenje razumna je pretpostavka za postojanje bilo kakvog dobro uređenog sistema.

Sve do XVII veka, Engleska nije ni po čemu bila posebna ili superiorna u Evropi. Međutim, u tom veku dolazi do bitnih istorijskih prekretnica. Londonskim mirom 1604. godine, pobeđuje u Anglo-španskom ratu, preuzima vodeću poziciju na Atlantiku, te se kao nova kolonijalna sila ubrzano bogati. Decenijama, nastajale su i jačale brojne društvene grupe (baroni, trgovci i dr), međusobno se takmičeći u borbi za uticaj i resurse, a zajedno suprotstavljajući se apsolutizmu monarha. Bujajući antagonizmi eskaliraju građanskim ratom (1642–1651) i Slavnom revolucijom (1688), događajima nakon kojih monarhija biva zauvek premeštena u parlamentarne okvire nadležnosti. Rivalstvo među društvenim koalicijama nije prestalo, a kroz parlament se uvode zakoni kojima jedna drugu onemogućavaju da prisvoje preveliku vlast i zloupotrebe je. U ambijentu koji se uspostavljao, nastaju prve instinski inkluzivne institucije, koje štite vlasnička prava, slobodno domaće tržište i sl. Džejms Vat, simbol industrijske revolucije, pisao je 1775. godine pismo ocu u kome se hvali sticanjem svojinskih prava nad parnom mašinom, odnosno patentom, u narednih dvadeset i pet godina.

Pouka ove priče je jasna. Novine u tehnologiji i organizaciji, bez kojih nema rasta produktivnosti a pogotovo održivog privrednog rasta, očekivana su posledica poslovanja u stabilnim uslovima. Tu stabilnost pružaju institucije koje štite prava ugovornih strana i efikasno dele pravdu, kroz izvesnost sudskih ishoda.

U zemlji gde čak ni fizička egzistencija imovine nije garantovana, ove ideje zvuče kao svojevrsni science fiction.

Trenutni Ustav Srbije iz 2006, prema mišljenju pravnika, odlikuju takve nedoslednosti da se cela stvar graniči sa apsurdom. Činjenice koje možda najviše uznemiruju jesu to da je Ustav donet u žurbi, bez javne rasprave i da ni stručna, a kamoli šira javnost, nije imala uvid u nacrt njegovog predloga. Ono što pomenutu granicu možda i premašuje jeste činjenica da su poslanici u Skupštini videli tekst predloga prvi put – obratiti pažnju – dva sata pre njegovog izglasavanja. Budući da je predlog usvojen jednoglasno, to očito nije predstavljalo problem.

Niz spektakularnih poteza nastavlja se donošenjem odluke da se referendum, umesto jedan dan, održava dva dana, potom suspendovanjem pravila medijske tišine pre i tokom glasanja i njegovom zamenom kampanjom koja mami na glasanje i – da se oni koji misle da stvar ne može biti gora prevare – sprečavanjem gotovo milion stanovnika južne autonomne pokrajine da glasaju, iako se čuvena preambula Ustava tiče najviše tih ljudi.

Struka takođe ističe da, osim protokolarnih manjkavosti, Ustav odlikuje i sadržinska aljkavost. Naime, mnogi članovi međusobno su konfliktni, pisani nedovoljno stručnim jezikom itd, na šta je ukazala i Venecijanska komisija. Kojim čudom bi se iz nepreciznih ustavnih mogle izvesti precizne zakonske odredbe?

Srbija, prema Indeksu međunarodne konkurentnosti (World Economic Forum, 2017), od 137 zemalja zauzima stidljivo 78. mesto. Međutim, na polju institucija, po 10 od 21 pokazatelja, Srbija nije ni u prvih sto mesta. Najsumornije stanje jeste na polju zaštite prava manjinskih akcionara (132), regulativnog opterećenja poslovanja (122) i zaštite svojinskih prava (124). Kao krunisani lideri u regionu, našli smo se iza Albanije, ali smo, utehe radi, pretekli Keniju, Namibiju i Tadžikistan.

U ovoj korpi pokazatelja najbolje stojimo po pitanju zaštite investitora (66), sa čime bi se radnici u Juri ili Fijat automobilima Srbije zasigurno složili.

Komplikovana institucionalna matrica, suvišna regulativa i simbioza različitih grana vlasti na mnogo načina utiču na tržišne ishode. Jedan od ishoda takvih nepovoljnih okolnosti ostaće promovisanje niske cene rada i visoke državne pomoći kao glavnih komparativnih prednosti nacionalne privrede.

Pri pisanju i usvajanju novog Ustava, najavljenom za narednu godinu, možda najvažnije je ne prenebregnuti ekonomske posledice njegovih odredbi. Iako je opšte osećanje u društvu još uvek – premda ne sasvim bezrazložno – opterećeno politikom, morali bismo imati u vidu da je brz i održiv privredni razvoj prioritet. Trenutno, naš razvoj ovi epiteti ne odlikuju.

Smatranje ustajalih dnevnopolitičkih tema važnijim od uspostavljanja pravnog temelja za efikasne zakone, kao osnove dobrog poslovanja, naznaka je dublje društvene konfuzije i nedostatka razvojne vizije. Ipak, već se danas može naslutiti da će gro društvene pažnje biti usmereno na problematičnu preambulu o autonomnoj pokrajini.

To predstavlja opasnu mogućnost da se još jedna prilika nepovratno propusti.

AUTOR: Ivan Radanović

Ocenite tekst: