Ekonomija jedne tragedije

Leta 2011. godine, mirni protesti protiv predsednika Bašar al-Asada pretvorili su se u građanski rat kada je sirijska vlada, navodno, primenila prekomernu silu na demonstrante. Situacija se pogoršala kada su se i druge zemlje umešale radi spostvenih interesa. Koje su ekonomske posledice ovog sukoba koji još uvek traje?


Kako bi se na prethodno pitanje dobio odgovor, pretprošle godine Svetska banka je objavila studiju pod nazivom „Ratni danak” (The Toll of War: The Economic and Social Consequences of the Conflict in Syria), u kojoj se procenjuju socio-ekonomske posledice sirijskog sukoba. U nastavku će biti prikazani njeni najvažniji uvidi. Problem je što se dosta podataka, zbog nedostupnosti, bazira na procenama, ali one nam svakako daju dobar uvid u to kako ratno razaranje utiče na jednu ekonomiju.

Uoči „arapskog proleća”
Uoči nemira 2011. godine Sirija je, sa BDP-om od oko 60 milijardi američkih dolara i populacijom od oko 21 miliona, bila brzorastuća zemlja srednje-nižeg dohotka, uporediva sa svojim susedima. Đini koeficijent u iznosu od 32,7 nalazio se blizu regionalnog proseka, ali stopa učešća radne snage bila je najniža na svetu, prvenstveno zbog opadajućeg udela ženskog stanovništva u ekonomskim aktivnostima. Nezadovoljstvo političkom situacijom raslo je, između ostalog, zbog visokog nivoa korupcije. Ocene o slobodi udruživanja, govora i verovanja bile su niske, čak, i u poređenju sa drugim zemljama Bliskog istoka i Severne Afrike. Posmatrajući agregatne ekonomske parametre, sirijska ekonomija se poboljšavala. Od 2000. do 2010. godine, realni BDP je rastao u proseku oko 4% godišnje, i to skoro u celosti zbog rasta u nenaftnim sektorima, što ukazuje na poželjnu ekonomsku diversifikaciju. Inflacija je prosečno iznosila oko pet odsto.

Ekonomija u brojkama
Prema citiranoj studiji, kontrafaktualnim poređenjem BDP-a – u slučaju da nije došlo do krize i potom do rata, sa stvarno ostvarenom proizvodnjom – dolazi se do podatka da kumulativni rast proizvodnje od 2011. do 2016. godine iznosi 226 milijardi dolara. To je preko tri puta više od vrednosti BDP-a u 2010. godini. Procentualno, procenjeno je da pad sirijskog BDP-a u prvih pet godina rata iznosi dramatičnih 63 procenta.

Procenjuje se da je, tokom osmogodišnjeg sukoba, više od pola miliona osoba ubijeno ili nestalo.

Tokom ovog perioda, izvoz je smanjen za skoro 100% zbog međunarodnih sankcija i ostalih disrupcija izazvanih sukobom. Procenjuje se da je deficit tekućeg računa u 2016. godini iznosio više od četvrtine BDP-a, što je neverovatno povećanje u odnosu na 0,7% u 2010. godini. Jaz se sve više finansirao povlačenjem deviznih rezervi, što je dovelo do njihovog drastičnog pada, sa skoro 21 milijarde dolara 2010. na manje od jedne milijarde 2015. U isto vreme, fiskalni prihodi su opali sa skoro četvrtine BDP-a na manje od tri odsto. To je, uglavnom, zbog gubitaka u poreskim i prihodima od nafte, kolapsa međunarodne trgovine zbog sankcija, rastuće neformalne ekonomije i slabog kapaciteta administrativnog prikupljanja poreza. Kao odgovor na ovaj manjak, državna potrošnja je smanjena (posebno kapitalni izdaci), ali te mere nisu bile dovoljne da nadoknade pad prihoda. Kao rezultat, bruto javni dug porastao je sa 30% na zapanjujućih 150% BDP-a. Udeo naftnih prihoda u BDP-u je u istom periodu pao skoro 100%, dok se nenaftna ekonomija prepolovila zbog razorene infrastrukture, ograničenog pristupa gorivu i električnoj energiji, niskog poslovnog poverenja i ometanja trgovine. Poljoprivredna proizvodnja je, takođe, obeležila značajne gubitke kao rezultat oštećenja sistema za navodnjavanje, nedostatka radne snage i inputa kao što su seme, đubriva i gorivo. Najveće kontrakcije ekonomske aktivnosti desile su se 2012. i 2013, u iznosu od oko 30% tokom obe godine, kako se borba intenzivirala i širila zemljom. Od početka sukoba, radna mesta su nestajala procenjenom dinamikom od oko pola miliona godišnje u proseku, između 2010. i 2015. godine. Tri od četiri radno sposobna Sirijca nisu uključena u bilo kakvo generisanje ekonomske vrednosti. Skoro tri miliona je nezaposleno, a šest miliona neaktivno. Nezaposlenost među mladima dostigla je 78% u 2015. godini. Suočavajući se sa rastućim fiskalnim problemom, sirijska vlada je drastično smanjila subvencije. Cene loživog ulja povećale su se deset puta 2011–2015. godine. Što se tiče cena osnovnih životnih namirnica – pirinča i šećera – one su se u istom periodu duplirale. Procenjuje se da oko šest od deset Sirijaca danas živi u ekstremnom siromaštvu.

Uzroci ekonomskog opadanja
U svojoj studiji, Svetska banka je izvršila i nekoliko simulacija koje pomažu boljem razumevanju uticaja svih aspekata rata na ekonomiju Sirije. U slučaju da se tokom sukoba uništavao isključivo fizički kapital, po istoj stopi, bez ostalih efekata, njegovi uticaji na dohodak i blagostanje bili bi relativno ograničeni.

Najveće kontrakcije ekonomske aktivnosti dogodile su se 2012. i 2013, kada je BDP opao za 29, odnosno 32 procenta.

Po ovom scenariju materijalnog razaranja, koji isključuje ljudske gubitke, migracije i ekonomsku dezorganizaciju, tokom 2017. godine kumulativni gubici u bruto domaćem proizvodu bi iznosili samo 5% stvarnih gubitaka. Tako bi investicije ostale realtivno elastične, a uništeni kapital bi se izgradio srazmerno brzo. Kada neka prirodna katastrofa razori materijalni fond ekonomije sa tržištima koja dobro funkcionišu, oporavak kapitalnog stoka je ubrzan a uticaji nisu trajni. Građanski ratovi su drugačiji: žrtve, demografska kretanja i niži investicioni prinosi deo su štete nanete fizičkom kapitalu. Kao rezultat, efektivni gubici usled fizičke štete kapitala su izraženiji i mogu se zadržati u budućnosti po mnogo većim stopama od prirodnih katastrofa.

Iako je direktan ekonomski uticaj ljudskih žrtava uporediv sa rezultatima prethodnog scenarija, ovaj uticaj je mnogo trajniji. Simulacija slučaja u kome konflikt dovodi samo do smrtnih ishoda pokazuje da su promene u BDP-u uporedive sa slučajem kapitalnog razaranja: u obe prilike, pad BDP-a tokom aktivnih godina sukoba ostaje manji od 5% u odnosu na predratni nivo. Međutim, iza ove sličnosti leži velika razlika: ljudski gubici su glavni pokretači migracija, oni upravo dovode do masovnog iseljavanja Sirijaca, dok uništenje kapitala ne. Simulacije pokazaju da se više od dve trećine emigracija mogu pripisati faktorima vezanim za nesreće. Činioci vezani za bezbednost dominiraju nad ekonomskim razlozima u objašnjavanju migracionih obrazaca: ljudi se sele da bi imali bolji kvalitet života, ali bolji kvalitet života je u velikoj meri vezan za manju verovatnoću da budu ubijeni u ovom slučaju, a ne u višim prihodima. Prema baznom scenariju koji je predviđao završetak rata 2017. godine, procenjuje se da bi samo šestina ukupnih gubitaka BDP-a, nastalih u periodu od 2011. do 2031. godine, mogla da se pripiše aktivnim godinama sukoba, a ostatak posleratnom periodu. Ove procene dovode do pitanja: odakle najveći deo uticaja na ekonomiju proizlazi ako ne iz materijalnog razaranja i ljudskih žrtava?

Potiče upravo iz poremećaja u načinu na koji se organizuje ekonomska aktivnost. Sukob ne samo da uništava proizvodne faktore već sprečava i povezanost ljudi, smanjuje njihov podsticaj za produktivne aktivnosti i razbija ekonomske mreže i lance snabdevanja. Prema ovom scenariju, koji predviđa isključivo ekonomsku dezorganizaciju, u 2017. godini kumulativni gubici BDP-a bi premašili one predviđene prethodnim simulacijama, čak, 20 puta, u oba slučaja. Ovi rezultati sugerišu da povratak izgubljenog kapitala, sâm po sebi, ne bi bio dovoljan da se ekonomija vrati na nivo pre rata ako se institucionalni i organizacioni izazovi ne rešavaju istovremeno. Bez obzira na izvor finansiranja, jačanje javnih investicija bez sveobuhvatnog pristupa dovelo bi do daljeg zahtevanja rente i kronizma, što su upravo i bili važni faktori koji su doprineli početku protesta. Sledi da oporavak i rekonstrukcija nikako nisu inženjersko pitanje, već da je ovo pitanje pre svega ekonomsko i socijalno, gde srž čini motivacija građana Sirije.

Kako bi oporavak mogao da izgleda?
Da bi se pružila procena mogućih putanja oporavka, analiza Svetske banke je koristila scenarije koji su uzimali u obzir moguće godine završetka rata. To uključuje bazu, gde se sukob završava u šestoj godini, i dva alternativna scenarija, u kojima se sukob završava u desetoj godini ili u daljoj budućnosti. U sva tri slučaja, upotrebljavaju se: destrukcija kapitala, broj žrtava i dezorganizacioni šokovi. U skladu s tim, u osnovi, BDP se oporavlja za oko 20 procentnih poena (kao udeo u BDP-u pre konflikta) u roku od četiri godine nakon završetka rata. U poređenju sa tim, BDP će nastaviti da se pogoršava ako se sukob ne završi u bliskoj budućnosti. U oba alternativna scenarija Svetske banke, sukob će i dalje biti razoran po zemlju.

Do 2016. godine, deficit tekućeg računa povećao se, čak, 40 puta, dok je doprinos naftne proizvodnje sirijskom BDP-u opao za 93 procenta.

Da se rat završio 2017. godine, ukupan gubitak BDP-a (računajući od početka sukoba) bi 2031. godine dostigao skoro osam puta veću vrednost predratnog BDP-a. Pošto konflikt i dalje traje, ovaj odnos bi mogao biti i 13 puta veći. Simulacije takođe pokazuju da se iseljavanje udvostručuje između 2017. i 2021. godine. Dakle, rast broja migranata i prisilno raseljenih lica neće prestati dokle god postoji sukob. Stopa razaranja je u padu, jer je konflikt geografski ograničen, migracija odvodi radnu snagu u regione koji nisu pogođeni sukobom, a kapitalni fond postiže stabilan nivo sa novim odnosima šteta i ulaganja. Kao rezultat toga, ekonomija se približava novoj ravnoteži.

Ove simulacije takođe pokazuju da bi se iseljavanje moglo udvostručiti između 2017. i 2021. godine, u slučaju nastavka sukoba. Ovi rezultati ne obuhvataju mnoge druge komplikacije vezane za ekonomske politike. Dodavanje ovih faktora samo bi ojačalo glavne nalaze izveštaja: što duže traje sukob, biće izraženiji razdor u sirijskom društvu, što će otežati izgradnju efikasnih institucija i ekonomskih mehanizama, što bi trebalo da dovede do oporavka.

AUTORKA: Bojana Nešković

Ocenite tekst: