Ekonomija klimatskih promena

Ovogodišnja Nobelova nagrada, odnosno Nagrada švedske Riksbanke za ekonomiju u znak sećanja na Alfreda Nobela, pripala je ekonomistima Vilijamu Nordaosu i Polu Romeru. Nagrada je dodeljena za integraciju klimatskih promena i tehnoloških inovacija u dugoročnu makroekonomsku analizu.


Pol Romer je profesor na Njujorškom univerzitetu, dok je Nordaos (Nordhaus) redovni profesor na Jejlu. Ideje se, prema Romeru, razlikuju od ostalih proizvoda i treba ih tretirati na poseban način kako bi se razvile na tržištu. Doprinos ovog dvojca pruža nam osvrt na fundamentalne uzroke i posledice tehnoloških inovacija i klimatskih promena.

Romerova teorija razvoja
Ekonomija se bavi upravljanjem oskudnim resursima, a priroda postavlja ograničenja ekonomskom rastu. Jedan od ključnih pokretača rasta predstavljaju tehnološke promene. Romer je pokazao kako znanje, koje opredeljuje kako se suočavamo sa prirodnim ograničenjima, može da bude pokretač dugoročnog rasta. Novo znanje, kreirano kroz istraživanje i razvoj, može povoljno uticati na preduzetnike i inovatore svuda u svetu. Međutim, tržišta nedovoljno nagrađuju kreatore novog znanja za njihove doprinose. Pored toga, tržišni podsticaji za istraživanje i razvoj dolaze u formi monopolskih profita, što je neadekvatan benefit.

Romer zaključuje da će neregulisana tržišta načiniti tehnološku promenu, ali će biti nedovoljno aktivnosti istraživanja i razvoja i, samim tim, novih dobara. To znači da je potrebna državna intervencija u formi subvencija za aktivnosti istraživanja i razvoja i patentna regulacija.

Prethodna makroekonomska istraživanja su isticala na to da su tehnološke inovacije primarni pokretač ekonomskog rasta, ali nije modelirano kako ekonomske odluke i tržišni uslovi dovode do kreacije novih tehnologija. Romer se bavio ovim problemom i rešio ga tako što je pokazao kako ekonomske snage utiču na firme da kreiraju nove ideje i inovacije. Rešenje koje je on objavio predstavlja doprinos endogenim teorijama rasta. Ranih 80-ih godina, još kao doktorand, Romer je razvijao teoriju endogenog rasta, gde tehnološki napredak ne dolazi samo iz eksternih izvora, kao što su predviđali raniji modeli. Romerovi nalazi nam omogućavaju da bolje razumemo koji tržišni uslovi podstiču stvaranje novih ideja za razvoj profitabilnih tehnologija. Njegov rad nam pomaže da dizajniramo institucije i politike koje mogu da ubrzaju ljudski razvoj. Romerovo najveće dostignuće je to što je pokazao kako ideje koje utiču na kreiranje novih tehnologija mogu biti razvijene u tržišnoj ekonomiji.

Doprinos Nordaosa
Vilijam Nordaos je dao doprinos u mnogim oblastima, pre svega u teoriji ekonomske politike. On se kroz metod teorije igara bavi povezanošću ekonomije i klimatskih promena, analizom interakcije između društva i prirode. Nordaos je počeo da radi na ovome još 70-ih godina i bio je izrazito zabrinut kako ekonomija može da utiče na klimatske promene. Devedesetih godina bio je prvi koji je kreirao integrisani model kvantitativne prirode koji je opisivao „globalnu igru” između ekonomije i klime. Njegov model uključuje teorije i empirijske rezultate iz oblasti fizike, hemije i ekonomije. Često se koristi za ispitivanje posledica intervencija koje se tiču klimatskih promena. U poslednjih sto godina, globalna ekonomija je rasla po visokim stopama, što pre toga nije bio slučaj. Rast varira od zemlje do zemlje, pa se postavlja pitanje šta su pokretači rasta. Nordaos ne gleda na prirodu kao na ograničenje ljudske aktivnosti, već kao na nešto na šta se ekonomskom aktivnošću može uticati.

Oba nobelovca ističu efekte prelivanja na društvo, koji su posledica onoga što nije uzeto u obzir prilikom donošenja odluka od strane individualnih inovatora ili zagađivača. Ekonomisti često govore o ovoj vrsti efekata prelivanja kao eksternalijama. Eksternalije koje su izučavali Romer i Nordaos imaju dugoročne posledice. Njihovi radovi daju argumente u prilog državnoj intervenciji. Zbog doprinosa razvoju teorije rasta, Nobelovu nagradu za ekonomiju je 1977. godine dobio Robert Solou. Prema Romeru, dominantna teorija u to vreme mogla je da objasni mnoge odlike ekonomskog rasta, ali nije mogla različite i trajne razlike u stopama rasta. Model koji je Solou postavio predviđa da siromašnije zemlje treba da rastu i brzo uhvate korak sa razvijenim zemljama. U ovom modelu, ekonomija raste akumulirajući fizički kapital. Nordaos je želeo da razvije model u kome će okvir za ispitivanje biti analiza troškova i koristi. Kao i Romer, proširio je Pomenuti model rasta značajnim setom efekata prelivanja, kao što je globalno zagrevanje usled emisije gasova. U ovom slučaju, relevantna prelivanja su negativna (negativne eksternalije). Pošto je ovakav pristup multidisciplinaran, globalna analiza klimatskih promena zahteva i integrisani pristup u kom društvo i priroda dinamički međusobno reaguju. Prema Nordaosovom pristupu, najefektivniji način da se reše problemi izazvani emisijom gasova bili bi globalna šema poreza koja bi bila nametnuta svim zemljama. Ovaj predlog se zasniva na rezultatu formulisanom od strane Artura Pigua 20-ih godina, koji kaže da svaki emiter zagađenja mora platiti društveni trošak štete. Globalni sistem koji predlaže Nordaos u stvari bi radio isti posao. Nordaos je dokazao da je najbolje rešenje uvođenje poreza za emisiju ugljen-dioksida na globalnom nivou, da bi se suzbili problemi efekta staklene bašte.

AUTORKA: Slađana Tokić

Ocenite tekst: