Ekonomija spašava živote

Večito studentsko pitanje glasi: „Zašto ovo učim i da li će mi trebati u životu?ˮ Ovaj tekst na to odgovara i ekonomiju sagledava iz potpuno drugačije perspektive, one najbitnije: zdravstvene.


Novac je osmišljen kako bi se razmena dobara i usluga pojednostavila, minimizacijom transakcionih troškova. Tako su monete postale efikasan način funkcionisanja tržišta. Međutim, određenim tržištima sa posebnim svojstvima cenovni mehanizam ne pomaže da dođu do optimalne alokacije resursa. Upravo se teorija uparivanja bavi ovom problematikom.

Teoriju uparivanja koncipirao je američki ekonomista, nobelovac Lojd Šepli (Shapley) svojim algoritmom odloženog prihvatanja, koji je objasnio na primeru bračnih parova. Naime, svaki muškarac poslao bi ponudu ženi koju preferira. Žene bi zadržale samo jednu, za njih najbolju ponudu, dok bi ostale ponude (muškarce) odbacile. Nakon toga, muškarci koji nisu izabrani u „prvom kruguˮ šalju ponude ženama rangiranim na drugom mestu. Potom žene ponovo čuvaju jednu ponudu, dok ostale odbijaju i tako dalje. Proces se završava kada svaki muškarac dobije ženu. Tada je postignuta stabilna ili Paretova efikasnost, jer nijedna strana ne može da poboljša svoj položaj daljom razmenom.

Primena u medicini
Šeplijev kolega Alvin Rot (Roth) i Dejvid Gejl (Gale) prvi su uvideli primenu ovog algoritma kod raspoređivanja pacijenata u bolnice, ali su uočili da strana koja odgovara, potvrdno ili odrično (u ovom slučaju bolnice), ima blagu prednost i izlazi zadovoljnija rezultatom. Takođe, uvideo je i nemogućnost modela da odgovori na zahteve da parovi koji to žele budu smešteni u istoj bolnici. Kao posledica ovih nedostataka, Rot je izmenio algoritam za potrebe razmeštanja. Najhumanija, samim tim i najvažnija praktična uloga modifikovanog Gejl–Rotovog algoritma, jeste kod transplantacije bubrega. U prethodnim primerima obe strane imaju preferencije – dok se ovde radi o jednostranom uparivanju.

Ekonomska teorija iznedrila je koncept uparivanja donatora i pacijenata, čija je primena u transplantaciji organa do sada spasila mnoge živote.

Dakle, donatori bez preferencija, sa jedne, i primaoci sa preferencijama, sa druge strane. Kao i kod bračnih parova, proces započinje kada pacijenti dobiju ponude za bubreg na koje odgovaraju potvrdno, jer im sama ličnost donatora nije važna. Bitna napomena je da donator i pacijent moraju imati kompatibilne krvne grupe. Suština algoritma je da omogućava povezivanje donatora sa drugim pacijentima, kojima u početku nije bio namenjen njihov bubreg. Ukoliko se u prvom koraku ispostavi da par donator–pacijent ne može da se spoji, a da istovremeno postoji još jedan par sa istim problemom, događa se ključna stvar. Tada se donatori zamenjuju i oba pacijenta dobijaju dugo očekivani bubreg. Upravo je to najbitnija promena do koje je došlo, jer bi u prošlosti donatore slali kući ukoliko ne bi bili kompatibilni sa pacijentom. Sistem bubrežne razmene napredovao je i danas je sposoban da vrši alokaciju u kojoj učestvuje mnogo više parova istovremeno. Tako se pravi čitav lanac donatora i pacijenata, poznatiji kao domino efekat.

Izazovi u budućnosti
Pretpostavka algoritma je da se dve (ili više) transplantacija obavljaju istovremeno, kako ne bi dolazilo do prekidanja procesa zbog mogućeg odlaska ili povlačenja jednog donatora. Jedno od mogućih rešenja jeste NEAD (non simultaneous chains and dominos) razmena, koja poslednjeg donatora u nizu ne povezuje sa pacijentom, već ga koristi kao inicijatora novih lanaca parova. Njegova uloga jeste da napravi „mostˮ između novih pacijenata i donatora, kako bi se razmena nesmetano obavljala i u narednom periodu. U zemljama gde je ovaj sistem razvijen neophodna je koordinacija između različitih medicinskih ustanova i centara, što podrazumeva jednu, centralnu bazu podataka, kao i razmenu pacijenata, što može biti prilično zahtevno i u logističkom i u finansijskom smislu. Osim toga, nekada su neophodni dodatni motivi kako bi se ambulante odlučile za ovakvu vrstu transplantacije, imajući u vidu činjenicu da su pojedinačne mnogo jednostavnije.

Uspeh
Holandija je 2005. prva primenila ovu koncepciju i usvojila je kao nacionalni program. Nedugo zatim, 2010. godine SAD su primenile ovaj program. Statističari smatraju da će u narednom periodu američko društvo dostići impozantnu brojku od hiljadu do dve hiljade transplantacija godišnje. Osim toga, ostvarene su i uštede u iznosu od 750 miliona dolara, zbog smanjena troškova dijalize. Kanada se još uvek nalazi u

početnoj fazi te je rano donositi bilo kakve zaključke. Pouzdan je podatak da je do sada urađeno između 150 i 200 transplantacija. Poređenja radi, u Srbiji je prošle godine obavljeno svega petnaest, a liste čekanja se povećavaju svake godine. Donatora fali, a veliko je pitanje da li će novi zakon o transplantaciji organa uspeti da njihov broj poveća.

AUTOR: Vojin Rodić

Ocenite tekst: