Ekonomisti na dijeti

Usled brzog razvoja tehnologije, sve je jeftinije proizvoditi mnoge prehrambene proizvode, poput onih životinjskog porekla. Često se vode rasprave o tome da li je potrošnja ovih proizvoda neefikasna i postavlja se pitanje – kakve su ekonomske posledice njihove smanjene upotrebe?


Globalna ekonomija jača, a i u 2018. godini očekuje se rast. I ovaj put, potrošači će ispitati svoje prioritete i odluke koje donose u kupovini. Vekovima unazad, različiti narodi i religije izbegavali su konzumiranje određene hrane i ograničili upotrebu određenih proizvoda, npr. onih životinjskog porekla. Od 1998. do 2003, ukupna prodaja vegetarijanskih proizvoda porasla je za 111,3%. Koje bi ekonomske olakšice, i za koga, proistekle iz smanjene potrošnje proizvoda kao što je meso?

Ko jede više?              
Ekonomisti i ekolozi ukazuju na to da životinjska agrikultura dovodi do mnogih troškova. Kao dokaz tome, Američki departman za agrikulturu pružio je podatke o efikasnosti proizvodnje različitih proizvoda, kao što su kikiriki, kukuruz, pšenica, soja i proizvodi životinjskog porekla. Pokazano je da životinje utroše šest puta više proteina nego što daju. Ne postavlja se samo pitanje kolika je stopa po kojoj organizam pretvara inpute u nutrijente, nego relativni trošak proizvodnje tih nutrijenata. Poređenje pokazuje da je jeftinije dobiti nutrijente iz biljaka nego od proizvoda životinjskog porekla. Studija rađena u Finskoj konstruiše model koji otkriva da bi povećan broj vegetarijanaca smanjio potrebu za obradivom zemljom i doveo do pozitivnih promena po okruženje, kao što je smanjenje emisije štetnih gasova. Striktna veganska ili vegetarijanska ishrana zahteva više zemlje nego ona koja uključuje utrošak mesa. Međutim, većina proizvoda koji se uzgajaju prolazi kroz različite procese, dok jedno parče mesa ne zahteva veliki broj procesa da bi stigao do krajnjeg potrošača. Upoređujući količine, a gledano po ceni proteina, svi usevi navedenih biljaka su jeftiniji od svinjetine, govedine ili mleka.

U ekstremnom scenariju, ogroman prelaz sa mesne na vegetarijansku ishranu mogao bi dovesti do smanjene tražnje za kukuruzom. U ovom slučaju, cena kukuruza bi pala za 172%, a proizvodnja bi opala za 81%. Farmeri bi morali da proizvode mnogo manje kukuruza, a moglo bi se očekivati i da cena soje i pšenice padne. Uzgajivači stoke bi takođe ispali iz posla. Kada potrošnja stoke opadne za 1%, cena kukuruza pada za 2%, a proizvodnja opada za 0,81%. Masovni prelaz na vegetarijanstvo bi učinio poljoprivrednu proizvodnju mnogo manje profitabilnom. Koliko su potrošači spremni da se odreknu mesa? Prema istraživanjima u SAD, meso je jedna od najbitnijih kategorija u ljudskoj ishrani.

Odgovor na pitanje zašto su studije protivrečne jeste sâm pogled ekonomista na to da li su zabrinuti za troškove zdravstvenih implikacija usled nezdrave ishrane ili se samo osvrću na ekonomsku efikasnost proizvodnje nutrijenata.

(Pa)šteta da se baci
Cena nezdravih proizvoda konstantno opada, a može se uočiti pozitivna korelacija između konzumiranja zdrave hrane i trošenja više novca. Kako zdrava dijeta dovodi do ekonomskih koristi? Dolazi do veće produktivnosti i dužeg životnog veka. U ekonomijama koje se razvijaju, teret troškova prouzrokovan lošom ishranom preti ekonomskom rastu i povećanom riziku globalne recesije. Zbog visokih troškova zdravstvene zaštite po glavi stanovnika, država kao što su SAD sačuvala bi 180 milijardi dolara ako bi pratila preporučene zdravstvene savete, i 250 milijardi ako bi prestala da koristi proizvode životinjskog porekla.
Interesantan primer povezanosti nezdrave ishrane i implikacija na zdravlje pruža nam uvid u ne tako lepu istoriju Kube. Početkom devedesetih dolazi do raspada SSSR-a, što Kubu dovodi do gubitka 80% uvoza i izvoza iz ove zemlje, a BDP opada za 34%. Uvoz nafte iz Sovjetskog Saveza, koja je bila drugi najveći izvozni proizvod (zbog reizvoza koji je vršila), smanjio se na 10% onog pre krize. Efekat se osetio odmah. Industrija i transport su bili paralizovani. Kubanci su preko noći postali „virtuelni vegani”, a zemlja se borila da preživi. Proizvodi kao što su meso i mleko nisu mogli da se nađu u kupovini. Zavisili su od hrane koju su mogli da zasade, a nakon kolapsa transportnog sistema više su pešačili. Smrt uzrokovana kardiovaskularnim bolestima opala je za trećinu, a stopa obolelih od dijabetesa se smanjila za 50%. Nakon oporavka Kubanci su počeli da jedu još više nego pre ekonomskog problema. Mnoge bolesti su se vratile, a do 2002. smrtnost se vratila na brojku koja je postojala pre krize.

Trend ili nešto više?
U Arizoni i Kaliforniji je od 2006. godine ilegalno držanje svinja u malim kavezima. Mnoge kompanije, poput Burger Kinga koji kupuje jaja isključivo od farmera koji kokoške ne drže u kavezima, odlučile su da se pridruže borbi za humanije uslove uzgoja životinja. Nije više reč samo o smanjenoj tražnji za proizvodima životinjskog porekla, već i o tražnji za čistijom, organskom, neprerađenom hranom. U Mađarskoj je 2011. godine uveden porez od 4 centa na proizvode koji sadrže visok nivo šećera, kao što su gazirani sokovi, bombone i slane grickalice. Da li je era zdrave ishrane samo trend ili smo konačno shvatili koje prednosti ona donosi?

AUTORKA: Mila Milošević

Ocenite tekst: