Ekonomska mitologija

Razvojno iskustvo Srbije, počev od devedesetih godina prošlog veka, kao tipično za tranzicione privrede, ali i sa brojnim specifičnostima – ostavilo je dubok trag u društvu. Taj trag odražava se u različitim i osvrta vrednim ustaljenim obrascima razmišljanja. Da li su cene zaista najviše, živimo li lošije nego u vreme socijalizma i da li je korupcija naš najveći problem – neka su od pitanja kojima, dajući odgovore na njih, Goran Nikolić pokušava da demontira različite uvrežene zablude.


Goran-Nikolić-Razbijanje-ekonomskih-mitova-184x280

Naravno, nisu sve tvrdnje o ekonomskoj stvarnosti koje su našle mesto u narodnom mišljenju nužno neistinite. Sve se one odlikuju različitom dozom istinitosti i čine široki narativni spektar, od potpunih zabluda do tvrdnji na koje bi ekonomista potvrdno klimnuo glavom. Kako koncipiranje ekonomske politike ili, uopšte, poimanje ekonomskog stanja nije sporno zasnivati na potonjim, suočavanje sa „mitovima” čini se kao pristojna ideja.

BDP – Mera ili cilj?
Jedna danas popularna tvrdnja jeste ta da srpski BDP nije dostigao nivo iz 1990. To je, istini za volju, tačno. Međutim, ta tvrdnja se koristi kao dokaz lošijeg životnog standarda, što već jeste sporno. To je odraz klimavog razumevanja koncepta bruto domaćeg proizvoda, shvatanja njega kao cilja ekonomskog razvoja. Informatičko doba učinilo je BDP neadekvatnim argumentom u ovom kontekstu, jer danas imamo mnogo veće mogućnosti nego pre 27 godina – na mestu nekadašnjih crno-belih sada su tu moderni, „pametni” televizori, kompjuter i mobilni telefon poseduje gotovo svako… Nije ključno kolika je potrošnja već šta se njom dobija. A dobija se mnogo više uz mnogo veći izbor. Dakle, nivo BDP-a je mera ekonomske razvijenosti i ne treba je apsolutizovati. Cilj je upravo blagostanje stanovništva.

O skupoći i korupciji
Iako je nesporno kupovna moć našeg potrošača mala, jad zbog cena u Srbiji mahom je neutemeljen. Prema Nikoliću, stanje je suprotno – u Srbiji je skoro sve jeftinije nego u EU. Prosek cena robe široke potrošnje u Srbiji 2015. bio je 43% proseka cena u EU, čime smo za nijansu skuplji od Bugarske (42%), ali znatno jeftiniji od Hrvatske ili Grčke (62%, 83%). Što se korupcije tiče, siva ekonomija u Srbiji jeste rasprostranjena ali je na sličnom nivou kao u zemljama istog nivoa razvijenosti. Korupcija i stepen razvijenosti su negativno korelisane – u bogatijem društvu korupcija se manje isplati a krađe nisu više toliko motivišuće.

O sve lošijim mogućnostima za zaposlenje
Po ovom pitanju, svima nam je svojstven pesimističan stav. No, neke okolnosti na koje se ne pomisli „na prvu loptu” uobličiće okruženje tako da će danas rođena deca lako nalaziti posao. To važi čak i ako se pretpostavi dosadašnji bledunjavi privredni rast. Ono čemu se da zahvaliti na tome jesu demografski trendovi – prema autoru, ukoliko ne bude snažnih pronatalnih mera, koje su danas malo verovatne, naša brojnost će se spustiti na oko 6,5 miliona do 2030. Ali, to će doneti i pad nezaposlenosti na tzv. prirodni nivo od oko 4%, zbog toga što će se broj onih koji traže posao smanjivati sličnim tempom kao i ukupno stanovništvo. Stanje je slično i u ostalim zemljama regiona – gde je poremećena starosna piramida (Srbiji nedostaje preko milion ljudi u fertilnom dobu, koji se nalaze na Zapadu). Za tridesetak godina nas, prema Nikolićevim navodima, očekuje za 60% veći realni dohodak. Ovo nas upućuje na zaključak da je demografija jedna imanentna snaga koja „vuče” ekonomske veličine naviše, premda to radi po visokoj ceni.

O bezbednosti u vreme socijalizma
Često se mogu čuti priče starijih kako se  „za vreme Tita” moglo spavati čak i na klupi, bez bilo kakve bojazni, odnosno da nije bilo ni približno nasilja koliko ga ima danas. Ipak, ta subjektivna sećanja nemaju mnogo osnova. Autor ističe da se broj ubistava u Srbiji stalno smanjuje. Ta tendencija bila je prisutna i u vreme socijalizma, kada se broj ubistava u Srbiji smanjio sa 397 (1950) na 138 (1990). Uz sitne oscilacije, broj se stabilno smanjuje, da bi 2014. dostigao 113, a 2015. godine 102. Takođe, procenat rasvetljavanja zločina je stalno iznad 80%. Pre tri godine, na sto hiljada stanovnika dogodilo se 1,6 ubistava, što je blisko proseku EU. Poređenja radi, na Baltiku i u Rusiji su najčešća, sa preko osam ubistava na sto hiljada stanovnika. Osim toga, u Srbiji se smanjuje smrtnost i u saobraćajnim nezgodama – sa preko dvadeset hiljada povređenih u 1997. godini taj broj spao je na blizu osamnaest hiljada u 2014. Isto, pre tri godine bilo je 7,5 poginulih na sto hiljada stanovnika a 2004. čak 13. Svetska zdravstvena organizacija izračunala je da je implicitni gubitak BDP-a Srbije po osnovu saobraćajnih nezgoda čak 2%. Bilo kako bilo, bezbedniji smo nego ikada, koliko god to progresivistički zvučalo. Zašto je važno odupreti se ekonomskim mitovima? „Veoma je važno obraditi teme koje nas dotiču praktično na dnevnoj bazi, a da često nismo svesni šta je zapravo njihov uzrok ili pak posledica (npr. zašto lepi zarađuju više, kako nejednakost utiče na nezaposlenost). Knjiga verovatno ima pretencioznu nameru da raskrinka mnoge zablude, koje su neretko postale opšte mesto javnog diskursa. Dati odgovor na takva pitanja, odnosno zablude, koji je barem intrigantan i vredan novog promišljanja, je već pokušaj vredan pažnje”, konstatuje za MonopolList Goran Nikolić.

AUTOR: Ivan Radanović

 

Ocenite tekst: