Ekonomski Drakula

Rumunska ekonomija je istrčala tranzicioni maraton i sada se nalazi nadomak cilja da postane razvijena privreda. Na klizavom putu tranzicije mnoge zemlje se spotaknu ili upadnu u „zamku rasta”, ne uspevajući tako da generišu dalji rast, ali ne i Rumunija. Prostire se na površini od 238.397 kvadratnih kilometara, ima 20 miliona stanovnika i BDP u iznosu od 204 milijardi dolara. Svrstava se u srednje razvijene zemlje, ali je evropski prvak što se tiče ekonomskog rasta.


Ova romanska zemlja ušla je u period tranzicije početkom 90-ih godina 20. veka i nije imala lak zadatak, ali je nakon tridesetak godina na tom putu prerasla u modernu državu čiji potencijal ni približno nije iskorišćen. Po svim ekonomskim parametrima, Rumunija, članica EU, zemlja je koja najviše napreduje i koja ima najveći potencijal da postane regionalni lider.

Postavlja se pitanje kako i zašto je rumunska ekonomija od nerazvijene, kakva je bila do 80-ih i tokom 90-ih godina 20. veka, postala srednje razvijena ekonomija danas, sa potencijalom da do 2035. godine njen realni BDP dostigne oko 1000 milijardi dolara, pod pretpostavkom da rast ostane isti ili veći. To bi značilo da će njen realni BDP per capita biti oko 50 hiljada dolara, što će je svrstati u red razvijenih zemalja Zapadne Evrope! Ekonomija ove istočnoevropske zemlje dobila je epitet tigra – „rumunski tigar” ili „istočnoevropski tigar” – epitet koji dobijaju samo one zemlje čija se ekonomija ubrzano razvija sa sličnim budućim prosperitetom rasta. Kako je „zemlja iza šume” (engl. The Land Beyond the Forest) postala ekonomska sila u nastajanju? Naime, Rumunija je nakon pada komunizma 1990. godine postala demokratska država, kada je dobila prvog demokratski izabranog predsednika Jona Ilijeskua i prvu demokratski izabranu vladu, što je i bio prvi uslov za stvaranje slobodne tržišne ekonomije zasnovane na ekonomskim principima i tržišnim zakonima. To je, takođe, bio preduslov za stvaranje pravne države i dugoročnog ekonomskog rasta, a jasno definisano i stabilno svojinsko pravo proističe iz ideje o demokratskom društvu, njegov je čuvar i jedan od oslonaca. Ne može biti pravne demokratske države bez poštovanja svojinskog prava, te ne može postojati garancija poštovanja svojinskih sloboda i prava bez demokratije u društvu.

Problem koji Rumunija ima zbog zasnivanja rasta na domaćoj tražnji, uvozu stranog kapitala i dobara i rastu deficita jeste relativno visoka inflacija. Ovo bi moglo da dovede do pregrevanja privrede i prevelikog zaduživanja stanovništva.

Pre dublje analize i osvrta na ekonomske parametre koji stoje iza rumunskog ekonomskog čuda, valja istaći da je Rumunija od početka tranzicije član značajnih ekonomskih i političkih organizacija, koje zapravo predstavljaju klubove razvoja i rasta i naročito treba podvući to da je podsticaj dalo članstvo u Evropskoj uniji. Biti član kluba razvijenih zemalja znači usvojiti njihove modele ili modele slične njihovim, to znači razvoj infrastrukture kako fizičke, tako i institucionalne. O značaju koji EU ima za njihovu ekonomiju govori podatak da su iz strukturnih fondova EU dobili 200 milijardi evra u dve tranše do 2020. godine kako bi se smanjio jaz između Rumunije i razvijenih članica! Dakle, ovde možemo sa sigurnošću da kažemo ono što je i „ekonomski” potvrđeno: „S kim si takav si.”

Makroekonomija na rumunski način
Rumunija je država koja ima veliki ekonomski potencijal, s obzirom na to da poseduje značajne zalihe prirodnih resursa (bakar, zlato, srebro, olovo, gvozdena ruda, nikl, so, ugalj, uranijum, nafta i gas, šume u Transilvaniji), a još su značajni i resursi obnovljive energije od vetra, vode i sunca. Ova zemlja ima bogatu floru i faunu, diversifikovan reljef od planinskih masiva do plodnih nizija (poseduje 8.750 hiljada hektara obradivog zemljišta), obiluje i vodotokovima, kroz nju prolazi Dunav u dužini od 1.075 km, ulivajući se u Crno more gde formira deltu drugu po veličini u Evropi – dakle, Rumunija ima i izlaz na more, što joj daje značajnu prednost u odnosu na neke njene susede. Motor rumunske privrede je svakako automobilska industrija, proizvodnja radnih i drugih mašina za industrijsku i civilnu upotrebu, ali i IT industrija koja u Rumuniji cveta. Značajan doprinos daju i proizvodnja hrane, farmaceutska industrija i turizam – preko 9 miliona stranih posetilaca godišnje i 32.500 kompanija u tom sektoru i 5% učešća u BDP-u. Proizvodnja motornih vozila je u proseku oko 350 hiljada komada godišnje, a još je značajnija proizvodnja auto-delova. Što se IT industrije tiče, veoma su razvijeni proizvodnja softvera, internet industrija, mobilna telefonija, proizvodnja elektronike i elektronskih uređaja. Rumunija je najveći proizvođač elektronike u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pandan je američkoj Silicijumskoj dolini i ogroman potencijal i izvor energije rumunskoj ekonomiji. Izdvajanja za istraživanja i razvoj iznose oko 1.5 milijardu evra, pa možemo zaključiti da je upravo razvoj i istraživanje jedan od glavnih dugoročnih pokretača privredne aktivnosti. Ekonomiju ove zemlje čine uslužne delatnosti (64,4%), industrija (32,2%), a ostatak poljoprivreda. Rumunija ispoljava komparativne prednosti u industrijskoj proizvodnji, a naročito u proizvodnji automobila i mašina, zatim u IT sektoru, turizmu, petrohemijskoj industriji, proizvodnji i preradi hrane, takođe poseduje reletivno jeftinu a visoko obučenu radnu snagu. Ima razvijeniju infrastrukturu od svojih suseda i dobar geografski položaj, jer ima izlaz na more i prilično veliku teritoriju sa, srazmerno okruženju, velikim unutrašnjim tržištem od 20 miliona stanovnika. Stopa pismenosti je 98%, a 19% čini fakultetski obrazovano stanovništvo, što nije previše, ali je više od mnogih zemalja u okruženju. Pored toga, rumunski sistem obrazovanja se ubrzano razvija i po kvalitetu zauzima 31. mesto u svetu. To su sve komparativne prednosti koje, između ostalog, stoje iza rumunskog ekonomskog rasta. Sedam glavnih mera koje je Rumunija sprovela, a doprinele su njihovom rastu jesu sledeće: stabilizacija makroekonomskih parametara i politike, interna liberalizacija, eksterna liberalizacija, ukidanje barijera u trgovini, reforma privatnog sektora, privatizacija državnih preduzeća i uspostavljanje pravnog okvira i zakona koji podržavaju razvoj slobodne privrede. Kada se Rumunija otvorila za strani kapital i trgovinu sa ostatkom sveta, dobila je pristup ogromnim resursima kapitala, velikom zapadnom tržištu sa velikom snagom kupovne moći, kao i modernom menadžmentu i savremenoj tehnologiji. Od 2000. godine rumunska ekonomija je u zamahu, postižući prosečne godišnje stope rasta realnog BDP-a između 6 i 8% do 2009. godine, kada svetska ekonomska kriza uzima danak, te rumunska ekonomija slabi i ima negativnu stopu rasta od -5,9% do -7,1% u zavisnosti od obračuna, a negativni trend se nastavlja i u 2010. godini, u kojoj beleži pad od 2,8%. Nakon 2010. godine sledi oporavak i postepen povratak na staru trajektoriju rasta, da bi rast 2017. godine ponovo bio u rasponu između 6% i 8%. Rumunski izvoz raste prosečno godišnje po stopi od 13%, što je ispod rasta uvoza, ali budući da je Rumunija zemlja koja se razvija, upravo taj uvoz joj je neophodan kao gorivo rasta, jer mora da uvozi tehnologiju i neophodne resurse kako bi mogla da raste. Izvoz koji iznosi 64 milijarde dolara čini oko 31% BDP-a, što je puno, ali za zemlju te veličine i potencijala nije dovoljno i postoji prostor za značajno povećanje. Ekonomski rast ove države zasniva se značajno (većinski) na ličnoj potrošnji domaćeg stanovništva i potrošnji države, zatim na izvozu (koji iznosi 64 milijarde dolara) i na direktnim stranim investicijama koje iznose 70 milijardi dolara uz njihov dalji porast. Problem koji Rumunija ima zbog zasnivanja rasta na domaćoj tražnji, uvozu stranog kapitala i dobara i rastu deficita jeste relativno visoka inflacija. Ovo bi moglo da dovede do pregrevanja privrede i prevelikog zaduživanja stanovništva, pa bi to trebalo anticipirati i reagovati smanjenjem, tj. ograničenjem lične potrošnje, te stimulisanjem građana da štede, kao bi se akumulirala sredstva u domaćem bankarskom sektoru i smanjila zavisnost od inostranih kredita, te tako rasteretili duga prema inostranstvu. Takođe, ovo povećanje štednje omogućiće dalji rast stoka kapitala i privredni rast. Poznato je u ekonomskoj praksi da države sa nižim stokom kapitala imaju veće stope rasta nego one koje su se već razvile i prikupile kapital. Tako je bilo sa Nemačkom i Japanom, koji su rasli brže nego pobednici rata jer je njihova privreda bila razrušena, te su imali visoku marginalnu stopu produktivnosti kapitala. Upravo to je slučaj sa Rumunijom, koja ima relativno visoku stopu produktivnosti kapitala i relativno nisku stopu produktivnosti radne snage, pa tako Rumunija ispoljava rast kapitalnog stoka u kombinaciji sa tehnološkim napretkom i razvojem institucija, što rezultuje višim stopama rasta od prosečnih. Bukurešt, glavni grad Rumunije, finansijski, industrijski i kulturni je centar ne samo te zemlje već i jedan od glavnih centara cele Jugoistočne Evrope. Kao takva, ova metropola je jedan od pokretača rumunske ekonomije, sedište njihove IT industrije, univerzitetski je i naučni centar, a Rumunija je to znala da kapitalizuje i pretvori u ekonomski rast.

AUTOR: Boris Simović

Ocenite tekst: