Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Besmrtan sam. Moja besmrtnost je nužna jednom činjenicom da Bog neće hteti da zauvek ugasi plamen ljubavi koji se zapalio za njega u mom srcu.


kul-dostojevski1_620x0Fjodor Mihajlovič Dostojevski je rođen 11. novembra 1821. godine u Moskvi, kao drugo od sedmoro dece Mihaila i Marije Dostojevski. Fjodor ostaje bez majke (1837. godine) koja je bolovala od tuberkuloze i sa bratom Mihajlom biva poslat u Vojnu akademiju u Sankt Peterburg. Nekoliko godina kasnije umire mu i otac (1839. godine), penzionisani vojni hirurg koji je bolovao od aloholizma. Međutim, pretpostavlja se da su ga ubili njegovi kmetovi koji su bili nezadovoljni njegovim ophođenjem prema njima. Dostojevski nije imao značajnijeg uspeha na akademiji, pošto je prezirao matematiku, ali se zato okrenuo književnosti, ističući i prevodeći francuskog književnika Onorea de Balzaka. 1846. godine se pojavio njegov prvi roman u formi epistolarne proze, „Bedni ljudi“, koji je dobio odlične kritike, Visarion Belinski je dao čuvenu karakterizaciju: „Rođen je novi Gogolj!“.

Rad je zadovoljstvo razuma, a nerad je naslada mašte.

Ubrzo nakon objavljivanja pripovetke „Bele noći” u rano jutro 23. aprila 1849. godine, Dostojevski je uhapšen i proveo je osam meseci u pritvoru, u Petropavlovskoj tvrđavi. Na dan 16. novembra iste godine je osuđen na smrt zbog navodnog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog. Presuda je glasila: „Inženjerski poručnik F. M. Dostojevski, star 28 godina, zbog učešća u zločinačkim planovima i pokušaja širenja brošura i proklamacija štampanih u tajnoj štampariji — osuđuje se na smrt streljanjem“. Smrtana kazna je 19. novembra preinačena na zaključak vojnog suda na osam godina teškog rada, a tokom ovog perioda zdravstveno stanje mu se pogoršava, epilepsija (za koju je imao genetske predispozicije) počinje da se ispoljava, a broj napada da se povećava.
Ovaj period predstavlja prekretnicu u njegovom životu, pošto napušta dotadašnje stavove i vraća se tradicionalnim ruskim vrednostima postajući ubeđeni hrišćanin i veliki protivnik filozofije nihilizma. U ovim godinama upoznaje i Marju Dmitrijevnu Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, kojom se potom oženio. Godine 1864. Dostojevski biva duboko potresen smrću svoje supruge, a nedugo zatim i svog brata, pada u depresiju, počinje da se kocka i zadužuje. Jedno od najvećih njegovih dela „Zločin i kazna“, nastalo je u rekordno kratkom roku, kako bi isplatio kockarske dugove. Roman mu je doneo slavu, ali ga nije spasao bede. Narednih godina putuje zapadnom Evropom, piše svoja druga epohalna dela (poput romana „Braća Karamazovi“), 1867. godine ženi se po drugi put sa Anom Grigorjevnom. U svojim poslednjim godinama živi u gradu Staraja Rusa u Novgorodskoj oblasti (nedaleko od Sankt Peterburga). Dostojevski je preminuo 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu od posledica krvarenja usled epileptičnog napada. Njegovoj sahrani je prisustvovalo 40. 000 ljudi, što je jedino običaj bio namenjen ruskim carevima. Na njegovom spomeniku je uklesan epigraf njegovog poslednjeg romana „Braća Karamazovi“ i citat iz Jevanđelja po Jovanu XII,24: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi“.

Vi ste kao svi, to jest, kao vrlo mnogi; ali ne treba biti takav kao što su svi.

Dostojevski ostavlja dubok trag u ruskoj i svetskoj književnosti svojom dubokom psihološkom analizom svojih likova. On, vodeći neprestanu i tešku borbu u sebi, pokušava da odgovori na najvažnija pitanja svoga doba. Sve svoje snage mislioca i sve moguće napore svog književnog bića usmerava na odgonetanje „tajne čoveka“, novog čoveka iz podzemlja, koji je ubio Boga i kome je „sve dozvoljeno“. Traži odgovore na pitanja savremenog individualizma, slobode, pobude, zla, neumitnog kraja humanizma.

AUTOR: Nemanja Kosanović

Ocenite tekst: