Francuski dokumentarni film – “Sutra”

Francuski film Sutra”, dobitnik Cezar nagrade za najbolji dokumentarni film, nakon prvog prikazivanja drugog decembra 2015. godine izazvao je lavinu pozitivnih kritika i sveopšteg oduševljenja. Ono što razlikuje delo Kirila Diona i Melani Loran od ostalih filmova ovog žanra su rešenja i energija koje nude aktivisti širom sveta.


Projekat se ne zaustavlja na pojašnjavanju problema već ovi domašljati istraživači svojom kreativnošću staju na put najvećim globalnim problemima, pokazujući kako malo dobre volje, inicijative i jedinstva među ljudima može da pokrene svet.

Komplementarne valute
Dokumentarni film „Sutra”, pored obrazovnih,poljoprivrednih i solarnih sistema obuhvata i ekonomski aspekt, to jest iznalazi rešenja i predloge za unapređenje monetarnog sistema. Stručnjaci Rob Hopkins i Bernard Lietaer predstavljaju model kojim se može ubzati protok novca, povećati broj radnih mesta i zadržati novac unutar lokalne zajednice. Polazna tačka pri ostvarivanju ovih naizgled nedostižnih ciljeva jeste razrešavanje pitanja koja čine srž svake ekonomije. Prema rečima istaknutog belgijskog ekonomiste i profesora, Bernarda Lietaera, kada utvrdimo ko kreira novac, ko formira novčani monopol, šta je novac i zašto je nestabilan, moći ćemo da pospešimo rast i poboljšamo ekonomsku situaciju svake države. Do pre nekoliko godina 90% Amerikanaca nije znalo da novac formira privatni bankarski sektor, već se verovalo da to čini Vlada. Dakle, svaki dolar je nečiji dug – korporativni, vladin, privatni. Stanovništvo tretira novac kao pasivno sredstvo razmene, ali on to nije. Živimo s novcem na isti način kao ribe u vodi, one se rađaju i umiru u vodi,na kraju ne znajući šta je voda. Na svim kursevima ekonomije studenti uče tri funkcije novca, ali Lietaer pravi razliku između onoga što novac čini i onoga što novac jeste. On ga definiše kao ugovor zajednice, isto kao što je i brak.

Veliki broj Švajcaraca ne zna da pored švajcarskog franka u njihovoj ekonomiji cirkuliše i valuta Wir.

Međutim, za razliku od braka u kom možemo da se razvedemo, ugovor s novcem ne raskidamo. Prihvatamo novčani monopol koji nam nameću porezi i slepo koristimo jednu valutu. Upravo ta monukultura vodi novčanoj nestabilnosti o čemu svedoče svetske ekonomske krize i brojni slučajevi sloma bankarskog sistema, kojih je samo od 1970. godine bilo 145. U istom periodu istorija beleži 72 krize, a potpuni fijasko doživeli smo čak 48 puta. Postojanje rezervnih valuta omogućava raznovrsnost i intenzivniju cirkulaciju unutar sistema, koji će se u slučaju finansijskog kolapsa lakše pokrenuti. Jedina prednost korišćenja jedne nacionalne valute je efikasnost, ali ukoliko žrtvujemo malo efikasnosti uvođenjem novih valuta, možemo dobiti vrlo visoku elastičnost koja će sprečiti nagli ekonomski pad i dužničku krizu. Kao dokaz u prilog njegovim istraživanjima navodi Wir, komplementarnu valutu u Švajcarskoj, koji je glavni faktor stabilnosti njihove ekonomije. Dakle, tajna države sa jednom od najsrećnijih populacija na svetu, prema izvestaju UN, nije ni sir ni čokolada već Wir. Grad Totnes u Velikoj Britaniji još jedan je primer uspešnosti Lietaerove ideje da uvede eko sistem u ekonomiju, kao što je to uradio Ser Artur Džordž Tensli za ekologiju. Po ugledu na cenjenog naučnika, Rob Hopkins i grupa aktivista odštampali su novčanicu od dvadeset i jednu funtu, koja ima vrednost samo u njihovom gradu. Koriste je za plaćanje u malim trgovinama i restoranima, sprečavajući da novac završi u rukama multinacionalnih korporacija, već da cirkuliše unutar lokalne zajednice. Rezultat je trostruko povećanje zaposlenosti i poreza koji će se kroz donacije vratiti građanima u tri puta većem iznosu. Zastupajući stav da je budućnost poslova budućnost malih preduzetnika, propagiraju napuštanje monetarnog koncepta industrijskog doba, a to je ideja jedinstvene valute.

Bernard u svojoj knjizi “Budućnost novca” pored ovih tvrdnji pojašnjava i da je novac, nalik nervnom sistemu u našim telima, centralni informacioni sistem savremenog društva. Ukoliko želimo modernu i demokratsku zajednicu moramo imati i takav valutni sistem. On veruje da je svet bez siromaštva, čista životna sredina i izobilje ostvariva zamisao samo na ovaj način. Tokom tridesetogodišnjeg angažovanja u ovoj oblasti, on je doprineo i realizaciji mnogobrojnih ekoloških projekata, finansiranih profitom firme GaiaCrop čiji je on osnivač i menadžer.

U hinduistčkom priručniku ,,Maunov zakonik” jasno se opisuje ko sa kim stupa u brak, koje pripadnike kaste bi trebalo izbegavati ili kako održavati higijenu.

Firma se bavi upravljanjem valutama i spada među najveće i najuspešnije kompanije ovog tipa. Nakon osnivanja Gaia Hedge II fonda, Business Week mu  je dodelio epitet „najvećeg svetskog trgovca na deviznom tržištu”.

Demokratski sistem u Indiji
Indija je od 1947. godine stekla status nezavisne države. Postala je najveća demokratska država na svetu. Imala je reputaciju zemlje sa visokim nivoom korupcije, nepismenosti, bolesti, siromaštva i nejednakosti u sistemu kasti. Iako su kaste nastale u robovlasničkom društvu, one su i danas prisutne . U načelu pripadnost kasti je određena rođenjem, pa tako pripadnici viših kasti nisu komunicirali sa pripadnicima nižih, koji su predstavljali najniže slojeve društva. Tako je nekad bilo nezamislivo da zajedno provode vreme, pa čak i da pripadnici nižih slojeva kasti vide povlašćeni viši sloj. Međutim za meštane jednog sela situacija se dramaticno promenila, talas demokratskih promena doneo je novine. 

U mestu Kuthambakkam imamo slučaj zadivljujuće lokalne demokratije. Priča počinje sa Elango Rangaswamy, gradonačelnikom koji upravlja gradom zajedno sa stanovnicima. Kada je izabran napravio je petogodišnji plan i svaku njegovu tačku prodiskutovao sa građanima, pa su oni mogli da utiču na promene. Lokalne uprave karakteriše visok nivo decentralizacije, svaki glasač utiče na donošenje odluka koje su najvažnije za stanovnike sela. S obzirom na to da su u selima uslovi života bili krajnje nehumani, prvo je bilo neophodno očistiti selo od blata. Kao donaciju dobili su kante za odlaganje smeća, uličnu rasvetu i sistem za prikupljanje kišnice.

Postojanje rezervnih valuta omogućava raznovrsnost i intenzivniju cirkulaciju unutar sistema, koji će se u slučaju finansijskog kolapsa lakše pokrenuti.

U prošlosti 40% dece je pohađalo školu, dok danas sva deca iz lokalnih sela prisustvuju nastavi. Škole su renovirane i stvorili su se uslovi da se stepen obrazovanja podigne na viši nivo. Elango je otvorio radna mesta na kojim je zaposlio više stotina žena. Razvili su se još ambiciozniji projekti koje Elango sprovodio u delo. Tako je počeo sa uređenjem severnog dela grada gde je bilo mnogo problema. U nekoliko meseci napravljeno je 150 novih kuća upotrebom ekoloških materijala. Obnovljeni su izvori vode što je donelo uštedu od 35000 dolara. Nakon 10 godina Elango je iskoristio ovu poziciju i stvorio je Akademiju za gradonačelnike gde je obučeno oko 900 gradonačelnika u lokalnoj samoupravi.

Sistem obrazovanja u Finskoj
Kada se spominju sistemi obrazovanja drugih zemalja odmah pomislimo da je “tamo negde” bolje nego kod nas. Sudeći po rezultatima PISA testova, zemlja koja se ističe od 2009. godine je Finska. Pisa stavlja akcenat na procenu dostignuća učenika u rešavanju zadatka koji se tiču realnih životnih situacija.U 2012. godini učenici ove države su bili prvi u Evropi u čitanju i nauci a četvrti u matematici. Ono što Finsku izdvaja u odnosu na ostale jeste da je školski sistem je u potpunosti finansiran od strane države. Pod tim podrazumevamo besplatnu literaturu, obroke, prevoz, zdravstveno i socijalno osiguranje kao i pojedine vannastavne aktivnosti. Ono po čemu se takođe izdvaja je i način na koji se vrši evaluacija znanja učenika. Prvi standarizovani test polažu sa 16 godina, kroz obrazovanje im se ne nameće izrada domaćih zadataka. S obzirom na to da mnogo polažu na obrazovanje, standardi za zapošljavanje u prosveti su izuzetno visoki i minimalni uslov je master diploma. Finska je jedna od retkih zemalja koja se ne suočava sa problemom odliva mozgova već čuva svoje stručnjake finansirajući njihovu edukaciju. Poenta je da pružaju svim građanima jednake šanse da se obrazuju jer smatraju da potencijal svake individue može biti maksimiran. Fokus obrazovanja je na procesu učenja, ne testiranja. Nastoje da je mnogo važnije razumeti nego umeti ponoviti naučeno.

Strukturalno uređenje i sistem fenomena
Reforma obrazovanja u Finskoj je započeta sedamdesetih godina prošlog veka sistemom „korak po korak“. Time je kreiran decentralizovani obrazovni sistem u kome punu autonomiju uživa nastavni kadar. Nastava je organizovana tako da osnovna škola traje 9 godina (6+3), dok srednja škola traje tri godine s tim što je moguće završiti i za dve godine kao i za četiri po „sporijem“ programu.  U dokumentarcu „Demain“(Sutra), u finskom gradu Espoo, Kari Louhivuori, otvara vrata škole Kirkkojarvi u kojoj radi kao direktor. Škola broji 530 učenika od 7 do 16 godina. U ovoj školi dva predavača dolaze na 15 učenika.

Finci streme ka odbacivanju klasičnog sistema učenja „po predmetima“ smatrajući ga prevaziđenim u eri napretka tehnologije i nastoje da uvedu sistem istraživanja fenomena.

Časovi su u trajanju po 45 minuta, a između svakog časa pauza traje 15 minuta.  Predavanja se baziraju na objašnjavanju modela. Ističe se da ne postoji jedan najbolji pristup već više njih. Đaci su učesnici interaktivne nastave, iznose svoje stavove i argumentovano ih brane. Oni takođe učestvuju u evaluaciji školskog sistema kroz ankete u kojima daju predloge za poboljšanje obrazovanja. Radno okruženje nije striktno uređeno, predavači nisu autoritet, dozvoljeno je da učenici prošetaju po učionici, da tiho pričaju i da rade zajedno zadatke; kod njih se razvija samosvest, uče jedni od drugih, radi se na razvoju njihovih socijalnih veština. Proces edukacije se odvija i za vreme pauze za ručak u kantini gde deca ručaju zajedno sa predavačima u kantinama, što je odličan način za usvajanje manira. Smisao škole je priprema za život. Kako na višim tako i na nižim nivoima obrazovanja đaci sastavljaju svoj raspored i, pored obaveznih, biraju izborne predmete u zavisnosti od ličnih preferencija. Škole su opremljene prostorijama za vannastavne aktivnosti poput teretane, biblioteke, studija za glumu, šah stolovima. Škole imaju i ljubimce i biljke o kojima se staraju učenici razvijajući pritom svest o ljubavi i odgovornosti. Finci streme ka odbacivanju klasičnog sistema učenja „po predmetima“ smatrajući ga prevaziđenim u eri napretka tehnologije i nastoje da uvedu sistem istraživanja fenomena. Taj sistem bi podrazumevao ukidanje izučavanja prirodnih nauka poput matematike, fizike, hemije i posvećivanje izučavanju interdisciplinarnih oblasti kroz proučavanje fenomena u kojima se prepliću segmenti politike, istorije, jezika, geografije. Smatra se da bi ovaj sistem obrazovanja trebalo da doživi punu primenu u Finskoj do 2020. godine. Finski obrazovni sistem je izgrađen na međusobnom poverenju: građana u vlast, učenika u predavače i predavača u učenike.

AUTORKE: Aleksandra Marković, Anja Dmitrović i Marijana Marković

Ocenite tekst: