Glas za jednakost

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 03. decembar, obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu.


d1Procenjuje se da približno petnaest odsto svetske populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta, dok u Srbiji više od sedamdeset odsto njih živi u potpuno ugroženim uslovima, a polovinu materijalnih sredstava sa kojima raspolažu čine primanja različitih oblika socijalne pomoći. Celokupna situacija osoba sa različitim oblicima invaliditeta svakodnevno je u „mračnim senkama“ 21. veka, najčešće usled predrasuda i stereotipa ostatka populacije.

Kako definisati pojam invalidnosti?
Invalidnost se može definisati kao fizički ili mentalni nedostatak, koji ograničava osobu u jednoj ili više životnih aktivnosti. Osoba sa invaliditetom je osoba sa svim pravima, dovedena u situaciju koja je onesposobljava za funkcionisanje, usled prostornih, ekonomskih i socijalnih barijera koje ta osoba ne može savladati na način kao i ostali građani. Dužnost društvene zajednice je da ukloni, umanji ili nadomesti te barijere u cilju osposobljavanja svakog pojedinca da uživa pravo punog građanstva. Međutim, postavlja se pitanje na globalnom nivou: „Koliko zaista činimo da svet izgleda lepše i bolje mesto za življenje kada je uloga društvene zajednice takođe pod znakom pitanja?“

Vrste invaliditeta
Uzroci nastanka invaliditeta (nasleđeni, urođeni i stečeni) kod neke osobe mogu biti različiti – razne vrste nezgoda, neuhranjenost, bolest, starost. Razlikujemo sledeće vrste invaliditeta: fizički (osobe koje se otežano kreću), senzorni (osobe oštećenog sluha/vida), sa teškoćama u učenju (osobe sa autizmom). Česte su pojave i kombinovnih invaliditeta. Kod osoba sa fizičkim invaliditetom, po uzroku nastanka, možemo razlikovati osobe obolele od mišićne distrofije, dečije paralize, multiple skleroze, artritisa, itd. Svaka od ovih vrsta ima svoje karakteristike koje se ogledaju, pre svega, po tome da li osoba sa nekom vrstom invaliditeta može samostalno da funkcioniše ili joj je neophodna asistencija drugog lica.

Drake Music
Drejk Mjuzik (Drake Music) je grupa engleskih inovatora, edukatora i zastupnika za prava osoba sa invaliditetom. Ističu da im je zajednički cilj da svako ima pravo na ravnopravan život, kao i da svako može da realizuje svoj kreativni i muzički potencijal, ukoliko postoje odgovarajuće mogućnosti. Takođe ova grupa organizuje muzičke radionice za decu i odrasle i treninge, kako bi stvaranje i izvođenje muzike postalo pristupačnije (http://www.drakemusic.org/). O formiranju jasne svesti o tome koliko je važno biti uključen u svaku životnu sferu svedoči činjenica da stvaranje određenih grupa, radionica, organizacija, pomaže da osobe sa nekim oblikom invaliditeta uoče napredak, kao i da im se stavi do znanja da imaju potpuno ista prava kao i svaki građanin u građenju sopstvenog života.

Posao – Sigurnost ili podsmeh?
Na svetskoj sceni opšteprihvaćena činjenica ukazuje da osobe sa invaliditetom teže pronalaze posao, a o tome svedoče i brojna iskustva kojima su internet portali preplavljeni. Međutim, to ne znači da osobe sa invaliditetom nisu podjednako uspešne kao i ostali deo populacije u obavljanju određenog posla, jer bi svi trebalo da imaju jednake šanse prilikom zapošljavanja. Prema statističkim podacima,  visina učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom za oktobar mesec tekuće godine iznosi 33.219,00 dinara, što ukazuje da poslodavac koji ne zapošljava osobe sa invaliditetom, u skladu sa članom 24. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, dužan je da uplati iznos od pedeset odsto zarade po zaposlenom, za svaku osobu koju nije zaposlio (u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike).

Koliko zaista činimo da svet izgleda lepše i bolje mesto za življenje, kada je uloga društvene zajednice takođe pod znakom pitanja?

Međutim, poslodavci se često plaše da zaposle osobu sa invaliditetom, što se dešava zbog predrasuda i stereotipa. Nadležni organi ukazuju da se najteže zapošljavaju osobe sa posledicama cerebralne i dečije paralize, dok osobe sa stoprocentnim oštećenjem nije moguće zaposliti ukoliko ne postoji personalna asistencija.

Korak po korak
Svakako da bi primarni cilj trebalo da bude da se osobe sa invaliditetom ne osećaju ugroženo ili uniženo, već da se kroz solidarnost i saosećajnost pruži adekvatna pomoć koja bi doprinela da osobe sa invaliditetom dosegnu najvišu lestvicu samopouzdanja, kao i jednaka prava na život i socijalizaciju. To je moguće postići primenom određenih reformi koje bi značile pokretanje jednog niza akcija koje bi podstakle da društvo postane aktivnije kako bi se izbegao jaz o činjenici da svaka osma osoba sa invaliditetom starija od petnaest godina nema osnovno obrazovanje.

AUTORKA: Tanja Isailović

Ocenite tekst: