GMO

 

PROTIV

Sigurno ste čuli za termin Genetički modifikovani organizmi (GMO). Možda znate i da je reč o terminu koji označava veštačko, laboratorijsko kombinovanje gena različitog biljnog i životinjskog porekla. Zašto? Pa, da bismo na taj način dobili organizme koji su otporniji na klimatske uslove, time povećali prinose, dobili više useva. Kako kažu zagovornici ovog „revolucionarnog“ otkrića u oblasti genetičkog inženjeringa, reč je o pronalasku koje spasava čitavo čovečanstvo, rešavajući gorući, ali i donoseći problem nestašice hrane usled eksponencijalnog rasta svetskog stanovništva. Ekološki gledano, posledice korišćenja su nedvosmislene. Ekolozi upozoravaju da GMO vrši kontaminaciju zemljišta i da se posledice upotrebe iste mogu staviti rame uz rame sa posledicama koje po okruženje ostavlja radioaktivni otpad. Iako mnogi stručnjaci govore da postoje studije, istraživanja kojima se bezbednost upotrebe GMO pravda, nijedno istraživanje ne odbacuje tvrdnju negativnog uticaja GMO na zdravlje ljudi. Nedavna istraživanja sprovedena na miševima koji su jeli genetski modifikovanu soju su pokazala da takva vrsta ishrane dovodi do oštećenja jetre i pankreasa. Istraživanja sprovedena na zečevima pokazuju uzročno- posledičnu vezu GMO i oboljenja bubrega, ali i znake ozbiljnih srčanih problema.

Britanska medicinska asocijacija među prvima je ustala protiv ovog savremenog metoda proizvodnje, peticijom koju je potpisalo čak stotinu hiljada lekara. Malo ko zna da je više od osam stotina naučnika iz preko osamdeset zemalja sveta popisalo peticiju, poznatiju pod imenom „Otvoreno pismo vladama“, u kojem upozoravaju na nedovoljnu ispitanost GMO i zahtevaju zabranu ovog patenta. Postoji lista od čak šezdest pet naučno dokazanih zdravstvenih rizika koje donosi GMO ishrana. Na toj listi među prvima se nalaze različiti oblici karcinoma, različite hronične alerigijske reakcije, sterilitet, Alchajmerova bolest.. Izgleda da se stav o GMO, svodi na pitanje života, ne odgovor. Paradoks? Na sajtu najpoznatije ekološke ogranizacije „Grinpis“ (http://www.greenpeace.org/international/ en) možete pronaći spisak prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže GMO. Jeste li gladni?

 

ZA

Pri samom pomenu genetičke modifikacije stvara se neka nelagoda i odbojnost. U ljudskoj je prirodi da sve što im je nepoznanica i čije domete ne mogu da sagledaju, odbacuju kao a priori nešto loše. Pored poznatih efekata, kao što su: povećanje prinosa, poboljšanje hranljivih vrednosti, smanjenje upotrebe pesticida, herbicida (godišnje se troši približno 10 mlrd dolara za oko stotinu vrsta različitih hemijskih herbicida) i sprečavanje pojave biljnih bolesti, malo je poznato da se GMO redovno koriste za proizvodnju biološki korisnih supstanci koje služe za izradu lekova i vakcina.

Oboleli od dijabetesa su do nedavno u svojoj svakodnevnoj terapiji koristili insulin izolovan iz pankreasa krava i svinja, čija je efikasnost ipak manja u odnosu na ljudski protein. Ovo je razrešeno upotrebom tehnologije rekombinantne DNK, čime je ljudski gen za insulin ubačen u genom kvasca ili bakterije. Na taj način postalo je moguće proizvoditi ogromne količine efikasnijeg insulina, nižih proizvodnih troškova, i samim tim, povećati njegovu dostupnost većem broju ljudi. Da li bolesnici treba da odbijaju lekove, samo zato što su proizvedeni upotrebom genetički modifikovanih organizama?

Zatim, primer pirinča kod koga je ubačen gen za proizvodnju A vitamina. Kod populacija koje konzumiraju velike količine pirinča, ili skoro samo pirinač, više se ne javlja slepilo izazvano nedostatkom ovog vitamina.

Biolozi raspravljaju kako zaustaviti izumiranje najugroženijih vrsta, tako da one mogu podići njihovu otpornost na promenu klime i staništa. Kao jedan od načina navode upravo genetičku modifikaciju životinja.
Sto se tiče biljaka, uzmimo za primer iznenadni mraz. Gen čiji produkti sprečavaju zamrzavanje, uzima se iz riba koje žive u hladnim vodama i ubacuje u biljke kao što su duvan i krompir. Stvaranjem biljaka koje mogu da podnesu duge suše ili povećanu zaslanjenost zemljišta, poljoprivrednicima je omogućen uzgoj biljaka na područjima na kojima je to ranije bilo neizvodljivo. Bez biotehnologije, ljudska vrsta bi verovatno zauvek ostala na nižem nivou. Ne zalazeći u bespoštene priče o profitu, trgovačkim lobijima, politička i ideološka prepucavanja, koja su uspela da ukaljaju svaku humanističku ideju, uključujući i nauku, ovi konkretni primeri najbolje govore o samoj ideji, trenutnim i potencijalnim benefitima genetičkog inženjeringa.

Ocenite tekst: