Halo, halo, da li me čuješ?

Ako svratite do Muzeja Nauke i Tehnike, upoznaćete se sa mnogim stvarima koji su promenile živote ljudi. O satu, telefonu i štamparskoj presi, a i ostalim zanimljivim dostignućima čovečanstva, pričamo vam za ovaj broj, iskucan na još jednom velikom izumu današnjice.


Na trenutak pomislimo da sve što nam treba postoji i da je nemoguće pronaći nešto novo, ali realnost je takva da broj inovacija iz meseca u mesec raste. Ljudi veliku pažnju posvećuju pronalaženju inovacija, a sve sa ciljem da se omogući brži, lakši i jeftiniji život. S obzirom na veliki broj takmičenja na koja se možete prijaviti, novčanih fondova i podrške inovatorima, ne čudi činjenica da svi žele smisliti nešto novo i jedinstveno i na taj način promeniti svet. Ima tih inovacija koje zaista menjaju poredak stvari, izbace nas iz koloseka, navedu nas na razmišljanje da li se zaista neko ovoga setio?! 

Nekada, bez televizora, telefona, kompjutera, i interneta, ljudi su živeli drugačijim životima, a danas ti isti koji su svedočili njihovom stvaranju, ipak ne mogu da zamisle svoju svakodnevnicu bez njih. Sve inovacije nastale u prethodnih 100 godina, imaju uticaj na čovečanstvo. Osim što su unapredile živote ljudi, promenile su i način komuniciranja, međuljudske odnose i razmišljanja. Početkom ovog milenijuma, dži-pi-es signali su postali dostupni javnosti, što je omogućilo ljudima da se preciznije lociraju željeno mesto, ali s druge strane ugradnja u mobilne telefone dovela je do gubljenja privatnosti.

Da li možete da zamislite da vreme morate da odredite prema Suncu? Nekada su se ljudi tako orijentisali. A danas, mi imamo mogućnost da u svakom trenutku znamo koliko je sati. Tome je zaslužan najstariji izum čovječanstva, sat. Najpre je bio napravljen da meri vremenske jedinice manje od sata, dana i godine. Razvijanje je išlo od vodenog, sunčanog, peščanog, mehaničkog, pa do elektronskog sata. Razvoj elektronike u  20. veku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Kvarcni satovi su izumljeni dvadesetih godina prošlog veka. Digitalni sat je konstruisan 1956. godine.

Velikim izumom čovečanstva smatra se štamparska presa. Johan Gutenberg, davne 1436. napravio je prvi prototip štamparske mašine na kojima je vršio eksperimente. Već, 1452. godine uspeo da otvori svoju štamparsku radionicu, gde primenjuje novu tehnologiju štampe knjiga. Nakon Gutenbergovog otkrića, štampa se prvobitno odvijala na zaklopnim štamparskim mašinama u kojima se koristila forma u obliku ravne ploče, a pritisak se ostvarivao pomoću druge ravne ploče. Ovi prvi oblici štampe predstavljaju tehniku visoke štampe. Pošto je štampa na zaklopnim mašinama postala neefikasna jer je bila  teško ostvariti podjednak pritisak na celoj štampajućoj površini, započeta je štampa na mašinama sa rotacionim kretanjem. Način štampanja je prošao kroz razne faze. Od 1950. pa do danas, štampanje je postalo lakše i jednostavnije primenom elektronike i računara.

Nastanak sijalice je prošao duge faze dok nije došlo vreme za njenu komercijalizaciju. Veliki broj pronalazača se bavio ovim izumom, ali je Tomas Edison uspeo da unapredi već postojeći proizvod upotrebivši učinkovitiji materijal, postigavši veći vakum u balonu, i konačno, veću električnu otpornost sijalice.

Da danas ljudi za nekoliko sati mogu stići gde god požele zaslužni su Vilbur i Orvil Rajt. Dvojica braće prvi su uspeli da polete avionom. Avion je počeo da se masovno koristi krajem Prvog svetskog rata, a danas su oni podrazumevani način prevoza.

Da se bez njega ne može govori činjenica da broj prodatih mobilnih telefona svakodnevno raste i da su cifre koje ljudi odvajaju za njih ogromne. Samo nekoliko desetina godina unazad nisu ni postojali. Ko je tačno izumeo telefon se ne zna, jer je do njegovog upotebnog stanja bežični prošao kroz rad mnogih. Međutim, ono što se zna je da je 1965. godine Teri Pol izumeo prvi mobilni telefon. To korisnicima dozvoljava da nose slušalicu bez bazne stanice, u okviru dometa ove bazne stanice. Danas, telefoni su dobili epitet pametni, i način na koji funkcionišu omogućavaju ljudima lakše komuniciranje.

Davne 2000. godine, novost koja je uzdrmala svet je pojava tekstualnih poruka na mobilnim telefonima od strane kompanije AT&T. Već nekoliko meseci kasnije slato je 12,2 miliona poruka mesečno, dok desetak godina kasnije taj broj je dostigao cifru od 135,2 milijarde poruka svakog meseca. U potpunosti je promenjen način komunikacije, čemu doprinosi i pojava društvenih mreža kao što su „Facebook“, „Tviter“ i sl. U kontekstu društvenih mreža, pojava „Jutjuba“ doprinela je da mnogi ljudi od nepoznatih postanu velike zvezde prepoznatljive širom sveta. Pojava prve internet enciklopedije „Vikipedije“ 2001. i tri godine kanije „Gugla“, doveo je do potpuno lakšeg pristupa informacijama. Put do informacija je danas brži i lakši.

AUTORKA: Sanja Vuksanović

Ocenite tekst: