In Memoriam

Božidar Cerović je rođen 10. novembra 1947. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Klasičnu gimnaziju, maturiravši 1966. godine. Studije ekonomije je završio 1970. godine, na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Svoj radni vek je započeo 1. decembra 1971. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kojem je ostao veran do odlaska u penziju, 1. oktobra 2016. godine. Na Ekonomskom fakultetu je Božidar Cerović gradio svoju blistavu akademsku karijeru od zvanja asistenta pripravnika, a nakon prethodno odbranjenog magistarskog rada (1976) i doktorske disertacije (1979), preko docenta (1980-1986) i vanrednog profesora (1986-1993), do zvanja redovnog profesora (1993).

Tokom svojih, ni manje ni više već celih 45 godina rada na Fakultetu, profesor Cerović je doprineo afirmaciji naše institucije kroz obavljanje dužnosti, pre svega nastavnika, a potom i dekana (2002-2004), prodekana za nastavu (1996-1998), prodekana za međunarodnu saradnju (2000-2002), šefa Katedre za ekonomsku teoriju i analizu (2002-2004), člana Nastavno-naučnog veća Univerziteta u Beogradu (2002-2006), predsednika Veća grupacije društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu (2009-2012), člana Senata Univerziteta u Beogradu (2009-2012), član Radne grupe Univerziteta u Beogradu za pripremu Zakona o visokom obrazovanju (2003-2004), rukovodioca Kancelarije za međunarodnu saradnju Ekonomskog fakulteta, te člana mnogih radnih tela i komisija Fakulteta.

Bio je član Akademije ekonomskih nauka Srbije, predsednik Naučnog društva ekonomista Srbije (2006-2014), potpredsednik i generalni sekretar uticajne međunarodne Asocijacije ekonomskih univerziteta Jugoistične Evrope i Crnomorskog regiona (ASECU), član izvršnog komiteta Evropske asocijacije za komparativne ekonomske studije EACES, član nadzornog odbora mreže ekonomskih fakulteta Centralne i Istočne Evrope CEEUN, član Evropske asocijacije za ekonomiju sporta ESEA.

Odlikovan je ordenom Viteza reda Akademskih palmi 2004. godine od strane Vlade Republike Francuske zbog doprinosa razvoju akademske saradnje dveju zemalja.

Plodan je autor i rukovodilac nacionalnih i međunarodnih naučnih projekata. Pomenućemo samo neke od njih: Tranzicija – zamisli i ostvarenja (2012), Osnovi klasične političke ekonomije (2010), Ekonomika tranzicije (2002), Teorija proizvodnje (1995), Svojinska transformacija trgovine u Republici Srbiji (1995), Finansiranje vrhunskog sporta (1994), Od nacionalizacije do privatizacije (1991). Urednik je i priređivač najmanje 17 publikacija, autor i koautor više od 150 naučnih i stručnih članaka i studija, učesnik na oko 30 naučno-stručnih projekata, na našem i engleskom jeziku.

Nastavu je izvodio na predmetima: Politička ekonomija, Osnovi ekonomije, Mikroekonomska analiza, Teorija proizvodnje, Ekonomika tranzicije, Tranzicioni procesi i ekonomska politika, Ekonomska analiza, Globalizacija i tranzicioni procesi.

Bio je prvi inicijator da se na predmetu na kojem je izvodio nastavu, Osnovi ekonomije, radi po stranom udžbeniku. Danas se ta praksa sledi na 23 predmeta i predstavlja uspešan model temeljne reforme silabusa.

Poslednji dani su profesora Cerovića zatekli na dužnostima glavnog i odgovornog urednika uglednog međunarodnog časopisa Economic Annals i predsednika međunarodne Asocijacije ekonomskih univerziteta Jugoistične Evrope i Crnomorskog regiona (ASECU).

Nije bio Cera samo učitelj koji je uredno i savesno obavljao svoje dužnosti u nastavi, već i naučnik, neprekidno u stvaralačkom grču, u kreativnosti i kritici, u učenju i širenju vidika, sopstvenih vidika, ali nadasve vidika svojih sagovornika, vidika svojih đaka. NJegova erudicija, otvorenost za komunikaciju, radoznalost i energija bili su jedinstveni. Nije bilo teme iz nauke i obrazovanja, umetnosti i kulture, politike, sporta, a da Cera nije bio dragocen i adekvatan sagovornik koji je raspolagao uvek originalnim, jakim i jasnim argumentima.

Dragi Cero, zbogom i hvala ti! Hvala ti na zajedničkim putovanjima, a još više na onim o kojima si nam tako slikovito i uverljivo pričao, pa ih doživljavamo kao da smo i sami bili na njima. Hvala ti na energiji koju si nesebično isijavao, na urnebesnom smehu kojim si nas često darivao, na mudrim savetima koje si nam davao, na svom vremenu koje si sa nama podelio.

Putuj prijatelju! Tvoje je prisustvo među nama bilo velika dragocenost. Naučio si nas kako kroz velike bure ploviti i, konačno, kako, uzdignute glave, otploviti.

(Uz saglasnost profesora Branislava Boričića objavljujemo deo govora sa ispraćaja.)


 Profesor dr Stojan Babić

Prof. dr Stojan Babić je ceo svoj radni vek (46 godina) proveo na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Rođen je 30. 8. 1950. godine. Studije ekonomije započeo je u Poljskoj i nakon završene prve godine osnovnih studija, vraća se u Beograd gde nastavlja studije ekonomije. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu 1971. godine,  magistrirao 1974. godine i doktorirao 1979. godine.

U doktorskoj disertaciji bavio se Kembričkom kontroverzom, tj. različitim pristupima uloge kapitala i neoklasične agregatne proizvodne funkcije, kao i makroekonomske raspodele faktorskih dohodaka. Kontroverza je dobila naziv prema pristalicama dva različita pristupa. Pristalice postkejnzijanskog pristupa bili su profesori na Kembridžu u Velikoj Britaniji, dok su pristalice neoklasičnog pristupa bili profesori na MIT-u u Kembridžu u Masačusetsu.

  Na Ekonomskom fakultetu je zaposlen od maja 1972. godine. Tokom akademske karijere izvodio je nastavu na većem broju predmeta na osnovnim studijama iz različitih naučnih oblasti, kao što su: Kibernetika, Statistika, Teorija privrednog razvoja, Teorija cena i Industrijska organizacija.

Za docenta, vanrednog i redovnog profesora izabran je na predmetu Teorija cena. Na master studijama je izvodio nastavu na predmetu Ekonomika regulacije, a na doktorskim studijama je izvodio nastavu na predmetu Mikroekonomska analiza 1D.   

Pored nastave na matičnom fakultetu, izvodio je nastavu i na predmetu Teorija cena na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, dok je na poziv Branka Horvata izvodio nastavu na predmetu Međunarodni ekonomski odnosi na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu.

Profesor Babić je sa kolegom Milićem Milovanovićem tokom dugogodišnje saradnje objavio veći broi izdanja udžbenika Teorija cena. I pored toga što je ovaj užbenik bio visoko ocenjen od strane studenata, profesor Babić je sa profesorom Milovanovićem odlučio da uvede u nastavu udžbenik Hala Varijana Mikroekonomija 2003. godine. Međutim, ovde se ne završava veliki doprinos koji je profesor Babić dao uvođenju stranih udžbenika na osnovne studije na Ekonomskom fakultetu. On je uveo u nastavu potpuno nov predmet Industrijska organizacija, za koji je preveo udžbenik Oza Šaja, Industrijska organizacija. Takođe je sa profesorkom Danicom Popović preveo udžbenik Međunarodna ekonomija Dominika Salvatorea.

Pored pisanja udžbenika za osnovne studije, napisao je i dve monografije. Prva monografija objavljena je 1987. godine pod nazivom Međunarodna trgovina i eksploatacija, gde je primenjen model opšte ravnoteže na analizu međunarodne trgovine u okviru HOS modela. U složenom analitičkom okruženju razmatra se teorema Ribčinjskog, Stolper-Semjelsonov efekat i Paradoks Leontijeva. Na objavljivanje ove monografije značajan uticaj imao je studijski boravak 1979–1980. godine na Institutu za razvojne studije u Saseksu, gde se usavršavao iz oblasti međunarodne trgovine.

Druga monografija objavljena 1990. godine je iz Teorije normalnih cena, gde se razmatra linearni proizvodni model, uz vrlo elegantan analitički pristup zasnovan na matričnom računu, i njegova primena u klasičnoj političkoj ekonomiji za analizu teorije vrednosti i cena. Linearni proizvodni model zasnovan je na pretpostavci da su ulaganja proizvodnih činilaca moguća samo u fiksnoj proporciji i da je odnos ulaganja svakog proizvodnog činioca i količine dobijenog proizvoda konstantan bez obzira na obim proizvodnje, što omogućava prikazivanje ovog modela u matričnoj formi koristeći tehnološku matricu. Analiza započinje teorijom Adama Smita, nastavlja teorijom D. Rikarda, Marksovom teorijom radne vrednosti i završava se teorijom Pjera Srafe.     

 Profesor Babić je bio mentor nekolikih magistarskih teza i doktorskih disertacija. Bio je mentor moje doktorske disertacije pod nazivom „Asimetrične informacije na finansijskom tržištu – primena teorije igara sa asimetričnim informacijama”, koju je NDES proglasio za najbolju doktorsku disertaciju iz ekonomije odbranjenu u Srbiji u 2009. i 2010. godini. Bio je član komisije za odbranu doktorata i kolegama Boži Stojanoviću, Nikoli Njegovanu i Bojanu Ristiću, što svedoči o njegovoj posvećenosti razvoju nastavno-naučnog podmlatka iz oblasti mikroekonomije.   

Obavljao je funkciju šefa Katedre za Ekonomsku teoriju i analizu u periodu od 2006. do 2009. godine u vreme prve akreditacije. Bio je i član Saveta Ekonomskog fakulteta, član i predsednik fakultetskih komisija.

Profesor Babić će sigurno ostati upamćen među kolegama i studentima kao vrlo posvećen Ekonomskom fakultetu i njegovom napretku, pre svega kroz razvoj dva važna predmeta – Mikroekonomije i Industrijske organizacije.    

 Dejan TRIFUNOVIĆ

Ocenite tekst: