Inicijativa „Made in China 2025”

Kako stvari stoje, kupovina kod Kineza” uskoro neće više označavati škrtost i kupovinu robe lošeg kvaliteta. Naprotiv.


Nakon uveliko započetog projekta „Pojas i put”, koji za cilj ima potvrdu i ekspanziju kineske geopolitičke moći, 2015. godine tadašnji premijer Li Kećang pokrenuo je inicijativu Made in China 2025, čiji je glavni cilj digitalizacija tj. potpuna modernizacija industrijske proizvodnje i repozicioniranje kineske privrede od tzv. “fabrike sveta” do proizvođača visokosofisticiranih tehnoloških proizvoda.

Ovom desetogodišnjom strategijom želi se da Kina postane globalno dominantna u domenu visokotehnološke industrije u koju spadaju robotika, avijacija, električni i automobili na biogas itd.  Plan podrazumeva sve manje oslanjanje na strana ulaganja, osnivanje novih preduzeća i stvaranje sopstvenih inovacija, kao preduslov za globalni napredak. Fokus je na kvalitetu, a investicije će biti usmerene ka pametnoj proizodnji (tzv. smart manufacturing), kao i ka oblasti mašinskog učenja (machine learning).  Ova vrsta proizvodnog procesa povezuje internet sa bežičnim čipovima i robotima kako bi povećala efektivnost, preciznosti i produktivnost.

Ostali ciljevi

Jedan od ciljeva ove kampanje je promovisanje i stvaranje prepoznatiljvih kineskih brendova na svetskom tržištu. Primera radi, u poljoprivredi se teži ka stvaranju tri brenda i pet međunarodnih kompanija. Veoma je bitno napomenuti da plan tera preduzeća da se usredsrede na uštedu energije i smanjenje emisije štetnih gasova, što predstavlja svojevrsni izuzetak u borbi protiv klimatskih promena ako se uzme u obzir da Kina do sada nije previše pažnje obraćala na ovaj problem. Ako stvar posmatramo iz ugla lanca vrednosti, može se reći da Kina hoće da izađe iz kruga zemalja  jeftine radne snage i pređe u krug zemalja koje dodaju visoku vrednost. Nemačka Industrie 4.0 inicijativa predstavlja svojevrstan model na osnovu kog su Kinezi formulisali svoju. Posebna pažnja se obraća i sektoru okeanske brodogradnje. Južno kinesko more sve je interesantnija tačka i zato Kina ništa ne prepušta slučaju i radi na žaštiti svoje priobalne teritorije.

Kako do uspeha?

Kineska vlada u saradnji sa lokalnim samoupravama počela je da uvodi regulativu ko ja domaću industriju stavljaju u daleko bolji položaj u odnosu na stranu. Napravljena su dva nacionalna saveta za sprečavanje sajber kriminala, kako bi kompanije mogle da obaveštavaju nadležne službe o implementaciji postavljenih standarda. Finansijka podrška je ključ uspeha. Domaće banke daju subvencije i povoljne zajmove, često i bez kamate svim sektorima industrije. Osnovani su fondovi poput AMF (Advanced Manufacturing Fund) sa budžetom od tri milijarde dolara, kao i NICF (National Integrated Circuit Fund), koji na raspolaganju ima preko 21 milijardu dolara. Jedan od dobitnika ovakve vrste pomoći jeste i već globalni brend Xiaomi. Jedini uslov za dobijanje finansijskog podsticaja je korišćenje isključivo domaće intelektualne svojine. Direktiva sa vrha je i primoravanje kompanija da više ulažu u razvojne i istraživačke departmane. Tako se od firmi zahteva ulaganje 1.67% od prihoda, što je znatno više nego ranijih 0.95%. To nije sve – zahteva se povećanje produktivnosti radnika od 7.5%, ali i smanjenje potrošnje energije i vode za 35%.

Posledica – trgovinski rat?

Veoma skup ali i efikasan način preuzmanja intelektualne svojine, proizvodne tehnologije i organizacije, pre svega sa Zapada, jeste kupovina inostranih kompanija. Ponude za preuzimanje u IT sektoru premašile su i 35 milijardi dolara. Kineska preduzeća investirala su preko 13,6 milijardi u Nemačku i blizu 136 milijardi dolara u SAD. Ako se ovo uporedi sa sve većim restrikcijama za strane kompanije u Kini, reakcije zvaničnika sa Zapada ne deluju suludo.  Evropska privredna komora zabrinuta je zbog sve većeg mešanja države u odluke i raspoledu bogatstva unutar samih preduzeća. SAD sve više plaši gubitak kompetentnosti na kineskom tržišu, ali i istovremeno ekspanzija kineskih firmi na američkom. Upravo zbog ogromne podrške države domaćim preduzećima i posledičnog stvaranja nelojalne konkurencije, američka administracija uvodi i konstantno povećava carine na robu iz Kine.

Od ukupnih svetskih ulaganja u istraživanje i razvoj, samo na dve zemlje odlazi gotovo polovina – SAD su 2018. izdvojile 477 milijardi, a Kina 371 milijardu dolara (PPP). Ako se posmatra prema udelu u BDP-u, dominiraju Izrael i Južna Koreja, sa preko četiri procenta.

Potencijalni rizici Uspeh ovako ogromnog projetka značio bi za Kinu mnogo. Spominje se čak i prelazak iz kategorije tržišta u nastajanju u kategoriju razvijenog tržišta. Ipak, Nemačka sa mnogo manje ulaganja (tek oko 400 miliona dolara ove godine) i Japan će i dalje prednjačiti u oblasti visoko-tehonološke idustrije. Postavlja se pitanje da li su sva kineska preduzeća spremna za ovako krupan poduhvat, koji znači potpuno drugačiji način proizvodnje. Kritičari su složni u oceni da će eventualni uspeh dovesti do konsolidacije i stvaranja nekoliko velikih igrača na tržištu. Na taj način konkurencija postaje sve manja, usled pojave prirodnih barijera ulasku na tržištе. Izgleda da su mala i srednja preduzeća žrtovana, kako bi nastala globalno jaka preduzeća sa ciljem da se dominiraju u inostranstvu.

AUTOR: Vojin Rodić

Ocenite tekst: