Intelektualna igra za najhrabrije

Posle objavljivanja poznate studije Doba, Studije o razvoju kapitalizma, pokrenuta je diskusija o teorijsko-metodološkim problemima prelaska iz feudalizma u kapitalizam u Zapadnoj Evropi. Ne postoji jednoznačan odgovor na pitanja kada, kako i zašto je nastao kapitalistički sistem. Brojni autori su bili inspirisani ovim problemom, te su pokušali da pruže rešenje ili bar okvir za razmišljanje, a o tome govori poznata debata Doba i Svizija.

Dob
Dob smatra da feudalizam nije nestao zbog spoljnih uzroka (razornog uticaja trgovine), već zbog svojih unutrašnjih protivrečnosti. Dakle, feudalni način proizvodnje je dostigao visok stepen raspada pre nego što se razvio kapitalistički način proizvodnje. Smenu su uslovili uzroci vezani za prirodu proizvodnje (unutrašnji uzroci) kao što su sve veća eksploatacija kmetova, odustvo zainteresovanosti kmetova i niska produktivnost rada. Uzrok propasti feudalizma je njegova neefikasnost, koja je bila u raskoraku sa sve većim potrebama vladajućih slojeva, što je uslovilo pritisak na proizvođače, te je ugrožena sama osnova proizvodnje. Takav pritisak uslovio je bežanje sa poseda u gradove. Trgovina može biti samo dopunski faktor razaranja feudalnog sistema. Ona je mogla delovati samo u početku, kada je pored razvijanja kapitalističkog načina proizvodnje uspostavljala i odnose između feudalizma i kapitalizma. Kapitalizam se nije mogao ozbiljnije razviti, dok raspadanje feudalizma nije uznapredovalo. Postojanje trgovine, zelenašenja, specijalizovanih klasa trgovaca i finansijera, čak i kada su to bogati ljudi, nije dovoljno da se stvori kapitalističko društvo. Sistemi se nikad ne mogu naći u čistom obliku, nego se u svakom periodu nalaze elementi karakteristični i za prethodni i za naredni period, ponekad u obliku složene mešavine.

Svizi
Najistaknutiji predstavnik suprotnog shvatanja, Svizi, tvrdi da su uzroci propasti starog načina proizvodnje spoljni, vezani za proces trgovine. Snaga nove privrede spolja razara staru. Spoljni uzroci razaranja feudalizma su: neracionalnost proizvodnje koja je uslovila da je bilo jeftinije kupovati nego proizvoditi; bogatstvo se više ne traži u gomili roba već novcu; razvoj potreba uslovio je trgovinu; uspon gradova doveo je do bekstva kmetova. Svizi kritikuje Dobovu definiciju feudalizma kao kmetstva, kao privrede koju karakteriše: nizak stupanj tehnike, proizvodnja za sopstvene potrebe, prinudna obrada zemljišta, politička decentralizacija, uslovljenost raspolaganja zemljom kroz službu. Svođenjem feudalizma na kmetstvo prenaglašavaju se elementi proizvodnje, a zanemaruju elementi tržišta. Prihvatanje teze da je trgovina produkt kapitalizma otvara sledeće probleme: trgovina je postojala tokom 3000 godina (Kina, drevni Mediteran), u Rimskoj imperiji bila je razvijena trgovina, pa ipak do prelaska u kapitalizam nije došlo.

Marks i Valerštajn
Nije moguće pisati o kapitalističkom sistemu, a da se ne pomene najznačajniji i najbolji kritičar istog, Karl Marks, koji pravilno ističe da se prelazak iz feudalnog načina proizvodnje vrši dvojako: proizvođač postaje trgovac i kapitalista ili trgovac neposredno zagospodari proizvodnjom. Dob je insistirao na Prvom putu prelaska gde proizvođač postaje trgovac, a Svizi na Drugom putu gde trgovac zagospodari proizvodnjom. S tim u vezi potrebno  je imati u vidu različitost puteva razvoja Zapadne Evrope i Azije. U Zapadnoj Evropi cilj je bio oslobađanje seljaka od feudalne prinude, a u Aziji (Japanu) uzdizanje kapitalizma bilo je pod kontrolom feudalne vlasti. U Zapadnoj Evropi kmetstvo je bilo zbrisano, a u Japanu je došlo do spajanja kapitalizma i apsolutizma. U Zapadnoj Evropi dominira Prvi put prelaska (proizvođač postaje trgovac), u Istočnoj Evropi i Aziji dominira Drugi put (trgovac zagospodari proizvodnjom). Za Valerštajna, koji zauzima poziciju na kojoj se nalazi Svizi, ključno obeležje svetskog kapitalističkog sistema je proizvodnja radi prodaje na tržištu koja treba da maksimizira profit. Tako se pravilno ističe uloga međunarodnih odnosa i međuzavisnost, ali i neopravdano potiskuju klasni odnosi. Ukoliko se tržišni odnosi uzmu za presudne tada je Poljska kapitalistička koliko i Engleska, a ipak to ne može da nam objasni napredovanje jedne i zaostajanje druge zemlje. Objašnjenje razvoja treba tražiti u osi: snažna država i agrarni odnosi koji stvaraju višak koji će biti kapitalistički investiran su faktori prelaska u kapitalizam. Međutim, postoje izuzeci koji demantuju to pravilo: Holandija je imala slabu državu, ali se razvila, dok snažna država u Španiji nije pokrenula razvoj, jer su joj nedostajali agrarni odnosi, a priliv zlata i srebra uspavao je zemlju, koja je postepeno postala uvoznik svih značajnih proizvoda, jer je priliv zlata izazvao cenovnu revoluciju tokom 16.veka, domaće cene su nadmašivale strane, uvoz je rastao, ali i odliv zlata, da je na kraju tako stečeni kapital doprineo razvoju Holandije i Engleske. Slab razvoj domaće proizvodnje pratila je fiskalna kriza države zahvaljujući stalnim ratovima koji su unazadili privredu. Tako snažna država u ovom slučaju nije pokrenula razvoj.

Zaključak
Imajući u vidu složenost teme koja je predmet razmatranja pomenutih autora jasno je da postoje argumenti ,,za” i ,,protiv” teza koje su dijametralno suprotne. Uvek aktuelna i nadasve potrebna debata o kapitalističkom sistemu koristi nam u rešavanju svakodnevnih problema, i predstavlja večiti izazov za čovekov um.

AUTORKA: Aleksandra Štrbac

Ocenite tekst: