Intervju sa Anom Lukner

TVOJA INSPIRACIJA SI TI

takmičim sama sa sobom. Ne volim kad mi neko kaže da nešto nije moguće zato što za sve postoji rešenje. Stalno postavljam sebi veliki broj ciljeva i na putu ka njihovom ispunjenju naiđem na veliki broj prepreka. Nikad ne bude onako kako zamisliš i zato treba biti prilagodljiv. Uvek postoji više puteva ka cilju.

ML: Iako si veoma uspešna na profesionalnom planu, stiče se utisak da si mnogo ponosnija na svoju humanitarnu organizaciju. Kako si došla na ideju da stvoriš ,,Aninu zvezdicu?

Roditelji su me vaspitali tako da uvek razmišljam kako da pomognem drugima. Moj otac je jedan od osnivača prvog Rotari kluba u Sloveniji. Još kao mala sam govorila da ću jednog dana imati svoju fondaciju. „Anina zvezdica“ je specifična po tome što funkcioniše bez ikakvog novca, samo ja mogu da ga uložim. Primamo donacije isključivo u vidu hrane. Mnogi ljudi, škole i kompanije izdvajaju deo svojih prihoda za kupovinu iste, a takođe dobijamo i kutije. Nemamo svoja vozila, već nam u raznošenju pomažu vojska i policija. Svi radimo volonterski jer snažno verujemo u prave vrednosti. Trenutno smo prisutni u Sloveniji i Kaliforniji, a uskoro ćemo biti i u Bosni i Hercegovini i Beogradu, gde smo naišli na pomoć vas, studenata. U poslednjih 5 godina uspeli smo da opslužimo više od 25 hiljada porodica.

O humanitarnoj organizaciji „Anina zvezdica“, njenim aktivnostima, kao i načinu na koji može da joj se pomogne, može se više saznati na www.aninazvezdica.si kao i na zvaničnoj Fejsbuk stranici.

ML: Šta smatraš uspehom ,,Anine zvezdice’’?

Mnogi siromašni ljudi se više ne stide da priznaju da nemaju sredstava za život i da im je teško. Takođe, ljudi nam često dolaze u posetu samo da nam se jave ili da donesu neki znak pažnje. Oni u nama vide dobre ljude koji žele da pomognu, što nam i jeste jedini cilj. Najviše volim da vidim kada jedne godine određena porodica dođe da uzme hranu, a sledeće godine je donese. Tada znam da smo uspeli da inspirišemo ljude da promene nešto kod sebe.

ML: Postoji li neka posebna priča koja te je dirnula i ostala ti u pamćenju?

U prve tri godine postojanja ,,Anine zvezdice’’, plakala sam svakog dana čitajući mejlove koje sam dobijala. Ali onda sam došla do tačke u kojoj sam shvatila da ljudima ne treba moje plakanje, već podrška. U januaru nam je došla jedna porodica, roditelji su ostali bez posla, isplaćivali su i kredit za stan. Kada su se pojavili u skladištu dali smo im sve što im je trebalo, rekli smo im da biraju kao da su u prodavnici. Njihov sin mi je rekao da ne želi da uzme slatkiše, jer postoje stvari koje su im u tom trenutku mnogo potrebnije. Uspela sam da ga ubedim da ode da izabere sve što želi, a on se nakon 20 minuta vratio sa samo jednom lizalicom. Mnogo sam naučila od takvih porodica, pre svega o zahvalnosti. Imamo mnogo ljudi koji su do juče živeli sasvim normalno i onda im se odjednom nešto dogodilo što ih je dovelo u probleme.

ML: Odakle crpiš energiju za sve ovo što radiš?

Iz sebe, uvek kažem da si tvoja inspiracija upravo ti. Takođe, mislim da ulogu u tome igra i genetika, ili si rođen sa nagonom, ili ne. Mnogo ljudi je apatično. Ja uvek nosim tu zvezdicu u sebi. Čak i kada sam potpuno depresivna, znam da ću se izbaviti iz te situacije.

 

Marija TOMIĆ

Andreja MARINKOVIĆ

Ocenite tekst: