Intervju sa finalistima takmičenja „Project Management Championship Serbia 2015“

Projektni menadžment – imperativ poslovanja budućnosti

I u ovom broju hvalimo se uspesima naših kolega. Jovana Milić, Stefan Trifković, Ivan Stevanović (IV godina, TMM) i Nevena Topić (IV godina, Računovodstvo i revizija) bili su jedini predstavnici EKOF-a na ovogodišnjem nacionalnom takmičenju Svetske organizacije za upravljanje projektima – IPMA. Na Fakultetu organizacionih nauka, 7. marta, ova četvortka je branila svoju ideju za zadatu studiju slučaja i zauzela treće mesto.

ML: Recite nam nešto više o takmičenju i zadatoj studiji slučaja?

 

J.M.: IPMA, svetska organizacija za upravljanje projektima, širi praksu projektnog upravljanja ne samo među profesionalcima, već i među studentima, koje ova oblast zanima. Zato je prvi put i u Srbiji organizovala svoje takmičenje. Prvi deo takmičenja je podrazumevao proveru znanja po standardima organizacije u vidu onlajn testa od 100 pitanja za tačno 100 minuta. Test smo radili timski, za računarima. Iako je bilo dozvoljeno koristiti literaturu, na koju su nas unapred uputili da se iz nje spremamo, vreme je bilo nedovoljno. U prvom delu je učestvovalo 14 timova, mi smo bili drugoplasirani, a u finale je prošlo šest timova, gde smo zauzeli treće mesto. Samo pobednički tim je dobio šansu da se takmiči na svetskom takmičenju u Litvaniji. U finalu smo radili studiju slučaja, koju smo dobili na licu mesta i imali smo četiri sata da je rešimo i odmah potom i prezentujemo. Studija je podrazumevala rešavanje poslovnog problema u formi projektnog plana, uz detaljnu i preciznu izradu projektne dokumentacije. Jedini uslov takmičenja je bio da su učesnici odslušali predmet Menadžment projekata.

I.S.: Zahtevalo se striktno znanje iz izvršnog dela ove oblasti. Nama je to predstavljalo problem, jer u toku predavanja nismo obradili ovaj aspekt. Fokus nije bio na kreativnoj strategiji, ona samo služi za diferencijaciju od ostalih timova, već na tome kako što obuhvatnije i preciznije odrediti alate u tom izvršnom aspektu. Zato se ovo takmičenje razlikuje od ostalih koja obično podrazumevaju finansisjku analizu, kreativnu marketing strategiju i što bolje prezentacione veštine takmičara.

S.T.: U žiriju su bili predstavnici organizacije „IPMA Young Crew Serbia“, „Telekoma“ i „Energoprojekta“.
L: Sve organizacije koje se bave projektnim menadžmentom PM) govore o tome kako ova oblast poslednju deceniju dobija bitku nad svim drugim oblicima poslovanja.  Da li je i vi vidite kao potpuno novu granu i zanimanje koje je iznedrila globalizacija?

 

J.M. :  Ova oblast nije karakteristična samo za organizacije koje su projektno orijentisane, nego za sve kompanije i organizacije koje danas posluju. Ne možete napraviti nijedan poduhvat bez adekvatnog upravljanja, planiranja, vođenja, kontrole. Stoga je ova oblast imperativ današnjeg poslovanja i na mikro i makro nivou. Ovo je svakako tržište koje se još razvija , a zanimanje PM-a je sve traženije.

 

 

ML: Vi ste bili jedini tim sa EKOF-a na takmičenju. Zašto nema više naših kolega spremnih da se oprobaju na ovakvim i sličnim takmičenjima?

 

N.T.: Do sada je bilo puno takmičenja koja smo propustili jer nismo čuli za njih. Naše kolege imaju „kočnicu“ kada treba da se prijave za ovakav tip takmičenja. Za početak bi bilo dobro da se napravi rubrika, tj. kalendar, gde bi studenti mogli videti kada se održavaju takmičenja, kakvog su tipa i slično.

 

 

ML: Kako ste se spremali, da li ste imali pomoć od fakultetskog osoblja?

 

J.M.: Da bismo se bolje spremili, čitali smo razne primere iz prakse vezane za projekte i sami razmišljali šta bi tu moglo da bude potencijalno rešenje. Unapred smo se dogovorili ko će koji deo da pokrije, jer kad se radi samo jedan dan i na licu mesta ne možemo svi da radimo sve. Što se tiće pomoći, u samoj pripremi su nam pomogli profesorka Sanja Mitić i asistent Igor Kovačević. Problem je bio što mi nismo imali mentora, za razliku od ostalih timova, i tek kasnije smo shvatili koliko je to bitno.

I.S.: Kroz slušanje ispita Menadžment projekta, shvatio sam da sam se pronašao u ovoj oblasti i da ona objedinuje sve čime želim da se bavim.  Profesor Lončar zbog kog sam i zavoleo ovaj predmet nažalost nije mogao fizički da bude prisutan kao mentor na takmičenju. S druge strane, i naša krivica je što se nismo obratili većem broju profesora, koji bi nam sigurno pomogli i samim tim bismo bili spremniji i bolje plasirani.

Još uvek ne postoje akademske institucije koje školuju projektne menažere koji su danas svuda potrebni.

 

ML: Recite nam nešto u vezi sa nagradom koju ste dobili i priznanjima koja vam je fakultet uručio?

 

J.M.: Kao trećeplasirani dobili smo sertifikaciju od „IPMA Young Crew“ čija je tržišna vrednost oko 200 evra. Ovo je još vredniji sertifikat po težini koju nosi, pogotovo za nekog ko je još uvek student. Dodala bih i da ceo proces kroz koji smo prošli nosi i emotivnu vrednost, jer smo se zbližili, danas smo drugari i kolege, a u bliskoj budućnosti vrlo je moguće da ćemo sarađivati i na ozbiljnijim aktivnostima.

N.T.: Fakultet je prepoznao naš trud, na „Danima fakuleta“ uručene su nam pohvalnice i svi smo dobili izdanje Ekonomskog rečnika. Nadamo se da će baš zbog ovakvih priznanja studenti doći na ideju da se aktiviraju na ovom takmičenju i na aktivnostima ovog tipa.

 

ML: Da li smatrate da je PM  izlaz iz kriznih situacija?

 

I.S.: Izlaz iz krize su jasno definisani ciljevi i rokovi do kojih ćemo ih ostvariti. Za to je svakako potreban kapital, a poenta je da bude iskorišćen u one svrhe od kojih ćemo kasnije imati više od uloženog. PM je alat preko koga te ciljeve mi možemo mnogo efikasnije, i što je još važnije, efektivnije da sprovedemo i ostvarimo.

S.T.: Moj utisak je da baš ovo fali našim preduzećima, da se jasno zna ko, kada i kako treba da doprinese u okviru svog dela odgovornosti zajedničkom cilju. Prošla su vremena kada smo mogli da kažemo: „Meni moja intuicija kaže da je ovo dobar poduhvat, hajmo da radimo tako i tako“. Mislim da će tradicionalan način poslovanja stati u podršku novom načinu, jer su projekti alati koji su tu da osiguraju prave rezultate, a nama je baš to i potrebno.

J.M.: Ne zaboravimo i organizacije koje se bave društvenim temama i događanjima, one su isto projektno orijentisane i da nema njih neke stvari koje su od krucijalnog značaja u društvu se ne bi dešavale.

Ukoliko bi sam fakultet stao iza ovakvih stvari, to bi doprinelo ne samo reputaciji fakulteta, već i kompetentnosti studenata koji izlaze sa istog.

ML: Vi jeste pokazali da ste spremni, kako vaše kolege da budu spremne kao i vi naredne godine?

 

N.T.: Moraju prvo da odluče da žele da probaju tako nešto, i shvate da je to  prilika da pokušaju na takmičenju da se snađu sa onim što su do sada naučili. Timski rad na ovakvim takmičenjima je nezamenjljiv, ograničenost vremenom, resursima, rad pod pritiskom, sve to menja osobu, utiče na nju i poboljšava njene sposobnosti koje će biti veoma otrebne i ubuduće na fakultetu i poslu.

S.T.: Deluje mi da se studenti pre opredeljuju za nepreuzimanje nicijative, da ne bi slučajno pogrešili, izgubili, a zapravo bi trebalo baš to da rade kako bi bili bolji. Na takmičenju nema ocene i vraćanja indeksa, što bi trebalo da bude dodatno olakšanje, a nagrada i ovakvo jedinstveno iskustvo velika je motivacija.

I.S.: Studenti treba da se oprobaju na raznim takmičenjima, nikad nije ni kasno, ni rano da se oproba i radi na sebi. Pokušajte, učite iz toga, ne posustajte duhom, jer niko ne može da vam kaže da niste uspeli, dokle god pokušavate.

 

 

Nina MIHAJLOVIĆ

Jelena STEVANOVIĆ

Ocenite tekst: