Intervju sa pobednicama regionalnog takmičenja ASIC

PROMENA PREDSTAVE O BEOGRADU KOD STRANACA

Mesec februar pamtićemo po vestima koje su odjeknule EKOF-om, kada je šest devojaka sa četvrte godine, smera Turizam i hotelijerstvo, desetog februara u Zagrebu, zablistalo na regionalnom studentskom takmičenju ASIC. Ivana Čekrdžić, Aleksandra Albijanić, Jovana Petrovski, Ivana Hodžić, Katarina Vučak i Tamara Pavićević predstavile su svoj investicioni projekat i biznis plan za konceptBelgrade Backstage Hotel i time obezbedile pobedu i putovanje u Amsterdam.

ML: Recite nam nešto više o ASIC takmičenju.

 

K.V.: Takmičenje je regionalnog karaktera, koje organizuje „Adria Hotel Forum“, i u okviru toga postoji „Adria Student Innovation Contest“. Tema je bila „Novi hotelski koncept“, to jest investicija u hotelskoj industriji, sa akcentom na investicije u jedinstvene tematske hotele. Ideja ovog takmičenja je da se u skladu sa svetskim primerima pruži mogućnost studentima da prezentuju svoju inovativnu ideju ili proizvod, da osmisle projekat koji još nije viđen u svetu, prezentuju ga i tako se predstave budućem poslovnom svetu u kojem će jednog dana i delovati.

 

ML: Odakle je potekla ideja da se prijavite za ovo takmičenje?

 

I.Č.: Za takmičenje smo čule na vežbama od strane asistenta Igora Kovačevića. Samo jedan tim sa našeg fakulteta je mogao da se prijavi, i na licu mesta smo se dogovorile da to budemo mi. Zainteresovale smo se jer  smo ovo videle kao priliku da napredujemo profesionalno, naučimo nešto novo, steknemo iskustvo i obogatimo CV.

 

ML: Kako je tekao ceo proces?

 

J.P.: Do određenog roka trebalo je poslati rad na engleskom jeziku. Rad je sadržao predlog o inovaciji, predstavljen kroz lokaciju hotela, segmentaciju, dizajn, marketing plan i finansijsku analizu uspešnosti poslovanja hotela. Od prijavljenog 31-og tima, u finale i na prezentaciju radova pozvano je šest timova.

 

ML: Šta je bio vaš recept za pobedu?

 

A.A.: Mnogo sati rada smo uložile, i u izradu rada i u naše veštine prezentovanja, što boljeg savladavanja engleskog jezika, međusobnog usklađivanja i koordinacije u timu.

 

I.H.: Recept naše pobede je bila naša raznolikost. U našem timu je bilo realista, ali i umetničkih duša. Imale smo puno kreativnih ideja i uspele smo da ih integrišemo u vrlo realan projekat.

 

I.Č.: Mi smo studenti, a prema ovom radu smo se postavile kao da smo u ovom poslu duži niz godina i bile smo mnogo samokritičnije nego inače.  Tokom celog procesa sve smo se sa istim žarom i motivacijom borile da ovo uspe, što nas je još više zbližilo, iako smo se družile i ranije.

NAGRADA ZA PRVO MESTO: Trodnevno putovanje u Amsterdam.

ML: Čim ste imale inspiraciju, a i na takmičenju je pokrenut zadatak o inovaciji, znači da je došlo do zasićenja u nekom segmentu poslovanja u turizmu? Gde najviše?

 

T.P.: Ponuda u Beogradu se dosta okrenula poslovnim ljudima i kongres turizmu, a to ne privlači druge vrste turista. Treba razvijati i taj segment, ali opet treba istovremeno održavati i bogatu ponudu za mlade ljude i ponuditi im hotele sa zanimljivim sadržajem, koji će posebno privući pažnju. Kad kažemo mladi, mislimo na ljude od 25 do 35 godina, koji imaju novca, a nemaju decu.

 

J.P.: Takvi turisti dolaze zbog zabave, imaju želju da vide i druge ozbiljnije sadržaje, ali opet ne žele ponudu za strogo poslovne ljude.

 

ML: Da li vam je upravo to pomoglo da  diferencirate svoju ideju i istaknete se?

 

J.P.: Da, prvo smo se orijentisale na to zbog čega turisti najviše dolaze u Beograd, to je zabava i kongresni turizam, koji je dovoljno razvijen. Pitale smo se za ljude koji dolaze radi zabave, koji segment hoćemo, kakav smeštaj, i išli smo na to da im pružimo potpunu uslugu u našem hotelu, ali i da ih povežemo sa uslugama u samom Beogradu.

 

K.V.: Posebno nas je pohvalila Marina Franolić, direktorka Adria foruma, kojoj se svidela naša ideja, baš zato što je to jedna realna investicija. Izjavila je da su tržištu potrebni mladi, kreativni ljudi kao što smo mi, jer na nama je budućnost, mi ćemo sutra biti ti koji će raditi, koji će biti menadžeri, voditi i stvarati nove ideje u ovoj oblasti.

 

ML: Danas, u vreme krize i male kupovne moći, pogotovo na ovim prostorima, šta mislite koliko pobeđuju low-cost aranžmani i da li dolaze do izražaja i neki drugi tipovi putovanja?

 

I.Č.: U današnje vreme nestao je srednji sloj stanovništva, koji je sebi mogao da priušti nešto između luksuznog i low-cost aranžmana, tako da danas mahom postoje ili oni koji kupuju isključivo low-cost  ili isključivo luksuzne aranžmane.

 

T.P.: Low-cost aranžmanima najlakše se razvija masovni turizam, koji je uvek postojao, dok se luksuznijim aranžmanima popunjavaju tržišne niše sa malo drugačijim zahtevima. Jeftiniji turizam će uvek biti dominantan zbog svog masovnog karaktera, a može se reći da sve više  dobija i na kvalitetu. Odavno je zaboravljena  praksa da se za jeftine aranžmane dobija loš kvalitet, već i oni zbog velike konkurencije moraju da se diferenciraju.

 

ML: Opšte je poznato mišljenje stranaca o lepoti i duhu Beograda i Srbije uopšte. Da li mislite da iskorišćavamo taj potencijal dovoljno i na pravi način?

 

A.A.: Kada pogledate Balkan, Beograd tu odskače, po istoriji, znamenitostima, položaju, kulturno-umetničkoj sceni, gastronomskoj sceni, i pogotovo po načinu života, posebno noćnog. Sada se menja tendencija da su London, Pariz i svi veliki gradovi već posećeni, ljudi su ih možda i više puta posetili, i Beograd tu postaje potencijal, baš zbog toga što ga nazivaju „usvojenim detetom“ Njujorka i Pariza, a opet nalazi se u maloj, dalekoj zemlji Srbiji. Da bi se potencijal pametno iskoristio, država mora da investira, da brine i o kulturno-umetničkim zdanjima i muzejima, kako bi se pokazalo da Beograd ima i tu bogatu stranu.

 

I.H.: Ja volim da kažem da je u redu privući turiste noćnim životom, da bismo im pokazali šta je zapravo Beograd.

 

ML: Da li je fakultet pomogao i neko od profesora sa vaše katedre?

 

T.P.: Asistent Igor Kovačević nas je prvi obavestio o takmičenju. Konsultovale smo se sa njim oko naše inovacije, on nas je usmeravao i bio naša podrška na samom finalu. Ekonomski fakultet je finansirao put u Zagreb. Takođe nam je pomoglo što smo u okviru predmeta „Menadžment preduzeća iz turizma i hotelijerstva“ obilazili hotele, gde se moglo naučiti dosta praktičnih stvari, kao i prilikom gostovanja predavača iz ove oblasti.

 

ML: Koji su vaši benefiti od takmičenja?

 

I.H.: Rad u šestočlanom timu nije jednostavan, morale smo uklopiti različite karaktere i načine rada. Prezentovale smo pred više od sto ljudi na forumu, i to na engleskom jeziku, što je ranije bilo nezamislivo za nas. Videle smo koliko je teško dobiti inovativnu ideju, a pogotovo kako je to realizovati je do kraja kontrolišući sve propratne faktore. Naučile smo puno korisnih stvari koje se ne uče na fakultetu, a trebalo bi.

 

ML: Kako biste motivisale kolege da krenu vašim stopama?

 

I.H.: Na fakultetu nas ima puno, treba se istaći, pokazati da nas osim knjige zanima i nešto drugo, da želimo da se bavimo onim što studiramo. Najbolji način za to su prijave za aktivnosti ovog tipa.

 

J.P.: Naše iskustvo je bilo fenomenalno, ovakve stvari treba iskusiti u toku studiranja, jer kad se završi fakultet nema prilika za ovakva iskustva. Treća i četvrta godina su idealne, jer su studenti spremniji, dosta toga znaju, i pravi je trenutak da sebe oprobaju.

 

T.P.: Definitivno treba da ima više ovakvih takmičenja i u okviru fakulteta, možda i kao obaveznih, jer se nauče neke stvari koje su veoma korisne, i bitne za buduće bavljenje materijom koju danas studiramo, a sutra ćemo u tome raditi.

 

I.Č.: Svako ko ima ambiciju da nauči nešto više, da napreduje na ličnom i profesionalnom nivou, trebalo bi da se prijavi za ovo takmičenje. Istakle smo se, ne samo među profesorima, nego i na forumu. Mnogo ljudi nam je prišlo posle proglašenja pobednika i čestitalo, i tako smo ostvarile nove kontakte. Prišao nam je vlasnik jednog hotela u Amsterdamu, i pozvao da budemo njegovi gosti kako bi nam omogućio bliži uvid u funkcionisanje hotelijerstva kod njih, kao i rada Fakulteta hotelijerskog menadžmenta. Ljudi  kada  prepoznaju iskren trud i rad, oni to znaju i da cene.

 

Nina MIHAJLOVIĆ

Jelena STEVANOVIĆ

 

 

POBEDNIČKA IDEJA – Belgrade Backstage Hotel

 

Zašto „backstage“? Ideja je da se gost koji dođe u Beograd pripremi i fizički i psihički za sve što ga čeka tokom boravka. Turisti koji dolaze imaju novca, ali nemaju vremena da sami smišljaju šta će sve raditi i posećivati svakog dana. Tu dolazi prva inovacija, kao početak onoga što gosta čeka od ulaska u hotel, a to je fizička priprema. U hotelu takođe rade šminkeri, frizeri, kozmetičari, stilisti, koji gostima ispunjavaju želje u vezi sa njihovim izgledom. U narednom delu obuhvaćeno je psihičko spremanje gosta, u smislu zagrevanja za izlazak, druženje. Za ove potrebe postoje dva objekta u hotelu. Prvi je bar, gde bi se odigravali razni događaji zarad zabave gostiju, drugi je ekskluzivni restoran.  Zatim dolazi na red spajanje gostiju sa osobom koju bi „iznajmili“ tokom trajanja boravka kao vodiča po Beogradu, ali i prijatelja koji je tu da ih posavetuje, usmeri, sprijatelji se sa njima.  Očigledno je koliko su usluge koje hotel nudi visoko personalizovane. Treća inovacija je BBH aplikacija, koja omogućava povezanost sa celim hotelom, istovremeno se može videti šta sve može pružiti Beograd. Poslednja, četvrta inovacija, su posebni aranžmani za parove i samce. Ljudi koji putuju sa partnerom, i ljudi koji putuju kao samci (ali sa prijateljima), imaju različite stilove života i afinitete, pa je u skladu sa tim prilagođena ponuda hotela, gde je u prvom slučaju akcenat na relaksaciji, a u drugom na aktivnije organizovanom odmoru.

Ocenite tekst: