Introvertnost je ekstra

Među ljudima obično postoji sklonost ka preferiranju ljudi koji su ekstrovertni, naspram onih koji su introvertni. Introvertnost i ekstrovertnost predstavljaju Jungove tipove ličnosti, na osnovu kojih se ljudi razvrstavaju prema načinu na koji reaguju na različite, prevashodno društvene, okolnosti. Grubo rečeno, introvertni ljudi su više „samci“, koji uživaju u manje intenzivnim aktivnostima, poput čitanja knjiga, a ekstrovertni ljudi su otvoreni i vole da bude okruženi i komuniciraju sa ljudima. Iako se ova podela može činiti dosta jednostavnom, kako obično biva, nije sve uvek tako „crno-belo“. Naime, ne potpadaju svi ljudi tek tako u jednu ili drugu kategoriju, već pre čine kombinaciju ova dva tipa ličnosti, te pripadaju takozvanom ambivertnom tipu ličnosti, koji poseduje karakteristike oba prethodno navedena tipa. Zato na introvertnost i ekstrovertnost ne treba gledati kao na etikete i jasne odrednice, već na spektar sačinjen od različitih osobina.

Ipak, zbog svoje jednostavnosti, ljudi vole da vrše uprošćenu kategorizaciju u dve već poznate, i njima jasne, grupe. Tako razdvojene, karakteristike ekstrovertnih ljudi često su preferirane i u okruženjima poput škole, fakulteta i poslovnog okruženja. Ekstrovertno ponašanje je društveno prihvatljivije i smatra se da su ljudi sa ovakvim tipom ličnosti uspešniji i da čine bolje lidere. Iako se ovakav zaključak mnogima instiktivno čini tačnim, različita istraživanja ovakvo mišljenje ne podržavaju. Šta više, profesor iz biznis škole Wharton School, Adam Grant, analizom 35 različitih studija utvrdio je da između ljudi sa ekstrovertnim tipom ličnosti i povećanih primanja zapravo nema korelacije, ali i da introvertni ljudi čine mnogo bolje šefove, jer zapravo zaposlenima daju slobodu da rade na svojim idejama i razvijaju ih.

Ali, bez obzira na bilo kakve studije i analize, ljudi obično misle drugačije, te se i u školskom i poslovnom okruženju prednost daje radu u grupama i ljudima koji ispoljavaju ekstrovertne karakteristike. Danas su jedne od glavnih reči tim i timski rad, koji su, iako važni na svoj način, dobrim delom u suprotnosti sa potrebom za individualnim radom i slobodom da pojedinci sami sa sobom dođu do zaključaka i ideja koje zapravo mogu biti korisne i konstruktivne. U poslovnom okruženju sve su češći koncepti „open space“ prostora kojim se pokušava podstaći kreativnost, a zaboravlja se da mnoge od najkreativnijih ideja dolaze upravo iz trenutaka izolovanosti od drugih. Naravno da grupni rad ima svojih prednosti i da ga treba upražnjavati, ali on može imati svrhu jedino ako se prethodno da prostor za individualni rad i razmišljanje, te zatim okupljanje radi predstavljanja pojedinačnih ideja i njihov dalji razvoj uz komunikaciju i diskusiju sa drugima.

Bilo kakve promene koje se čine obično su tu sa željom da se nešto promeni i poboljša. Ali, u ovom slučaju, u želji da se prevaziđu granice mogućeg, stavljena su bespotrebna, i, šta više, štetna ograničenja na veliki broj ljudi koji imaju neverovatan kapacitet da doprinesu svojim posebnim načinom razmišljanja, ali ovako bivaju sputani. Iste te promene, iako verovatno uvedene sa pozitivnom namerom, kad jednom krenu da se primenjuju i šire, teško je obrnuti. Kako onda introvertne osobe da se ponašaju u takvom okruženju? Kao neko ko pripada ambivertnom tipu, ali sa većom tendencijom ka introvertnom tipu, jedino mogu da kažem da ne treba da potiskuju svoju prirodu i pokušavaju da se utapaju u sredinu u kojoj se nalaze, jer tako ne gube samo oni, već i ista ta sredina. Iako je priroda ljudi takva da žele da budu prihvaćeni i ne odskaču previše od normi, ma koliko se činila nekad strašnom, različitost je dobra i potrebna kako bismo svi kao društvo napredovali, te prevazilazili ograničenja, a ne postavljali ih nepotrebno onima koji nam mogu pomoći i pogurati nas u pravom pravcu.

AUTORKA: Dunja Ilić

Ocenite tekst: