Istrebljenje kao sport


Pre samo jednog veka na tlu Afrike živelo je preko 200.000 lavova, a danas ih u divljini postoji svega 20.000, dok su u 26 zemalja oni istrebljena vrsta. Na celoj planeti postoji nešto više od 3900 tigrova, što pokazuje da je njihova populacija u poslednjih 100 godina opala za 95%. Leopard, divlja mačka koja se smatra izumrlom u velikom broju područja, izgubila je 75% svog prirodnog staništa. Lavovi, tigrovi, pume, gepardi i leopardi nestaju velikom brzinom, a ako se ovakav trend nastavi možemo ih zauvek izgubiti.  Divlje mačke izazivaju divljenje i poštovanje, a mnogi smatraju da su ove životinje simbol moći i hrabrosti. Nažalost, neodgovorno ljudsko ponašanje dovodi do toga da ova veličanstvena stvorenja sve brže idu putem istrebljenja. Pored divljih mačaka, na listi ugroženih vrsta nalaze se sumatranski orangutan, divovska vidra, planinska gorila, a smatra se da u Srbiji postoji 429 životinjskih vrsta koje se nalaze na listi ugroženih. Broj ubijenih afričkih slonova godišnje iznosi između 20.000 i 25.000 (smatra se da ukupna populacija iznosi između 420.000 i 650.000).

Trećeg marta obeležava se Svetski dan divljih vrsta i proglašen je od strane Generalne skupštine Ujedninjenih nacija na 68. zasedanju 2013. godine, a cilj je edukacija o raznolikosti biljnog i životinjskog sveta, kao i važnosti njihovog očuvanja. Ovaj dan se takođe podudara sa datumom kada je prvi put potpisana Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune 1973. godine. Ove godine, Svetski dan divljih vrsta se obeležava pod sloganom „Divlje mačke – ugroženi predatori“, a grad Beograd je takođe dao svoju podršku priredivši prezentaciju u Beogradskom ZOO vrtu, uz pomoć Ministarstva za zaštitu životne sredine i u saradnji sa ZOO vrtom Palić i Prirodnjačkim muzejom, o posledicama ilegalne trgovine divljim vrstama.
 Ovaj dan nas podseća da je konačno došlo vreme da se osvestimo i suprotstavimo ovakvim problemima. Mnoge životinje se koriste kao trofeji, dekoracija, moda, a neki narodi smatraju da određeni delovi tela životinja imaju lekovita dejstva. Ovakve aktivnosti imaju negativan uticaj na opstanak divljih vrsta i dovode do mogućnosti gubitka mnogih vrsta. Istovremeno, širenje gradova, gradskih naselja i sela dovodi do toga da mnoge divlje životinje dođu u sukob sa lokalnim stanovništvom koje ih ubija, što zbog straha za sopstveni život, što zbog toga što se divlje životinje hrane sa domaćim životinjama koje se uzgajaju. 
U Srbiji postoji jedna vrsta divlje mačke, a to je Felis silvestris, veoma slična domaćoj mački. Zaštićena je Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa.

Gledano po profitabilnosti, ilegalna trgovina divljim vrstama nalazi se među prvih pet ilegalnih aktivnosti, pored krijumčarenja narkotika, oružja i ljudi, a godišnja vrednost ovakve trgovine iznosi između 8 i 10 milijardi dolara. Iako se određene vrste mogu naći samo na nekoliko kontinenata, trgovina je globalna.

Srbija je takođe preuzela obavezu da spreči i sankcioniše bilo kakve međunarodne ilegalne trgovine ugroženim divljim vrstama. Od 2010. nadležni organi u Srbiji zaplenili su više od 2000 živih primeraka divljih vrsta, od kojih su najbrojniji gmizavci i ptice. Ono što predstavlja problem za našu zemlju je to da se ona nalazi na pogodnom geografskom području, te predstavlja tranzitnu državu kroz koju mnogi krijumčari pronalaze put ka Evropi.
CITES konvencija (konvencija o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore) prvi put je stupila na snagu 1. jula 1975. godine. Republika Srbija je ratifikovala ovu konvenciju 2001. godine.

Glavni faktori koji utiču da se ilegalna trgovina poveća su visok stepen biološke raznovrsnosti u kombinaciji sa lošom ekonomskom situacijom. Veliki problem svega ovoga je to što mnoge države nisu spremne da se bore protiv ovakvih aktivnosti ili nemaju dovoljno regulisane zakone. Južna Amerika i Podsaharska Afrika su glavna područja iz kojih se snabdeva svetsko tržište divljim vrstama, dok su najveći potrošači državljani EU, SAD i Kina. Što je vrsta ugroženija, to je ređa i to je njena cena viša. Šverceri pokušavaju da na različite načine prokrijumčare životinje preko granica gde one u velikom broju zbog nedostatka vazduha, vode, hrane i stresa uginu.

Poslednji mužjak severnog belog nosoroga uginuo je pre nekoliko dana, nakon bolesti, a na svetu postoji još samo dva primerka ove vrste i obe su ženke. Neodgovorno ljudsko ponašanje dovodi do toga da veliki broj životinjskih vrsta nestaje pred našim očima. Ako ne prestanemo da zatvaramo oči pred ovakvim problemima, jednog dana istrebićemo i najgoru vrstu – same sebe.

AUTORKA: Mila Milošević

Ocenite tekst: