Izazovi postoje da bi ojačali naša uverenja, a ne da bi nas pregazili

Svako od nas je mali milion puta poželeo nešto što nema, videvši da to nešto neko drugi ima. Često smo u stanju da žalimo za onim što nemamo, umesto da zahvalimo na onome što imamo. Obično uvidimo koliko smo srećni tek onda kada vidimo koliko su drugi nesrećni.

Knjigu – Živeti slobodno, počela sam da čitam, na preporuku svoje tetke, pre nekoliko godina. Naravno, pročitala sam je u jednom dahu. Knjiga mi je otvorila mnogo tema za razmišljanje, gomila pitanja su se vrzmala po mojoj glavi, a pritom me motivisala, dala nadu i veru. Shvatila sam da je ipak sve moguće onom koji veruje, samo čovek nikad ne treba da odustaje od sebe, svojih snova, ideala. Kroz knjigu sam upoznala prave vrednosti života, ali i njegovog autora, Nika Vujičića.

Nik Vujičić rođen je 1982. godine u Brizbejnu, s retkim tetra-amelija poremećajem. Nik nema ruke, a umesto nogu ima mala stopala. Kakva je budućnost jednog takvog deteta? Verovatno nikakva, reći će mnogi. Ispostavilo se suprotno, jer gledanjem unapred ne možemo spoznati svrhu onoga što nam se događa. Svrha dolazi na kraju, kada se kockice slažu gledanjem unazad. Na samom početku njegovi roditelji su bili očajni, nisu mogli da se pomire s činjenicom da njihovo dete neće imati ne samo normalno detinjstvo, već i ceo život. Nik je takođe bio očajan, bilo je teško podnositi poglede sažaljenja ili pak odbojnosti. U vazduhu je lebdelo jedno jedino pitanje – zašto? Ali svako – zašto ima svoje – zato. Možda nam je teško da neke stvari razumemo, ali sam sigurna da se sve dešava s razlogom i da su neki ljudi, na ovaj ili onaj način, odabrani. Svaki početak je težak, posebno ukoliko ste svesni činjenice da neke stvari ipak ne možete da promeniti.

Strah je veći hendikep nego nemati ruke i noge

Ostaje Vam ili da ih stoički prihvatite ili dopustite sebi da usled nemoći postanete labilni i depresivni. U jednom trenutku, stvarnost je uspela da Nika baci na kolena. Sa samo 10 godina nekoliko puta je pokušao da sebi oduzme život, ali uvek ga je nešto vraćalo među žive. Verujem da je to bila misija koju je dobio rođenjem. Danas je Nik Vujičić jedan od najvećih svetskih motivacionih govornika. Širi nadu tamo gde je nema, produbljuje veru onima koji je lagano gube. Pokušava sve nas da uveri da život jeste blagoslov, bez obzira na tešku situaciju u kojoj smo možda trenutno. Nik Vujičić je neko ko uprkos svojoj anomaliji, unosi pozitivnu energiju svuda gde se pojavi. Ljudi žure da ga zagrli i zahvale mu, jer je uspeo da im vrati veru u bolje sutra, koje će možda svanuti ipak prekosutra. Nik je diplomirao na odseku za računovodstvo i finansijsko upravljanje. Uprkos svom fizičkom izgledu, on danas, surfuje, roni i pliva, igra fudbal i golf. Svoju ljubav sa  Kanae Mijaharom krunisao je brakom 2012. godine, a danas su srećna porodica sa četvoro dece.

Nik Vujičić je sinonim za upornost, volju i istrajnost. Preporučujem da ga u satima tuge i nedostacima volje, čitate ili slušate. Shvatićete da za sreću nisu potrebni skupi automobile, telefoni, garderoba ili hiljade pratilaca na Instagramu. Sreću čine male stvari, a najbitnije od svega jeste da smo fizički sposobni da se suočimo sa svim izazovima koje nam život donosi. Zato kad kažete sebi da nešto niste u stanju da uradite, da niste dovoljno sposobni, setite se ovog čoveka i možda shavtite da je ipak potrebno samo malo više volje. Svaki čovek na ovoj planeti je jedinka za sebe, svako od nas ima svoj put. Neki putevi su lakši, neki teži. Neke stvari ipak nisu onakve kakve vam se čine. Suština je mnogo dublja, ponekad vrlo nedokučiva. Čovek u sebi nosi mnogo snova, ali i strahova. Treba se otrgnuti i živeti punim plućima, jer vreme neprimetno, ali brzo teče. Ne dozvolite da neke stvari propustite iz straha od neuspeha ili toga ko će šta reći.

Gledanjem unazad, mogu da kažem da je Nikova misija, da svojom teškom pričom, motiviše sve nas. Odabran je da svojim primerom vrati svetlost u život onih koji od samog života odustaju. Mnogi će zaboraviti svoje naizgled nerešive probleme, videvši Nika. Verujem da je ovo ujedno i odgovor na pitanje – zašto. Eto, zato.

AUTORKA: Tamara Kojić

Ocenite tekst: