Izgubljeni u prevodu

Poznavanje stranih jezika pruža nam uvid u druge kulture, njihova razmišljanja, način obraćanja i prikazuje nam svet drugačiji od našeg. Mnoge reči smo usvojili iz drugih jezika i koristimo ih svakodnevno. Međutim, postoje one situacije, osećanja, opisi koji se ne mogu uvek lako prevesti jer u našem jeziku ne postoji jedinstvena reč za tako nešto.


Znate li onaj osećaj kada sanjate predivan san,  nešto što bi se moglo opisati kao suprotnost košmaru; na Bantu jeziku biste to opisali kao Bilita Mpash. Gumusservi je reč koju Turci koriste kako bi opisali odsjaj meseca u vodi. U Nikaragvi, noćnu šetnju šumom opisaće kao Yuputka, a u Indoneziji veoma lošu šalu označavaju kao Jayus. Osećaj iščekivanja gosta kog ste pozvali u vašu kuću se na jeziku Inuita može označiti kao Iktsuarpok. Osećaj koji dobijate pred neko putovanje, nešto slično uzbuđenju i nestrpljivosti, bi se na švedskom moglo opisati kao Resfeber, a stanje blaženstva, odsustvo svih misli, na sanskrt jeziku bi se reklo Rasasvada.

Je ne comprends pas
Prelepi francuski, jezik zemlje šansona, šampanjca i sireva zvaničan je u nekoliko zemalja kao što su Kanada, Obala slonovače, Luksemburg, Monako, Švajcarska i Kongo. Takođe, iz francuskog smo preuzeli veliki broj reči kao što su: bulevar, avenija, grupa, žargon, balkon, liker, mašina, masaža… Međutim, ovaj jezik je bogat velikim brojem izraza koji ne postoje u našem jeziku, a mogli bi nam poslužiti u svakodnevnom govoru. 

Ako ste, na primer, jedna/jedan od onih ljudi koji odu u kafić, raspričaju se satima sa prijateljima, a  pritom popiju samo jednu kafu i potroše malo novca, francuski konobari će za vas reći da ste Seigneur-terraces.

Mnogi antropolozi se slažu da su neki narodi „emotivniji“, misleći na njihov jezik i bogatstvo reči.

 

Osećaj koji dobijate kada niste u svojoj zemlji; dezorijentisanost, nesklad, kulturni šok; mesto na kojem se osećate „izbačeno iz koloseka”, bi se mogao opisati kao Dépaysement. Pisac Bodler odgovoran je za reč Spleen, koju možete prepoznati u zbirci pesama „Cveće zla”, a ova reč označava mrzovolju, melanholiju, dosadu, setu i neraspoloženje. Šetnju ulicama bez ikakvog cilja ili odredišta Francuzi opisuju kao Flâner; još jedna reč sa kojom nas je upoznao Bodler, a koju je on koristio kako bi opisao Pariz. 

Japanski za početnike
Japanski spada u kategoriju najtežih jezika za učenje, ali i najzanimljivijih naročito zbog svoje istorije, ali i drugačije kulture od one na koju smo navikli. Jezik je bogat rečima koje ne postoje u svakodnevnom govoru mnogih zemalja. Ako ste ikada poželeli da nađete reč za zrak sunca koji se prelama kroz krošnje drveća, možete upitati Japance da vam pomognu (Komorebi), a reč za vetar, koji nagoveštava da dolazi zima je  Kogarashi. Osećaj sete, prouzrokovane prolaznošću života, dobija se kombinovanjem dve reči mono (stvar) i aware (osetljivost ili tuga). Yuugen je reč kojom se označava lepota u stvarima ili bićima, pri čemu se ne misli na fizičku lepotu već na nešto što se samo može osetiti, a ne videti. Lepota je izvan fizičke lepote, a ovaj pojam kineskog porekla se provlači kroz umetnost i književnost Japana. Ojama-shimasu je izraz koji označava situaciju kada svraćate u nečiji dom znajući da ste poremetili nečiji raspored, da ste nenajavljeni. Ovaj izraz se koristi kao neka vrsta izvinjenja i pokazivanja da razumete da ste uljez. Knjigoljupci će se pronaći u izrazu Tsundoku koji označava gomilanje nepročitanih knjiga zbog nedostatka vremena. Kintsukuroi je umetnost popravljanja slomljene grnčarije zlatom ili srebrom, ali ovaj izraz ima dublje filozofsko značenje i opisuje se kao prihvatanje nesavršenosti; slomljeni predmet izgleda lepše jer se na njemu mogu videti pukotine.

“Oni koji ne znaju ništa o stranim jezicima, ne znaju ništa ni o svom.” – Gete

Ti si volela moj Weltschmerz
Nemački je jezik koji mnogima zvuči grubo, a na našim prostorima se uglavnom uči zbog mogućnosti za zapošljavanje u zemljama nemačkog govornog područja. Zato, ako ikada osetite ogromnu želju za putovanjem, čežnju za drugim mestima koje biste voleli da posetite, reč Fernweh bi vam bila korisna. Ako odlazite i želite da se pozdravite, možete nekome poslati Luftkuss (poslati poljubac). U situacijama kada sedite sa prijateljima, uživate u danu, osećate se prijatno i opušteno, takvo osećanje možete opisati kao Gemütlichkeit. Ako ste jedan/jedna od onih osoba koje uz lakoću uče jezik tj. imate „osećaj za jezike”, Nemci će to opisati kao Sprachgefühl. Ako noću ne možete da spavate zbog mnogih stvari o kojima razmišljate, pa vam se odigravaju različiti scenariji u  glavi, možemo reći da vam se u glavi nalazi Kopfkino (bioskop u glavi).

Verovatno najpoznatija, ali i najlepša reč u Nemačkom jeziku je Weltschmerz (svetska bol; svet nije onakav kakav želimo da bude) koja po definiciji predstavlja mentalno stanje ili apatiju prouzrokovanu „stanjem u svetu”; sentimentalna tuga. Ovaj termin koji je uveo Žan Pol, nemački pisac, u našem jeziku ne postoji kao jedinstvena reč već to stanje možemo opisati kao mešavinu duboke sete i besmisla stvari.

Melanholija čitave nacije
Svaki jezik svojstven je svom narodu, a svaka osoba, ma gde se ona nalazila, u sebi nosi deo kulture zemlje u kojoj je rođena i ima svoje korene. Iako su mnogi prevodioci pokušali da nam na najbolji način približe dela svetskih pisaca, neke reči će zauvek ostati „izgubljene u prevodu”. Jedna od takvih je i portugalska reč Saudade, nekada opisivana kao „ljubav koja ostaje“, a danas označava veoma jak i emotivan osećaj nostalgije prema odsustvu nekoga ili nečega. Uz ovaj osećaj često ide saznanje da se taj objekat, prema kome se oseća nedostajanje, nikada neće vratiti/ponovo iskusiti. Saudade je uspomena na osećanja, iskustva, mesta za koju nas vežu sećanja, a donose osećaj praznine. Ne mora nužno označavati nedostajanje nečega što više nije tu, već osećaj nedostajanja nečega što i dalje postoji, ali mi to ne možemo imati; izgubljena konekcija sa nečim što ne želimo ponovo da osetimo jer više nije isto. To je prava mešavina nostalgije, žalosti, ali istovremeno i zahvalnosti zbog toga što nam je život dozvolio da nekada osetimo nešto tako lepo.

U ruskom jeziku postoji reč koju čak ni najbolji lingvisti i prevodioci ne mogu najbolje da objasne – toska. Vladimir Nabokov ju je opisao bolje nego iko, rekavši: „Nijedna reč u Engleskom jeziku ne može da objasni ni najtanji sloj ove reči. U najdubljem i najbolnijem značenju označava osećaj velike duševne agonije, često bez bilo kakvog razloga. Na manje „morbidnim” nivoima to je tupa bol duše, čežnja bez ičega za čime bi se čeznulo, nejasan nemir, mentalna patnja. U konkretnim slučajevima to može biti želja za nekim ili nečim, nostalgija. Na najpovršnijem nivou predstavlja čamu i dosadu.“ U svom osnovnom značenju toska predstavlja osećaj koji se javlja zbog odsustva nečega što je veoma voljeno i zato se često prevodi samo kao nostalgija, iako ima mnogo dublje značenje. Slično kao i Saudade za Portugalce, toska se opisuje kao ključna reč u kulturi ruskog naroda.

Mnogi antropolozi se slažu da su neki narodi „emotivniji“, misleći na njihov jezik i bogatstvo reči. U anglosaksonskoj kulturi, na emocije se gleda sa podsmehom i zato se mnoge reči na engleskom jeziku, koje se tiču emocija, odnose na one negativne emocije. Sa druge strane, ruski jezik je pun reči koji se odnose na pozitivne emocije.“ U ruskoj kulturi na emocije se gleda kao na dobru stvar jer je dobro kada ljudi znaju kako se osećaš.“ smatra antropolog Catherine Lutz.

Po izboru novinara Independeta, na listi lepih reči, “merak” je ušla među one reči koje opisuju nešto divno, a nije ih moguće prevesti na engleski.

Novi rečnik?
Lingvisti mnogih zemalja slažu se da je ponekada potrebno uvesti novu reč u jezik ili je preuzeti iz nekog drugog jezika. Konkretno u našem jeziku postaje sve češća upotreba reči iz engleskog jezika jer kod nas ne postoji adekvatan prevod. Pojam surfovanje se od 2007. godine nalazi u Rečniku Matice srpske, a Veliki rečnih stranih reči i izraza uveo je pojmove poput: fajl, onlajn i aut.

Džon Kenig autor je jutjub kanala The Dictionary of Obscure Sorrows (Rečnik neobičnih tuga) koji pokušava da definiše nove neologizme (reč ili fraza koja je u procesu da postane deo aktivnog govora) za emocije koje nemaju jedinstvenu reč. Kao neke od novih izdvaja:

  • Olēka (Olika) – shvatanje koliko vreme brzo prolazi i koliko je bitno uživati u svakom danu.
  • Waldosia – stanje u kojem tražite lice u gužvi; određenu osobu koja nema razloga da bude na tom mestu.
  • Yù yī – 玉衣 (Ju ji) – želja da se ponovo iskuse osećanja, podjednako intezivno kao prvi put.
  • Moledro – osećanje konekcije sa piscem ili umetnikom kog nikada nećemo imati priliku da upoznamo; neko ko je živeo decenijama pre nas, ali i dalje ima veliki uticaj na nas.
  • Xeno – najmanja ljudska konekcija razmenjena između stranaca koji prolaze jedno pored drugog; razmena pogleda; klimanje glavom.
  • Kenopsia – sablasna atmosfera mesta koje je inače uvek bučno i puno ljudi, ali je trenutno prazno (školski hodnik uveče, kancelarija nedeljom).
  • Sonder – shvatanje da svaka osoba na ovoj planeti živi život podjednako kompleksan kao i svi drugi, ispunjen sopstvenim ambicijama, prijateljima, brigama i svakodnevnim rutinama.
  • Anemoia – nostalgija za vremenom koje nikada nećemo moći da iskusimo.
  • Adronitis – frustracija zbog vremena potrebnog da se neka osoba bolje upozna.
  • Exulansis – osećaj koji nastaje kada želite da podelite neko iskustvo, ali to ne radite zbog toga što smatrate da druga osoba to neće razumeti.
  • Onism – frustracija, osećaj „zaglavljenosti“ u jednom telu koje može da se nalazi samo na jednom mestu, samo u određeno vreme.

AUTORKA: Mila Milošević

Ocenite tekst: